УЖИЧИ БУЏЕТ КАО И РАСПРАВА О ЊЕМУ
На 5. седници Скупштине града усвојен је деветомесечни извештај о извршењу буџета и именовани састави управних и надзорних одбора градских установа, Скупштине привредног друштва „Бизнис инкубатор центар“, школских одбора ужичких основних и средњих школа, као и један члан Градског штаба за ванредне ситуације. Према подацима из извештаја, од почетка јануара до краја септембра, укупно планирани и остварени приходи, примања и пренета неутрошена средства из ранијих година износили су 1.931.346.000 или 75,26 посто од овогодишњег буџета, што је процентуално изнад идеалне реализације.
Међутим, иако се није много полемисало о буџету, одборник Двери, Драган Бабић, поставио је неколико питања, од којих је једно везано и за Туристичку организацију „Ужице“, а добио је нејасан одговор. Он је скренуо пажњу на 56. страну извештаја о буџету, где је циљ „повећање информисаности о туристичкој понуди града на интернету и друштвеним медијима“, а као индикатор „укупан број пратиоца на друштвеним мрежама“, за шта је буџетом предвиђено 12.386.500, а реализовано 4.156.816 динара из буџета и још реализовано из сопствених средстава 1.977.000 динара. То је био повод за шири разговор са Бабићем.
УН: Како коментаришете деветомесечни извештај буџета?
– Тај буџет је донео претходни сазив Скупштине града, иако се ради о практично истој власти, а садашњи сазив то треба да провери и да буде контролно тело, да се види за шта је трошен новац и шта је предвиђено и шта реализовано. Наравно, извештај о буџету су ставили у само једну тачку, која је врло кратко трајала, без неких конкретних образложења оних који су требали да бране расходе и реализацију буџета. Али сама реализација је катастрофална, а одговора нигде. Ставке и мерила да ли је нешто урађено су двосмислена или у најмању руку чудна.
УН: Током седнице имали сте примедбу за трошење новца Туристичке организације „Ужице“. Објасните нам због чега?
– Туристичка организација „Ужице“ има свој историјат са пеховима, а, као пример, навео бих случај чувеног превода табли на енглески. За те табле такође имамо ставку у буџету и за то је дат новац, што укључује и, ваљда, превод. Зашто се уопште плаћају са стране људи да преводе обичне знакове на путу? Да ли зато што у једној таквој установи немамо макар једног запосленог који зна енглески језик? Или, на пример у Злакуси, још пре неколико година, на паркингу пре Потпећке пећине, постављена је огромна табла Туристичке организације „Ужице“, на којој су уцртани путеви који нису изграђени, а кампови су обележени на погрешним местима, попут пута кроз Потпећ или ауто кампа који је обележен на Локви уместо на Малој Превији.
– И сада долазимо до чувеног сајта Туристичке организације „Ужице“. Сајт је на српском језику, на латинци и нема превод ни на један други језик, застарео по дизајну, без макар довољно информација и слика. То није сајт који би требало да одговара некој туристичкој организацији. У данашње време многе ствари су аутоматизоване, и веома је лако за само један дан убацити далеко више него што сада тренутно постоји на сајту. Алтернатива овом сиромашном сајту кошта целих 50 долара, што подразумева бесплатни Вордпрес и плаћену специјализовану тему за туристичку понуду. Да се разумемо, сајт је нешто што треба да буде на врху, сајт је онај који даје највише информација, док су друштвене мреже попут Фејсбука, Твитера и других, само ногари, само сервиси које воде ка сајту, “рекламирају” његов садржај и служе за директнију комуникацију са посетиоцима. А онда је неко дошао на идеју да туристичку понуду града побољша преко Фејсбук странице и да „лајковање“ усвоји као мерило квалитета. И за то је буџетом предвиђено 12 милиона за Фејсбук страницу за годину дана! За ових девет месеци већ је утрошено преко 4 милиона из буџета и још око два милиона из сопствених средстава. Толико је новца усвојио овај неми сазив Скупштине. Испада да су они усвојили бројање „лајкова“ на ФБ страници. Ту су, у тој ставци извештаја, ставили да је крајем 2015. године, било 1.972 „лајкова“, а у новембру ове године, до пре неки дан, било је 3.300 „лајкова“. За поредити, Косјерић има преко 5.000 „лајкова“, па да ли су то они можда дали 50.000 евра годишње? Из те ставке произилази да је ТО Ужице за 1.300 лајкова утрошила 4,1 милиона динара из буџета или око 34.000 евра и вероватно оних 1,9 милиона динара из сопствених средстава. Дакле, то дође 24 евра по лајку само из буџета. Најбизарнија ствар је та што је по истом систему, за исту ставку за усвојени буџет за 2015. годину, потрошено такође око 5 милиона динара из буџета и око 1,6 милиона динара из сопствених средстава. Дакле, за две године, за практично никакву и крајње бесмислену активност, Град Ужице и ТО су издвојили 100.000 евра. Поставља се питање ко је добио тај посао, на који начин, ко је дошао на идеју да се дају паре авансно без икаквог резултата и сумњиве реализације? Зашто је то усвојено и одобрено као трошак и у 2015. години? И у сваком случају то што је плаћено ће се појавити само у Србији, јер нема превода на енглеском или на било који други језик, а према коментарима који се остављају, види се да је највише људи из Ужица. Зар се Туристичка организација Ужице рекламира Ужичанима?! Да ли је смисао те странице да се Ужичани дописују? Да се то догодило у Београду, па ајде, већи град, већа средства и може да се превиди та ставка, али у Ужицу, где имамо грдних проблема са инфраструктуром, такво трошење средстава не би смело да се догоди, а ни прећути.
