ANSAMBL TRAG
Svako od njih ima skoro po dve decenije iskustva u muzici, svako od njih peva, svako od njih je iz Užica i svako od njih je uvek veseo i nasmejan. Pre tri godine su se spojili i osnovali „Ansambl trag“.
Te 2013. godine Slobodan Lazić – Gugi (bas gitara i kontrabas), Goran Dimitrijević – Gofa (akustična gitara), Nebojša Damjanović – Nešo (violina) i Aleksandar Jeremić – Aco (harmonika) napravilo su jedan ansambl, koji je ubrzo oduševljavao sve koji su ga slušali. S vremenom su shvatili da im treba još nekoliko ljudi, pa su im se priključili Milovan Sretenović – Mikš (bubnjevi) i Milan Jevtović – Tarot (električna gitara). Imali su pevačicu divnog glasa Violetu, ali zbog svojih obaveza na studijama nije mogla da ih prati, i od juna ove godina sa njima je užička Pinkova zvezda Božana Petrović. Sada, u ovom sastavu, Ansambl trag svira u Užicu, regionu, Srbiji i šire.
– Prvi cilj nam je bio da napravimo jedan dobar ansambl akustične muzike, jer to je nedostajalo gradu. Skoro da smo svi potekli iz KUD Sevojno, pa otuda negujemo lepu narodnu izvornu i starogradsku muziku, a volimo pop i rok muziku. Ranije smo svi bili u dobrim okrestrima sa dugim iskustvima i rada, i sve smo to preneli u ovaj ansambl. Počeli smo u „Ajriš pabu“ na Zlatiboru, gde su dolazile, a još uvek dolaze, poznate ličnosti da nas čuju. Odatle se za nas čulo po celoj staroj Jugoslaviji. Sa nama je pevala Lepa Brena i Zdravko Čolić. Bilo je mnogo lepih trenutaka. I kako nas je ko čuo, počeli su da nas zovu na veća veselja – seća se Goran prvih dana njihovog ansambla.
Počeli su kao četvoročlana ekipa, ali se kasnije pojavila potreba za još nekim zvukom.
– Bio nam je potreban bubnjar i, na svu sreću, slobodan je bio Milovan Sretenović – Mikš, stari dobri vrhunski bubnjar i muzičar, i poznat kao najbolji rok bubnjara. U naš orkestar je doneo moderan zvuk, ali smo i dalje ostali akustični ansambl. Dodao je notu i ukrasio naš ansambl. To se svidelo ljudima – kazao je Goran.
– E, onda smo imali potrebu za pevačicom. Imali smo više pevačica u toku ove tri godine. Dugo je sa nama radila Violeta, koja je imala sjajan glas, ali zbog obaveza na fakultetu, morala je da se povuče, jer nije mogla da odgovori na sve naše zahteve. Onda se kao glavni adut pojavila Božana Petrović, sa kojom smo nekada i sarađivali i imali baš lep odnos. Ona je došla u junu ove godine – dodao je Slobodan Lazić.
Božana je pevačica koja ima bogat repertoar stranih pop i rok pesama. Zbog toga se pojavila i potreba za još jednim članom sa električnom gitarom.
– Angažovali smo Milana Jevtovića – Tarota. Tako smo kompletirali naš muzički ansambl, ali postavili smo pitanje da li i dalje da se zovemo ansambl ili da premenimo u orksetar ili bend. Odlučili smo da ostane ansambl i ljudi nas tako prepoznaju. A ovo „trag“, znači da mi ostavljamo trag, gde god da smo svirali – dodao je u šali Gofa.
– Mi smo muzičari, koji svako od nas ima preko dvadeset godina muzičkog staža, čistog iskustva i rada. Neki od nas su i školovani muzičari. To su Nešo, vilonista, koji je završio Srednju muzičku školu, kao i Milan. Aco se kalio svuda, a mi ostali smo stasavali u KUD Sevojno – pojasnio je Gugi i dodao da su on i harmonikaš dugo godina svirali zajedno, a sa njima i Nešo, dok su Gofa i Mikša zajedno svirali u orkestru „Đeram“.
Gofa kaže da je kao dete svirao gitaru sa društvom na plaži. A prvi ozbiljan aranžman je bio sa Milanom Topalovićem Topalkom, koji je poznata Zvezda Granda.
– Imao sam 17 godina kada mi je zazvonio telefon. Javio se jedan dubok muški ozbiljan glas i tražio mene. Ponudio mi je saradnju, koju sam odmah prihvatio. Bilo je to 1993. godine, a ja bez posla, mlad, ratno stanje na sve strane, a imao sam samo gitaru. Objasnio sam mu gde živim. I sutradan neko je pozvonio na vrata, ja ih otvorim, a na vratima vidim jednog mladog ćelavog čoveka. Pomislio sam da je dečko pogrešio stan, ali kada je progovorio, znao sam da je to Topalko. Bio je jako ozbiljan i imao je tezgu u Arilju. Tasa iz KUD-a me je predložio i tako sam počeo da sviram sa njima, a tu su bili Stanković i Marka bubnjar. Počeli smo da sviramo po hotelima po celoj Srbiji. Posle skoro dve godine saradanje, kao mladi momci, svako je krenuo na svoju stranu. Onda sam počeo da sviram u „Kneginji“ i to akustiku, koju i danas obožavam. Sa komšijom Rabom, Vučkom i pokojnim Đedom, naučio sam da sviram dosta romansi i starogradske pesme, koje i danas sviram, ali vrlo retko, jer nema ko da sluša tu muziku. Mada, kada ih traže, rado ih sviramo, jer svi u našem ansamblu znaju da ih sviraju. Nakon „Kneginje“, kreće ta neka moja karijera. Počeo sam da sviram sa poznatim užičkim tamburašima iz orkestra „Đeram“. Taj orkestar je bio zamišljen kao akustični orkestar, ali ljudi su posle tražili da sviramo svadbe i mi smo morali da se tome prilagođavamo. Jednog trenutka došao sam do zasićenja, a imao sam nekih manjih zdravstvenih problema i nisam mogao da ispoštujem sve svirke. Tako sam se razišao sa njima, ali još uvek pamtim lepe trenutke – priča Gofa o svojoj karijeri.
