ИНТЕРВЈУ: ЗОРАН КИКИ ЛЕСЕНДРИЋ
У Градском културном центру 18. децембра одржаће се концерт композитора, продуцента и рок музичара Зорана Кикија Лесендрића. Ужичка публика ће имати разлога да дође и ужива у нечем новом, што Лесeндрић до сада није радио. На овој турнеји посетиће градове у којима дуже време није наступао. Након Ужица, 24. децембра одржаће концерт у Смедереву, а два дана касније у Тузли.
УН: Ваша турнеја креће из Ужица. Зашто се одлучили да то баш буде Ужице?
– Изабрали смо Ужице за почетак, јер има једну од најлепших сала за оно што тренутно радимо.
УН: Ваш концерт, као и следећи, биће unplugged, односно у акустичном аранжману. Зашто сте се определили за такве концерте?
– За 35 година, колико постојимо, још нисмо свирали акустичне концерте. Мислим да ће и за публику и за нас бити изненађење и освежење.
УН: Шта ћете певати и свирати на концерту у Ужицу? Претпостављам да ће бити доста старих хитова, али да ли ће бити нешто ново, са албума који је у припреми?
– Да, свираћемо цео пресек наше каријере, и оне из осамдесетих и ове нове. На листи имамо преко 35 песама, а које ћемо да свирамо, то некако из главе одлучим на бини.
УН: Нови албум је у припреми. Када га можемо очекивати, колико ће песама имати?
– Албум ће се највероватније звати „Мање-више“ и излази 14. фебруара, на Дан заљубљених, за Сити рекордс. Имаће 12 песама и оне су у ствари 12 љубавних прича, мали догађаји, који су се десили или су плод маште.
УН: Са девојкама из Холандије из групе „Луминизе“ направили сте нови хит „Мање-више“. Реците нам нешто више о тој сарадњи, како је дошло до сарадње са њима?
– Упознали смо се преко заједничког пријатеља Вање Маслова, иначе оснивача Бир феста у Београду. И наша комуникација је ишла доста модерно, компјутерски, све док цуре нису дошле у Београд, као гости на нашем концерту овог августа. Снимали смо у мом студију помало и углавном се лепо проводили. Њихова верзија песме је управо изашла за Универзал рекордс, а моја верзија ће ускоро и пратиће је спот. Планирамо и заједничке наступе.
УН: С обзиром да компонујете за себе и за друге, да ли је теже радити за себе или друге?
– Најважније је написати добру песму, а она долази ненајављено и обично случајно.
УН: Песме „Заборављени“ или „Као птица на мом длану“, биле су својевремено прави хитови, а и данас многи воле да их чују. Колико оне имају значај у Вашој каријери и да ли имате још неке песме које су Вам посебно драге?
– Било је пуно песама у различитим фазама „Пилота“, које су ми драге. Неке из осамдесетих, те које сте поменули, а и нове које су написане у пар задњих година. „Не веруј у идоле“ је била прва, мање више последња, али све их свирамо на концертима и тако им дајемо живот.
УН: Ускоро ћете прославити 35 година од изсласка првог албума. Који је за Вас период био најбољи?
– Тридесет пет година је дуг период, читав свет се променио пет пута од тада. Почели смо као клинци у гаражи на Бановом брду. И то је било слатко и невино. Касније смо свирали по целој Југи, уздуж и попреко, затим само у Србији, а сада по целом свету, мање-више. Свако време има своје. Можда ми је најдражи период поновног повратка, 2008. година.
УН: Да се подсетимо: 1996. године „Пилоти“ су се растурили, па после сте били у Грчкој једно време, а када сте се вратили, издали сте соло албум, па онда поново „Пилоти“. Како је дошло до поновног оснивања „Пилота“?
– Није било поновног спајања. У току 2008. године направио сам потпуно нови бенд, а то сам често чинио и у прошлости, углавном бенд састављен од старих другара и нових људи.
УН: Поред компоновања и певања, учествовали сте у музичком ријалитију. Шта мислите о тим музичким ријалитима који се емитују на ТВ Пинк, ТВ Прва …?
– „Х фактор“ је био у питању, али, свеједно. Мислим да никад више нећу учествовати у сличним форматима. Ништа се ту не догађа, штo је заиста животно и занимљиво. Поплава сличних тв емисија није донела још увек ни једну нову звезду, не због тога што талената нема, већ због продукција, које гледају само тренутак своје гледаности и зараде.
УН: Својевремено сте сарађивали са Млађаном Динкићем. Какво је то било Ваше ангажовање за Г 17 Плус? Да ли сте са Динкићем били из политичких разлога или вас је спојила музика? Да ли сте још у контакту са Динкићем?
– Још увек сарађујем са њим и на албуму „Случајно и заувек“ имао је две изузетне песме: „Буди ту кад падне снег“ и „Љубав је само реч“, које су неизоставне на нашим концертима. Ја пријатеље не мењам тако често. И на новом албуму има две супер песме. Иначе, мене његово политичко деловање није много интересовало, иако знам да је изврстан стручњак за економију, што показује његов тренутни ангажман за највеће европске фирме. Ми смо пријатељи из осамдесетих, а мислим да је његов излазак из политике за њега нешто најбоље што је могао да уради за себе. Сада има више времена за себе и мање муке. Иначе, он нам је драгоцен сарадник, јер има фантастичан осећај за детаље, што је у миксу изузетно важно.
УН: Да ли бисте се сада можда политички ангажовали, да подржите неку политичку странку?
– Никада, моја партија се зове Србија, моја земља и сви људи у њој.
УН: Одбили сте позив да свирате пред утакмицу Албанија – Србија која се играла у Албанији. Због чега?
– Потпуно је непримерно да свирамо на стадиону у Тирани, после догађаја на утакмици у Београду.
УН: И за крај, једном сте изјавили да бисте волели да снимите дует са Брајаном Адамсом. Да ли сте у контакту са њим и имали шансе да се то оствари?
– Са Брајаном Адамсом сам у email контакту и он је тренутно на турнеји и промовише нови албум. Диван човек и жао ми је што смо пропустили прилику да урадимо тај дует за песму „Те ноћи смо се потукли због ње“, која би се у дует верзији звала „She is the one“.
Звездана Глигоријевић
Биографија
Зоран Кики Лесендрић рођен је 1961. године у Београду. Септембра 1980. године основао је групу „Пилоти“, са којом је постигао велики успех у бившој Југославији. После објављивања албума „Дан који пролази заувек“, 1996. године распустио је „Пилоте“. Наредних година углавном је компоновао музику за певаче из Грчке, где је живео неко време. Свој први повратнички соло албум под називом „Месец на вратима“, издао је 2008. године. Највећи хит са тог албума је песма „Те ноћи смо се потукли због ње“, али и многе друге нумере „Како си лепа“, „Олтар“, „Бог види све…“. У лето 2010. године издао је први лајв албум под називом „Свет је леп када сањамо“, на коме се налази 15 песама са истоимене вишемесечне турнеје. У априли 2012. године објавио је следећи студијски албум под именом „Случајно и заувек“, а највећи хитови са тог албума су: „Буди ту кад падне снег“, „Још једна пијана ноћ“, „Кажу љубав је само реч“… Наступао је на Егзиту (2008.), Бир фесту у Београду (2009., 2011., 2012. и 2015.), као и на многим другим фетивалима. У Београдској арени у октобру 2010. године одржао је спектакуларни концерт, чиме је потврдио статус једне од највећих рок-звезда са ових простора.