УН: Такође, према извештају из буџета види се да многе ставке, које се тичу инфраструктуре нису реализоване, односно да су предвиђене паре, али да нису утрошене. Како то коментаришете?
– Питам се да ли је то било само пуко обећање пред изборе? Занимљиво је да су све ставке које се односе на специјализоване услуге реализоване до 100 посто, наравно плате 70 посто што одговара периоду од 9 месеци, док за многе путеве, кишне канализације, водоводне мреже реализација је нула. А говоримо о пројектима на инфраструктури, који захтевају мања средства од онога што се потрошило за поменуто „лајковање“ или за услуге по уговору у канцеларији градоначелника. А ужички одборници гласају, те гласају, нема никакве расправе, нити има оних који су одговорни да то образложе. У ствари, неки од њих нису били ни присутни. И опет ће сутра да праве нови буџет и стално у круг, а паре одлазе.
УН: Поставили сте питање за личности које се именују у управне и надзорне одборе?
– Па, да. Цела седница се свела на именовање чланова управних и надзорних особа. Одборници су добили само име и презиме те особе која се именује. Друго ништа не знамо о њој. Зато сам и питао зашто немамо неко образложење, а добио сам само неки несувисли одговор. Немате ниједан податак, које је школске спреме та особа, колики је радни стаж, колико има искуства, зашто су они предложени у управне и надзорне одборе? Ништа од тога не знамо. Да ли од нас очекују да ми познајемо све људе у Ужицу? Ми смо покушали да сазнамо нешто о њима, ван скупштинских оквира, и схватили смо да се велики број предложених чланова налази на изборним листама СПС-а и СНС-а. Зна се да управни и надзорни одбори треба да контролишу рад предузећа. Очекује се да то буду искусни људи, па нека буду и људи у пензији. Међутим, деценијска је пракса да се на такве позиције убацују превише млади људи или једноставно некомпетентни, без обзира на годиште, без искуства да би контролисали нешто што никада нису радили и да врше таку озбиљну контролну функцију.
УН: Како коментаришете именовање радикала за заменика председника Скупштине града?
– То је логичан след догађаја. Поново су заједно. Вероватно су били несрећни што су били одвојени, па ето их срећне што су поново заједно. Очигледно је да је нестало идеологије, идеја, нема општег интереса, само се иде на поделу плена. Цело друштво су спустили на ту лествицу. Но, ми не желимо да учествујемо у свему томе, нити ћемо. Вероватно зато нисмо добри политичари. Али то нас сигурно неће спречити у томе да не ћутимо и да не седимо само немо са стране.
Одговор Туристичке организације „Ужице“
Ужичка недеља је од Бобана Перишића, директора Туристичке организације „Ужице“, по Закону о доступности информацијама, тражила фотокопије свих рачуна и извода, који би објаснили потрошену цифру од 4 и више милиона динара, а, за сада, добили смо само објашњење око спорних „лајкова“. Чим добијемо остатак документације, објавићемо је на сајту Ужичке недеље и у наредном броју. Надамо се да ћемо комплетну тражену документацију добити у законском року од 15 дана, како не би писали пријаву републичком поверенику.
„Према упутству за израду буџета за 2016. годину издатом од стране Министарства финансија, приликом израде истог, а према Закону о буџету, Туристичка организација Ужица израдила је исти према законским оквирима.
Према овом упутству, постоје две програмсе активности које се спроводе у овој години. Наведене активности су обележене као 1502 – 0001 и 1502-0002. Свака програмска активност мора имати одређени циљ и индикатор који мора бити јасно мерљив. Како је према упутству могуће поставити само један циљ, односно индикатор, у договору са стручним службама Градске управе, одређено је да се као циљ за наведену програмску активност постави повећање броја посетилаца на званичној Фејсбук страници, док је као индикатор одређен број лајкова на истој. Циљ је одређен због значаја утицаја друштвених мрежа у савременом друштву. Дакле, у програмској активности 1502-0002 под називом промоција туризма, садржане су и остале активности везане за редовно пословање ТО Ужица. Што се тиче директног утрошка на интернет маркетинг, он је у текућој години износио 140.000 динара. У овај износ ушло је редизајнирање сајта, одржавање истог на годишњем нивоу, фејсбук кампања, гугл кампања, редовно ажурирање страница, као и све остале активности које се спроводе путем интернета. Тренутни број свиђања странице на Фејсбуку је 3.369.
Очигледно је дошло до неразумевања јер ТО Ужица није утрошила средства плаћајући Фејсбук, већ је на основу индикатора и циљева дошло до погрешног закључка, што се може утврдити на основу финансијског плана у коме су садржане наведене програмске активности.“
Звездана Глигоријевић
