Ко се то мени скинуо?!

Пише проф. др Биља Грујичић
Трчали смо заједно, ја са једне, он са друге стране. Иако када трчим, заиста само то радим и пустим мозак да лута скривеним стазама моје подсвести, овога сам приметила. Био је го до појаса, са наочарима, слушалицама у ушима, бицепси, трицепси и остало. Чак сам размишљaла о оној пилетини, којој ради продужене свежине убризгавају ово, или оно, па деци порасте оно што не треба, нарочито дечацима. Дакле, видела сам оно што треба, што би значило да сам забушавала на свом тренингу. Ако су мушки мислили да су само они визуелни типови, ево потврде да су се преварили. Дакле, дотични мацан се шепурио парком у жељи да привуче неколицину сунчевих зрака и знатижељних погледа, али шта је то мени сметало? То што је го до појаса! Сада би ми се смејале другарице, видим већ њихове зачуђене погледе и питања да ли сам тог јутра устала на леву ногу. Не, драге моје, положај мога кревета је такав да се увек дочекам на праву страну. Мени је сметало што ја нисам гола, мислим до пола. Шта је то што њему даје за право, да тако хода, а жени не. Због чега он на тај начин сме и може да третира своју мушкост? Где су ту жене? Нисам говорила о оним женама, скинутим и до паса и преко паса, тако да ловина више није ни плен. Посматрајући жене и у Србији и у Швајцарској, које сам сретала на касама, пумпама, у парфимеријама, (говориле су српски енглески), схватила сам да женама остаје врло мало простора за деловање, ако изузмемо препоруку парфема.
Тај мали простор за деловање (тај је сигурно њихов), мање плаћени послови и нижеразредни у односу на послове које обавља мушки део популације, мања заступљеност на местима руковођења и, на крају, то што не могу да се скину на трчању у парку, одлике су постигнуте равноправности. Да не причам о томе да треба да слушају све оне симпатичне и потпуно несимпатичне алузије, које настају кад коме падне на памет и које у свакој ситуацији треба да изазову смех и подсмех присутних. А има и оних који после тога тврде како жене све то воле. Новим законом, мислим да је предвиђено обавезних, а не препоручених 40 процената жена у одборима и руководећим органима.
Биљана, летње време, где су ти летње теме? Па и нека се овај скинуо! Овог лета не можемо се добро скинути, само се можемо добро обући. Време не ради за нас, оно се на неки начин љути, да не кажем шта ће све од пољoпривредних култура сатрулити, то каже моја млекарица. Слике селфираних лепотица, могу стићи само са мора, видим да су омиљене и врло лајкане, из ових наших крајева не. Но, огрејаће и нас једног дана, до тада, завршићу једном Хумболтовом изреком са којом су ме испратили Швајцарци:
„ In the end, it is always our relationships with other people that make our lives worth living“.
Воли вас Ваша БИЉА!

(Ужичка недеља 991)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.