Piše prof. Bilja Grujičić
Do kad više Amerika? Dosta više sa Trampom, dajte nešto domaće, Biljana, reče mi jedan prijatelj, nešto lokalno, ovdašnje, pa imamo i mi svojih tema. A vodovod, a alge, a pucanje cevi? Recite, Biljana, Vas će čuti. Pa, hajde, Nedeljica i ja postojimo zbog vas, a i prejaka reč neće nikoga ubiti, iako je pesnik Branko Miljković tvrdio drugačije. A i Ršum kaže da treba lajati, ali ne treba ujedati. Ipak, rešila sam da udovoljim vašim interesima i potrebama. Iskrenost i prirodnost je nešto sa čim se rodiš, to ne možeš da naučiš. Dakle…
Dobije li svako u životu ono što zaslužuje, sledeće je pitanje koje se nadovezuje na naslov, dragi moji? Tako su nas učili. Međutim, da li je ovo što gledamo u Parlamentu zasigurno ono o čemu smo se izjašnjavali na prošlim izborima. Da li je svaki narodni poslanik, tribun, usta i glava tog naroda koji predstavlja? Klimate glavom, dragi moji. E, ko će onda stati iza one prostote i neukusa, psovki i prostakluka. To nije moj izbor, ne znam da li je vaš, ali moj deklarativno: Ne! Kad god su me u životu ubeđivali da se može stići i popreko, znala sam sa se stiže i pravim putem, samo ako pravilno rasporedite snage.“Popreko i preko „ sam ostavila drugima, dovoljno mi je bilo da znam da postoje. Na kraju, sve je u životu stvar izbora. Želimo li Srbiju pristojnih i obrazovanih ljudi, takav nam mora biti i Parlament. Da se razumemo, svaka vrsta parlamentarne borbe je dozvoljena, pratite li i druge evropske parlamente, ali granice dobrog ukusa uvek treba da postoje. Uz sve to izglasan je i zakon protiv nasilja nad ženama, a njegova predsednica žestoko je izvređana. Volim da vidim da se u tom slučaju zalažemo za princip, a ne za Maju, Slavicu, ili Đorđa, već za instituciju, za poštovanje, za onu tako rabljenu sintagmu“pravne države“..Kažu da mora biti više žena na važnim mestima . Kvantitet možda pruži šansu i kvalitetu.Imamo li mudrosti da razumemo kako svet funkcioniše? Hajde da pitamo Kusturicu. Sigurna sam da će on svojim festivalom uspeti da skrati put između Mokre Gore i Mećavnika i Beograda.Takođe, nisam sigurna da i najmanji deo života treba da provedemo u čežnji da nas neko negde primi.Tu uvek pomaže ona filozofija leptira. Ako hoće, sleteće, sve ostalo su bajke.
Švargla, kavurma, kobasica, duvan-čvarci, slaninice, pršutice,ako ste ove godine ostali bez toga, onda vam ne mogu čestitati 29. Novembar i svinjokolj, ali mogu 75-godišnjicu „Kadinjače“! Srećno nam bilo i da se strpimo još malo…
Zauvek Vaša Biljana!
