Пише проф. Биља Грујичић
До кад више Америка? Доста више са Трампом, дајте нешто домаће, Биљана, рече ми један пријатељ, нешто локално, овдашње, па имамо и ми својих тема. А водовод, а алге, а пуцање цеви? Реците, Биљана, Вас ће чути. Па, хајде, Недељица и ја постојимо због вас, а и прејака реч неће никога убити, иако је песник Бранко Миљковић тврдио другачије. А и Ршум каже да треба лајати, али не треба уједати. Ипак, решила сам да удовољим вашим интересима и потребама. Искреност и природност је нешто са чим се родиш, то не можеш да научиш. Дакле…
Добије ли свако у животу оно што заслужује, следеће је питање које се надовезује на наслов, драги моји? Тако су нас учили. Међутим, да ли је ово што гледамо у Парламенту засигурно оно о чему смо се изјашњавали на прошлим изборима. Да ли је сваки народни посланик, трибун, уста и глава тог народа који представља? Климате главом, драги моји. Е, ко ће онда стати иза оне простоте и неукуса, псовки и простаклука. То није мој избор, не знам да ли је ваш, али мој декларативно: Не! Кад год су ме у животу убеђивали да се може стићи и попреко, знала сам са се стиже и правим путем, само ако правилно распоредите снаге.“Попреко и преко „ сам оставила другима, довољно ми је било да знам да постоје. На крају, све је у животу ствар избора. Желимо ли Србију пристојних и образованих људи, такав нам мора бити и Парламент. Да се разумемо, свака врста парламентарне борбе је дозвољена, пратите ли и друге европске парламенте, али границе доброг укуса увек треба да постоје. Уз све то изгласан је и закон против насиља над женама, а његова председница жестоко је извређана. Волим да видим да се у том случају залажемо за принцип, а не за Мају, Славицу, или Ђорђа, већ за институцију, за поштовање, за ону тако рабљену синтагму“правне државе“..Кажу да мора бити више жена на важним местима . Квантитет можда пружи шансу и квалитету.Имамо ли мудрости да разумемо како свет функционише? Хајде да питамо Кустурицу. Сигурна сам да ће он својим фестивалом успети да скрати пут између Мокре Горе и Мећавника и Београда.Такође, нисам сигурна да и најмањи део живота треба да проведемо у чежњи да нас неко негде прими.Ту увек помаже она филозофија лептира. Ако хоће, слетеће, све остало су бајке.
Шваргла, кавурма, кобасица, дуван-чварци, сланинице, пршутице,ако сте ове године остали без тога, онда вам не могу честитати 29. Новембар и свињокољ, али могу 75-годишњицу „Кадињаче“! Срећно нам било и да се стрпимо још мало…
Заувек Ваша Биљана!
