Месо

Пише проф.Биља Грујичић
Моји момци воле гуде, волите ли их и ви, драги моји? Ћевапи, бечке шницле, крменадле, сланиница и пршутица, а тек дуван чварци… Ништа без тога, ваљда је то тако са мушкима са ових простора. Ја сам у мањини, морам да се прилагодим, тако да ми недеља са сатарашем, тешко пролази, иако је све ситно исецкано. Шта ћете? Људи најчешће не препознају, када нешто чините за њих, па било и да кувате срцем.
Међутим, свеже свињско месо поскупелоје прошле недеље у просеку за 30%. Колико крменадли сада можете купити за 500 динара? Нешто око килограм. Кажу произвођачи да свиња има довољно, увоз није потребан, а и пре поскупљења, промет меса се смањио за 10 до 15%. И шта сад? Прећи на хроно. Знате, то је сада популарно, сви се тако хране, то су оне успешне слике које се јављају у пару, “ пре“ и “ после“.
Можда би се мени то и могло продати (Ко у животу нешто није пробао, тај није ни живео!), али, мојим момцима тешко. Женски мозак ће, вероватно учитати све те наде о обећаној мршавости, али ја ћу, ипак, гласати за добар домаћи роштиљ, за доброг мајстора роштиља, тачније за њега. А гриловане тиквице, па паприке са роштиља, па препечен хлеб… Нећу више набрајати, али, поставља се једно математичко питање: Како и колико пута месечно, са просечном платом, можете јести оне крменадле са почетка? Имам ту срећу да знам како се живи са том просечном платом, а множење и дељење су су рачунске операције које се уче у другом разреду основне школе. Знам, рећи ћете, коме је летос до дељења, али ја сам рачунала, па рачунајте и ви. Не једе се печење, Биљана, сваког дана, а и ти читаш, само онако како пише, немој сад још о потрошачкој корпи!
Овога пута решила сам да се не бавим туђим авлијама, иако се у међувремену догодио и Минхен, већ само нашом. Расвета на Кадињачи, Кустурица на Старом граду, солидан избор група на Парк фесту, чак и за пробирљивце. Биће да имамо прилику да заблистамо и постанемо значајна тачка на туристичкој мапи наше драге државице. Није Тесла баш случајно нас одабрао после Нијагаре. Поштујте домаће! Жељно чекам тај дан жутих, белих и црних туриста са својим шареним коферима које гурају преко Трга партизана, а искрено се надам да ће до тада и Тито бити враћен тамо. Ако хоћемо, можемо. Жеља је већ пут до реализације.
За сам крај ћу вам рећи, драги моји, да је моја маленкост посетила изложбу “Нецензурисане лажи“ да види који су се то медији претворили у сервис и подршку власти, како се то популарно каже, а и да нешто научим, јер, каже Платон, да бити без поштовања према мишљењу и суду бољег човека, је бестидност, која је последица претеране слободе,а ја нећу да будем таква.
И знате шта сам видела, да истина има два краја, или Ви мислите другачије? До нове Владе!
Ваша Биљана!

Comments

comments