Slobodan je takođe svirao uglavnom po hotelima sa vrhunskim mladim sviračima.
– Tu je bio Dejan Lazić iz „Enter benda“, Aleksandar Savić harmonikaš „Lune“, Darko Jović, član rok benda „Živa vatra“, a koji sada prati poznate pevače. Svirali smo svako veče u „Turistu“, sve do 1997. godine, kada je na red došla vojska. Posle vojske, svako je krenuo na svoju stranu. Kada sam se vratio, svirao sam u nekoliko bendova. Par meseci klavijaturista i ja smo pratili „Slatki greh“ i Brenu, a onda se vratili u Užice, osnovali porodice, a nakon toga kreće svirke po kafanama i veselja – seća se Gugi.
„Ansambl trag“ gde svira, stvarno ostavi trag. Postao je poznat, ne samo po širokom repertoaru, već i po atmosferi koju znaju da naprave.
– Sviramo i pevamo lepe narodne izvorne muzike, kvalitetnu pop i rok muziku, minimalno turbo folk, jer nismo orijentisani u tom pravcu. Na veseljima sviramo samo programsku muziku, a atmosfera je uvek dobra. Mi smo smehotresna olimpijada, mi se samo smejemo, a ponekad kada se zasmejemo, ne možemo ni da pevamo. Tako i ljudi oko nas počnu da se smeju. Tako ostvarimo neki kontakt sa ljudima, da svi uživamo, i oni i mi – kaže Gugi.
Obojica kažu da svoj posao shvataju kao da rade u nekoj firmi. Obavezno imaju do dva puta sedmično probe, a svirke skoro neprekidno.
– Prošle godine imali smo preko 200 svirki. Ove nedelje smo svirali šest dana. Sviramo u Požegi, Ivanjici, Beogradu, Užicu, na Zlatiboru, a zimi bar 15 dana sviramo na Jahorini. Već smo angažovani za Novu godinu i nastupićemo u hotelu „Breza“ u Vrnjačkoj banji. Svake godine sviramo na različitim mestima, pa smo tako svirali na Jahorini i Zlatiboru – rekao je Gofa.
Inače, redovno sviraju u jednoj kafani u Ivanjici, kod njihovog starog druga Šilje.
– Tu baš ljudi vole da čuju staru rok i pop muziku na akustici. Kao da smo stvoreni za taj lokal. Ono što mi volimo da čujemo i što smatramo da je lepo, to i sviramo, a ono što nam se ne sviđa, a traže od nas, jednosavno kažemo ne znamo. Nama je prioritet da sviramo normalne pesme, a one Gare, Pale, mi to ne sviramo. U Ivanjici već smo angažovani da sviramo na narednoj „Nušićijadi“, a ove godine smo svirali Savi Miloševiću, Ćurčiću, Darku Rundeku, Kemalu Montenu, Ju grupi, Zoranu Kesiću i drugim poznatim ljudima, sa kojima smo napravili lepe kontakte – kaže Gofa.
Među najlepšim sećanjima im je ostala svirka sa Lepom Brenom i Čolom.
– Super su to ljudi, gospoda, ma ekstra. Repertoarski smo se lako snašli. Za jednu Novu godinu Brena je uzela mikrofon i dva sata neprekidno pevala. Ceo Zlatibor je došao u „Ajriš pab“ da je sluša. Bila nam je velika čast što smo bili tu i učestvovali u tome. Posle je Zdravko Čolić uzeo mikrofon i otpevao nekoliko pesama. I stvarno su super ljudi, koji znaju da ispoštuju svakog muzičara. U „Ajriš pabu“ nas je slušalo dosta poznatih ljudi iz sveta sporta i muzike – kazao je Gofa.
Za sada su zadovoljni poslom koji rade i, kako kažu, idu stepenik po stepenik, a možda jednog dana i snime svoj album.
– Naš Aco već ima snimke, učestovao je u „Sunčanim skalama“, nastupao je u „Blekovoj petorci“. Kao anasambl smo zadovoljni ovom situacijom i idemo polako stepenik po stepenik, pa ako naiđemo na neke dobre pesme i smislimo dobru muziku, možda ćemo napraviti i neki album. Suština jednog muzičara je da ostane neka lepa pesma iz njega – rekao je Gugi i dodao da se uvek odazivaju humanitarnim koncertima.
– Gde god smo svirali jednom, ostavili smo dobar trag i ponovo nas zovu. Došli smo u situaciju da smo svirali rođenje deteta, a tom istom detetu sada sviramo svadbu. U „Skali“ smo matursko veče svirali deci, a mnogim roditeljima od te dece smo svirali na svadbama. I najzanimljive je da smo svima svirali skoro istu muziku – dodao je Gofa.
I tako, njihova namera da budu jedan mali ansambl, pretvorila se u mega seriju velikog broja svirki.
– Da odgovorimo svima, ne možemo, a prvenstveno nam je gde odsviramo da ostavimo dobar utisak, da ostavimo „trag“. Prioritet nam je da ljudi budu zadovoljni – zaključili su naši sagovornici.
Z. G.
