DRUGO VEČE JPF
Druga predstava na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu je bila predstava „Lorencačo“, po tekstu Alfreda de Misea, a u režiji Borisa Liješevića, a izvodi je ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Publika je ovu predstavu ocenila sa 4,69.
„Lorencačo“ je predstava čija se radnja odvija u Firenci sredinom 16. veka. To je priča o mladiću koga patriotizam i gordost navedu na opsesivnu ideju da postane savremeni Brut, da ubije tiranina svoje zemlje, ali na putu ostvarenja svog cilja izgubi samog sebe u ulozi koju igra, da bi zadobio poverenje vojvode Aleksandra di Medičija.
Reditelj Boris Liješević kaže da se Medičiji, akteri ove drame, mogu prepoznati u svako vreme, pa je tako čitajući delo prepoznao i sadašnje vreme.
– Kupila me je prva scena i ovo je jedan od najuzbudljivijih komada koji sam čitao. Tekst nismo upošte adaptirali, samo smo se pomagali različitim prevodima. Ne radim često klasike, ali sam rekao da ovo moram raditi – rekao je Liješević.
Glumac Marko Janketić u ulozi Lorencača kaže da je njegov lik kasno shvatio da su ljudi kvarljiva roba.
– Ljudi su kvarljiva roba i potkupljivi, a on to shvata kad već bude kasno, kad je uprljao svoju dušu – rekao je Marko Janketić.
Glumac Milan Marić u ulozi tiranina vojvode Aleksandara di Medičija komentarisao je i deo koji se odnosi nakon ubistva njegovog lika, ali opet postavljanje naslednika iz iste loze, iako je narod tražio smenu te vlasti.
– Uvek je pitanje šta posle, kada se smeni vlast? Šta posle je pitanje, odnosno nemanje ideje. To je pitanje nesposobne elite koja samo nariče i kuka – kazao je Marić.
Glumac Branislav Lečić, koji glumi Filipa Strocija, lika konkurenta Medičijevim, kaže da se komad bavi ljudskom navikom i potrebom da se prilagodi apsolutizmu i diktaturi, autoritetu, jer se tu čovek lakše snalazi, a ne zna šta je izgubio.
– Mi smo ljudi koji neće da misle, da se bore, i nama prija diktatura. Nama smeta demokratija, a to je proces koji zahteva prisutnost… Jeste ljudska priroda kvarljiva, ali u čoveku postoje neke druge sile, ko tog čoveka vaspitava? Čim u društvu nestane ambicije za veličanstvenim i časnim, dobićete samo „u se, na se i poda se“ i jedan trivijalni način života, a niko se neće usuditi da promeni sistem. To je jako opasno. To trajanje ubija generacijsku volju ljudi da išta promene. Ovaj komad to bezobrazno saopštava – kaže Lečić koji u predstavi igra Filipa Strocija.
Kada je glumica Sloboda Mićalović umirala na sceni užičkog Narodnog pozorišta iz publike je izašla doktorka da joj ukaže pomoć. Iz publike su se čuli povici:“Pomozite joj! Njoj nije dobro!“
To su bile nerežirane scene, koje su uzbudile publiku. Glumica Sloboda Mićalović je prvo pokazivala znake da joj nije dobro, a onda je pala. Prihvatio je glumac Branislav Lečić, a na scenu došli su i ostali glumci. Uz povike „Otvorite vrata!“, hvatanja za glavu, komešanja na scenu, u momentu se na sceni našla doktorka iz publike dr Mira Gavrić, načelnica neuorologije užičke bolnice. Skočila je sa mesta iz prvih redova i odmah je krenula da ukaže pomoć. I dr Bogdan Damnjanović se uputio ka sceni iz zadnjih redova. Iz publike su i dalje stizali povici „Pomozite joj!“. Dr Damnjanović je stao na pola sale kada je video koleginicu na sceni, a ona je ubrzo shvatila da je to sve deo predstave. Publika je odahnula, a glumcima i doktorki je upućen gromoglasan aplauz.
Na okruglom stolu posle predstave glumac Petar Benčina je dr Miru Gavrić nazvao junakinjom večeri i javno joj se zahvalio.
– Zahvaljujem se večerašnjoj junakinji doktorki, koja je izašla na scenu. Tu smo namerno prekoračili rampu, kako bi svako od gledalaca imao svoj intimni događaj šta je i koliko je potrebno da se izdvoji iz mase, iz komocije, da se pita da li će to on uraditi ili neko drugi. Ova doktorka je izašla i njoj se večeras zahvaljujemo, a sigurno je mnogo vas osetilo da to treba da urade – rekao je glumac Petar Benčina.
Glumica Sloboda Mićalović sa osmehom kaže da se i na drugim ovim predstavama dešavalo da neko iz publike izađe na scenu.
– Nije ovo baš prijatno. Ali, mi smo to pokušali da uradimo verodostojno da zaista publika poveruje. I na prethodnim igranjima ove predstave uglavnom su ljudi izlazili na scenu, najviše doktori. Mi na sceni želimo da čujemo šta se dešava između nas i publike. Do sada je bilo raznih reakcija, pa su se posle predstave izvinjavali i govorili da ih grize savest što nisu nešto preduzeli. Čak je i moj prijatelj doktor rekao da se nije pomerio kada je video da umirem, očekivao je da ću ga pozvati, mahnuti ili dati neki znak da mi stvarno nije dobro – rekla je Sloboda.
Dr Bogdan Damnjanović, koji je takođe jedan od junaka večeri, koji se odazvao svojoj profesiji, a sigurno bi tako postupio u bilo kojoj situaciji, zamolio je glumce da to više ne rade.
– Došao sam do pola sale, ali pošto je doktorka neurolog, a ja radim sa decom, stao sam. Baš ste me uplašili – rekao je dr Damnjanović, dok su okupljeni pozdravili velikim aplauzom hrabrost i profesionalnost doktora koji su reagovali.
Z.G.
