početak GRADSKA „Лоренцачо“ дигао публику на ноге

„Лоренцачо“ дигао публику на ноге

od Užička Nedelja
81 pregleda

ДРУГО ВЕЧЕ ЈПФ
Друга представа на Југословенском позоришном фестивалу је била представа „Лоренцачо“, по тексту Алфреда де Мисеа, а у режији Бориса Лијешевића, а изводи је ансамбл Југословенског драмског позоришта. Публика је ову представу оценила са 4,69.
„Лоренцачо“ је представа чија се радња одвија у Фиренци средином 16. века. То је прича о младићу кога патриотизам и гордост наведу на опсесивну идеју да постане савремени Брут, да убије тиранина своје земље, али на путу остварења свог циља изгуби самог себе у улози коју игра, да би задобио поверење војводе Александра ди Медичија.


Редитељ Борис Лијешевић каже да се Медичији, актери ове драме, могу препознати у свако време, па је тако читајући дело препознао и садашње време.
– Купила ме је прва сцена и ово је један од најузбудљивијих комада који сам читао. Текст нисмо упоште адаптирали, само смо се помагали различитим преводима. Не радим често класике, али сам рекао да ово морам радити – рекао је Лијешевић.
Глумац Марко Јанкетић у улози Лоренцача каже да је његов лик касно схватио да су људи кварљива роба.
– Људи су кварљива роба и поткупљиви, а он то схвата кад већ буде касно, кад је упрљао своју душу – рекао је Марко Јанкетић.
Глумац Милан Марић у улози тиранина војводе Александара ди Медичија коментарисао је и део који се односи након убиства његовог лика, али опет постављање наследника из исте лозе, иако је народ тражио смену те власти.


– Увек је питање шта после, када се смени власт? Шта после је питање, односно немање идеје. То је питање неспособне елите која само нариче и кука – казао је Марић.
Глумац Бранислав Лечић, који глуми Филипа Строција, лика конкурента Медичијевим, каже да се комад бави људском навиком и потребом да се прилагоди апсолутизму и диктатури, ауторитету, јер се ту човек лакше сналази, а не зна шта је изгубио.
– Ми смо људи који неће да мисле, да се боре, и нама прија диктатура. Нама смета демократија, а то је процес који захтева присутност… Јесте људска природа кварљива, али у човеку постоје неке друге силе, ко тог човека васпитава? Чим у друштву нестане амбиције за величанственим и часним, добићете само „у се, на се и пода се“ и један тривијални начин живота, а нико се неће усудити да промени систем. То је јако опасно. То трајање убија генерацијску вољу људи да ишта промене. Овај комад то безобразно саопштава – каже Лечић који у представи игра Филипа Строција.


Када је глумица Слобода Мићаловић умирала на сцени ужичког Народног позоришта из публике је изашла докторка да јој укаже помоћ. Из публике су се чули повици:“Помозите јој! Њој није добро!“
То су биле нережиране сцене, које су узбудиле публику. Глумица Слобода Мићаловић је прво показивала знаке да јој није добро, а онда је пала. Прихватио је глумац Бранислав Лечић, а на сцену дошли су и остали глумци. Уз повике „Отворите врата!“, хватања за главу, комешања на сцену, у моменту се на сцени нашла докторка из публике др Мира Гаврић, начелница неуорологије ужичке болнице. Скочила је са места из првих редова и одмах је кренула да укаже помоћ. И др Богдан Дамњановић се упутио ка сцени из задњих редова. Из публике су и даље стизали повици „Помозите јој!“. Др Дамњановић је стао на пола сале када је видео колегиницу на сцени, а она је убрзо схватила да је то све део представе. Публика је одахнула, а глумцима и докторки је упућен громогласан аплауз.


На округлом столу после представе глумац Петар Бенчина је др Миру Гаврић назвао јунакињом вечери и јавно јој се захвалио.
– Захваљујем се вечерашњој јунакињи докторки, која је изашла на сцену. Ту смо намерно прекорачили рампу, како би свако од гледалаца имао свој интимни догађај шта је и колико је потребно да се издвоји из масе, из комоције, да се пита да ли ће то он урадити или неко други. Ова докторка је изашла и њој се вечерас захваљујемо, а сигурно је много вас осетило да то треба да ураде – рекао је глумац Петар Бенчина.


Глумица Слобода Мићаловић са осмехом каже да се и на другим овим представама дешавало да неко из публике изађе на сцену.
– Није ово баш пријатно. Али, ми смо то покушали да урадимо веродостојно да заиста публика поверује. И на претходним играњима ове представе углавном су људи излазили на сцену, највише доктори. Ми на сцени желимо да чујемо шта се дешава између нас и публике. До сада је било разних реакција, па су се после представе извињавали и говорили да их гризе савест што нису нешто предузели. Чак је и мој пријатељ доктор рекао да се није померио када је видео да умирем, очекивао је да ћу га позвати, махнути или дати неки знак да ми стварно није добро – рекла је Слобода.


Др Богдан Дамњановић, који је такође један од јунака вечери, који се одазвао својој професији, а сигурно би тако поступио у било којој ситуацији, замолио је глумце да то више не раде.
– Дошао сам до пола сале, али пошто је докторка неуролог, а ја радим са децом, стао сам. Баш сте ме уплашили – рекао је др Дамњановић, док су окупљени поздравили великим аплаузом храброст и професионалност доктора који су реаговали.

З.Г.

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.