СВУД ЈЕ ИСТО, САМО ДЕЦА РАСТУ
Летети, летети, лепо је летети…
Овај наслов треба схватити у симболичком или, још боље, у „парадигматичном“ смислу; као још један пример нерационалног државног пословања само, срећом, знатно мањих димензија, тако да би тачније било рећи – Краљево, мало Смедерево. Но, свеједно.
Реч је, није тешко погодити, о Аеродорму Морава код села Лађевци по коме је некад и носио име, у близини Краљева. У ствари, реч је о новооснованом јавном предузећу „Аеродроми Србије“, чији ће „први задатак“, како је поручено из Министарства инфраструктуре, „бити успостављање цивилног саобраћаја“ управо са краљевачке ваздушне луке.
Није ово први пут да се „Лађевци“, тј. „Морава“ отвара. Неким случајем по правилу баш уочи или усред, како кад, предизборне кампање. Зато су Краљевчани на то огуглали и на помен Лађеваца само одмахују руком. Продефиловала је моравском долином читава силесија политичара, обећавајући да ће аеродром прорадити „већ идуће године“. Ногу је повукао још пре тачно 10 година, 2006, тадашњи министар за капиталне инвестиције Велимир иИлић, обећавши брзу трансформацију војног аеродрома у цивилни. После извесног затишја, министар војни Драган Шутановац је 2009. најавио отварање аеродрома за 2010, а Млађан Динкић, као министар економије, 2010. за 2011, да би Шутановац то у марту исте године обећао већ за септембар. У априлу 2012. Тадић је рекао да ће први авиони полетети 2013. године, а истом приликом је са турским амбасадором потписан уговор о донацији од 10 милиона евра за доградњу писте. Нова власт је међутим окренула ћурак па је Илић Велимир, сада као министар грађевинарства, посумњао да Турци хоће да нас ухвате на превару и рекао да ћемо ми то сами да урадимо. Мислим – да се преваримо. Пре тачно годину дана, 11. фебруара 2015, већ поменута министарка саобраћаја је отварање аеродрома најавила за крај исте године. Од тога, као што видимо, није било ништа, али се тада, у децембру, у игру укључио и премијер Вучић изразивши намеру да се „појачају и Ниш и Лађевци“, те најавио решење „тог питања“ за наредну, тј. 2016. годину. Тако су крајем јануара основани „Аеродроми Србије“. Само су, у складу са нивоом, порасле и амбиције. „Основни циљ ’Аеродрома Србије’ биће да се 30 аеродрома у Србији, од којих су 22 регистрована, повежу у једну мрежу, организују и да се квалитет услуга у њима подигне на потребан ниво“, изјавио је Зоран Илић, помоћник министра саобраћаја. Мачји кашаљ, зар не.
У ствари, аеродромске амбиције, по ширини и висини, има практично сваки регион у Србији. Тешко их је све и набројати. Ужичани су једно време били баш запели да се Поникве на Златибору „претворе“ у цивилни аеродром, у Сјеници су маштали да на Пештеру („Дубиње“) ураде исто, Зрењанинци су се намерачили да (к)од Ечке направе међународни аеродром, а слично мисле и у Вршцу; у Сомбору сматрају да је њихова локација (центар троугла Будимпешта – Загреб – Београд) идеална за нискотарифне летаче; Бор има аеродром, о Ченеју код Новог Сада да и не говоримо…, да даље не набрајамо. „Константина Великог“ нисмо заборавили, али Нишлије тврде да он неће ући у састав „Аеродрома Србије“. Видећемо.
Но, и без њега, велики су то потенцијали, нема шта. Али, од потенцијала до потенције има много. Ни афричка шљива ту не помаже. Могла би српска, али је нема. То јест има је, али недовољно.
Шалу на страну, у томе је ствар – не види се из ове перспективе да има реалних основа да Аеродроми Србије, то јест, да се вратимо на почетак ове приче, Аеродром Морава у догледно време постане профитабилно предузеће. Нема ни робе ни људи којима би „Морава“ користила. Односно, ако има, камо бизнис план? Макар оквиран: толико тона, оволико путника, толики приход, оволики расходи, за толико и толико година ће бити враћено оно што је уложено, а уложено је укупно толико. То би било озбиљно и одговорно. Изјава министарке Михајловић да „не зна ни ко ни где ће редовно летети са и до ’Мораве’, али да је убеђена да су за развој туризма у овој регији потребни редовни летови“, те да ће аеродром „пословати профитабилно“, у такве нажалост не спада.
Ко зна колико ће воде морати да протече Моравом док „Морава“ не почне да ради са профитом. Само нам остаје да се надамо да то неће бити ни близу онолико колико је до сада воде протекло Дунавом, док Смедерево и даље кали губитке. И да нам за неку годину неће рећи: не можемо да угасимо „Аеродроме Србије“, јер од њих зависи судбина превеликог броја људи.
Мијат Лакићевић, Пешчаник.нет, 05.02.2016.
