početak GRADSKAINFO Какав Парламент заслужујемо?

Какав Парламент заслужујемо?

od Užička Nedelja
481 pregleda

Пише проф. Биља Грујичић
До кад више Америка? Доста више са Трампом, дајте нешто домаће, Биљана, рече ми један пријатељ, нешто локално, овдашње, па имамо и ми својих тема. А водовод, а алге, а пуцање цеви? Реците, Биљана, Вас ће чути. Па, хајде, Недељица и ја постојимо због вас, а и прејака реч неће никога убити, иако је песник Бранко Миљковић тврдио другачије. А и Ршум каже да треба лајати, али не треба уједати. Ипак, решила сам да удовољим вашим интересима и потребама. Искреност и природност је нешто са чим се родиш, то не можеш да научиш. Дакле…
Добије ли свако у животу оно што заслужује, следеће је питање које се надовезује на наслов, драги моји? Тако су нас учили. Међутим, да ли је ово што гледамо у Парламенту засигурно оно о чему смо се изјашњавали на прошлим изборима. Да ли је сваки народни посланик, трибун, уста и глава тог народа који представља? Климате главом, драги моји. Е, ко ће онда стати иза оне простоте и неукуса, псовки и простаклука. То није мој избор, не знам да ли је ваш, али мој декларативно: Не! Кад год су ме у животу убеђивали да се може стићи и попреко, знала сам са се стиже и правим путем, само ако правилно распоредите снаге.“Попреко и преко „ сам оставила другима, довољно ми је било да знам да постоје. На крају, све је у животу ствар избора. Желимо ли Србију пристојних и образованих људи, такав нам мора бити и Парламент. Да се разумемо, свака врста парламентарне борбе је дозвољена, пратите ли и друге европске парламенте, али границе доброг укуса увек треба да постоје. Уз све то изгласан је и закон против насиља над женама, а његова председница жестоко је извређана. Волим да видим да се у том случају залажемо за принцип, а не за Мају, Славицу, или Ђорђа, већ за институцију, за поштовање, за ону тако рабљену синтагму“правне државе“..Кажу да мора бити више жена на важним местима . Квантитет можда пружи шансу и квалитету.Имамо ли мудрости да разумемо како свет функционише? Хајде да питамо Кустурицу. Сигурна сам да ће он својим фестивалом успети да скрати пут између Мокре Горе и Мећавника и Београда.Такође, нисам сигурна да и најмањи део живота треба да проведемо у чежњи да нас неко негде прими.Ту увек помаже она филозофија лептира. Ако хоће, слетеће, све остало су бајке.
Шваргла, кавурма, кобасица, дуван-чварци, сланинице, пршутице,ако сте ове године остали без тога, онда вам не могу честитати 29. Новембар и свињокољ, али могу 75-годишњицу „Кадињаче“! Срећно нам било и да се стрпимо још мало…

Заувек Ваша Биљана!

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.