ДРУГО ВЕЧЕ ЈПФ
Друга представа на Југословенском позоришном фестивалу је била представа „Лоренцачо“, по тексту Алфреда де Мисеа, а у режији Бориса Лијешевића, а изводи је ансамбл Југословенског драмског позоришта. Публика је ову представу оценила са 4,69.
„Лоренцачо“ је представа чија се радња одвија у Фиренци средином 16. века. То је прича о младићу кога патриотизам и гордост наведу на опсесивну идеју да постане савремени Брут, да убије тиранина своје земље, али на путу остварења свог циља изгуби самог себе у улози коју игра, да би задобио поверење војводе Александра ди Медичија.
Редитељ Борис Лијешевић каже да се Медичији, актери ове драме, могу препознати у свако време, па је тако читајући дело препознао и садашње време.
– Купила ме је прва сцена и ово је један од најузбудљивијих комада који сам читао. Текст нисмо упоште адаптирали, само смо се помагали различитим преводима. Не радим често класике, али сам рекао да ово морам радити – рекао је Лијешевић.
Глумац Марко Јанкетић у улози Лоренцача каже да је његов лик касно схватио да су људи кварљива роба.
– Људи су кварљива роба и поткупљиви, а он то схвата кад већ буде касно, кад је упрљао своју душу – рекао је Марко Јанкетић.
Глумац Милан Марић у улози тиранина војводе Александара ди Медичија коментарисао је и део који се односи након убиства његовог лика, али опет постављање наследника из исте лозе, иако је народ тражио смену те власти.
– Увек је питање шта после, када се смени власт? Шта после је питање, односно немање идеје. То је питање неспособне елите која само нариче и кука – казао је Марић.
Глумац Бранислав Лечић, који глуми Филипа Строција, лика конкурента Медичијевим, каже да се комад бави људском навиком и потребом да се прилагоди апсолутизму и диктатури, ауторитету, јер се ту човек лакше сналази, а не зна шта је изгубио.
– Ми смо људи који неће да мисле, да се боре, и нама прија диктатура. Нама смета демократија, а то је процес који захтева присутност… Јесте људска природа кварљива, али у човеку постоје неке друге силе, ко тог човека васпитава? Чим у друштву нестане амбиције за величанственим и часним, добићете само „у се, на се и пода се“ и један тривијални начин живота, а нико се неће усудити да промени систем. То је јако опасно. То трајање убија генерацијску вољу људи да ишта промене. Овај комад то безобразно саопштава – каже Лечић који у представи игра Филипа Строција.
Када је глумица Слобода Мићаловић умирала на сцени ужичког Народног позоришта из публике је изашла докторка да јој укаже помоћ. Из публике су се чули повици:“Помозите јој! Њој није добро!“
То су биле нережиране сцене, које су узбудиле публику. Глумица Слобода Мићаловић је прво показивала знаке да јој није добро, а онда је пала. Прихватио је глумац Бранислав Лечић, а на сцену дошли су и остали глумци. Уз повике „Отворите врата!“, хватања за главу, комешања на сцену, у моменту се на сцени нашла докторка из публике др Мира Гаврић, начелница неуорологије ужичке болнице. Скочила је са места из првих редова и одмах је кренула да укаже помоћ. И др Богдан Дамњановић се упутио ка сцени из задњих редова. Из публике су и даље стизали повици „Помозите јој!“. Др Дамњановић је стао на пола сале када је видео колегиницу на сцени, а она је убрзо схватила да је то све део представе. Публика је одахнула, а глумцима и докторки је упућен громогласан аплауз.
На округлом столу после представе глумац Петар Бенчина је др Миру Гаврић назвао јунакињом вечери и јавно јој се захвалио.
– Захваљујем се вечерашњој јунакињи докторки, која је изашла на сцену. Ту смо намерно прекорачили рампу, како би свако од гледалаца имао свој интимни догађај шта је и колико је потребно да се издвоји из масе, из комоције, да се пита да ли ће то он урадити или неко други. Ова докторка је изашла и њој се вечерас захваљујемо, а сигурно је много вас осетило да то треба да ураде – рекао је глумац Петар Бенчина.
Глумица Слобода Мићаловић са осмехом каже да се и на другим овим представама дешавало да неко из публике изађе на сцену.
– Није ово баш пријатно. Али, ми смо то покушали да урадимо веродостојно да заиста публика поверује. И на претходним играњима ове представе углавном су људи излазили на сцену, највише доктори. Ми на сцени желимо да чујемо шта се дешава између нас и публике. До сада је било разних реакција, па су се после представе извињавали и говорили да их гризе савест што нису нешто предузели. Чак је и мој пријатељ доктор рекао да се није померио када је видео да умирем, очекивао је да ћу га позвати, махнути или дати неки знак да ми стварно није добро – рекла је Слобода.
Др Богдан Дамњановић, који је такође један од јунака вечери, који се одазвао својој професији, а сигурно би тако поступио у било којој ситуацији, замолио је глумце да то више не раде.
– Дошао сам до пола сале, али пошто је докторка неуролог, а ја радим са децом, стао сам. Баш сте ме уплашили – рекао је др Дамњановић, док су окупљени поздравили великим аплаузом храброст и професионалност доктора који су реаговали.
З.Г.
