22. JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL „BEZ PREVODA“
Od 13. do 20. novembra u Narodnom pozorištu u Užicu održaće se 22. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“, na kome će biti prikazano osam takmičarskih predstava. Prema rečima selektora Bojana Munjina, ove godine su se opredelili za osam predstava i to su: „Tako je (ako vam se tako čini)“, Luiđi Pirandelo, JDP Beograd, u režiji Jagoša Markovića; „Samoubica“, Nikolaj Erdman, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica, u režiji Veljka Mićunovića; „Dokle pogled seže“, autorski projekt, Kraljevsko pozorište Zetski dom na Cetinju, u režiji Arpada Šilinga; „Priče iz bečke šume“, Odon fon Horvat, Kazalište Gavella Zagreb, u režiji Igora Vuka Torbice; „Ivanov“, A. P. Čehov, Narodno pozorište Beograd, u režiji Tatjane Mandić Rigonat; „Moja fabrika“, Selvedin Avdić, Bosansko narodno pozorište Zenica, u režiji Selme Spahić; „Svedobro“, Stevan Vraneš, Narodno pozorište Užice, u režiji Nemanje Rankovića i „Moja ti“, Olga Dimitrijević, Atelje 212, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis.
– Ove godine želeli smo, bez suvišne pretencioznosti, da 22. Jugoslavenski pozorišni festival „Bez prevoda“ posvetimo toj iskonskoj ljudskoj želji da svojoj neprestano opterećenoj duši omogući u teatru malo topline, koja bi mu pomogla da se obnovi i krene dalje. Stoga smo, kao radni naslov festivala, odabrali slogan „Za ovo malo duše“, koristeći se tom tako lepom pesmom Vaska Pope „Branim“ i u takvom duhu smo i izabrali predstave koje ćemo ponuditi publici i svim prijateljima pozorišnog festivala u Užicu – rekao je selektor Bojan Munjin.
Nemanja Ranković, umetnički direktor Narodnog pozorišta, kazao je da su prilikom izbora predstava složili da se bave malim čovekom.
– U ovom dehumanizovanom društvu akcenat smo stavili na malog čoveka sitne sudbine, jer sve što se dešava oko nas, upućuje da se moramo vratiti tim malim sudbinama. JPF je uspeo da zadrži svoje mesto u celom regionu uprkos poplavi silnih festivala, koji se pojavljuju iz dana u dan, sa vrlo nejasnom koncepcijom šta taj festival predstavlja, šta jeste. Snaga ovog festivala upravo jeste u našoj publici i svima koji su uključeni u realizaciju festivala. Ovaj festival ne meša babe i žabe, ovo je festival koji okuplja najbolje „mejnstrim“ produkcije značajnih umetničkih poetika i estetika, i na tome ćemo ostati da radimo. Kroz taj „mejnstrim“, koji negujemo, uvodimo neke nove pravce, koji se pojavljuju u savremenoj drami i savremenom pozorištu – objasnio je Ranković.
Petar Blagojević, gradski većnik, rekao je da su Festival pomogli Ministarstvo kulture sa 3,4 miliona dinara i Grad Užice sa 3,3 miliona dinara.
– JPF se održava više od dve decenije, okuplja umetnike sa teritorije bivše Jugoslavije i predstavlja dokaz kako kultura i umetnost grade mostove razumevanja i zbližavanja među ljudima. Ova manifestacija je jako značajna za Užičane. To govori činjenica da iz godine u godinu ima sve više zainteresovanih, a da se za neke od predstava uvek traži karta više. Siguran sam da će ove godine selekcija opravdati očekivanje publike i da će Grad Užice i Narodno pozorište biti dobri domaćini – rekao je Blagojević.
Selektor Festivala komentarišući izabrane predstave naveo je citat iz knjige „Kako pozorište nastaje“ od češkog književnika Karela Čapeka, koji glasi:“Da bi nastalo pozorište, užasno je potrebno puno truda i vremena“.
– Mi nismo samo heli da izaberemo predstave, nego da mislimo u kakvom vremenu živimo i da preko predstava zaista iz večeri u večeri budemo tu i delimo sa publikom ono što je ljudski i najbitnije, da preko osam priča zapravo razmišljamo o čoveku, o njegovoj sudbini i njegovim problemima. Verujemo da će ove predstave odgovoriti na taj, rekli bismo, humani zadatak, koji mi nosimo i zato smo ovaj festival stavili po parolom „Za ovo malo duše“. Pozorište ima moć da skine teret bar dva sata sa duše ljudi. Svaka predstava ne beži od problema, ali nije zakopana u nasilju. Ove predstave pokušavaju da prikažu čoveka, koliko god da mu je teško, da se u toj tragici života, izbori za ono što je najbitnije u životu – rekao je Munjina.
Komentarišući produkcije u regionu od prošlogodišnjeg do ovogodišnjeg festivala, selektor je rekao da „ne živimo u dobrom vremenu“.
– Živimo u vremenu koje ne samo da je „iskočilo iz zgloba“, već je vreme potpuno ispražnjeno. To se oseća i u pozorištu. Pozorište je puno jeftinih i grubih sadržaja. Kada se bavimo o važnim stvarima u pozorištu, mi se ne bavimo time da li je sezona odlična ili ne. Mi pokušavamo da za jedan zaista važan susret, kao što je ovaj festival, dobijemo ono što je zaista vredno, a možda ne najbolje. U tom smislu, taj susret je neka vrsta duhovne gozbe. Festival od osam dana je jedna mala pobeda – rekao je Munjina i dodao da se drugi festivali i drugi pozorišni susreti smanjuju, a kao primer naveo ovogodišnji BITEF, koji sada ima 7 predstava, godinu ranije imao je 15, a pre 10 godina ima je 25 predstava.
Ove godine se takmiči osam predstava, što znači, prema rečima Zorana Stamatovića, direktora užičkog Narodnog pozorišta, da su sve predstave dobre i da je bio širok izbor, ali je dodao da sredstva odvojena za ovaj festival nisu dovoljna, jer para nije nikada dovoljno, ali su ipak uspeli da održe kvalitet festivala i da ne povećavaju cene karata.
Govoreći o odabranim predstavama Munjin je rekao:
– Predstava „Ivanov“ Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Tanje Mandić Rigonat i sa prvorazrednim glumcima, Nikolom Ristanovskim, Predragom Ejdusom, Nadom Šargin, Hanom Selimović i drugima, govori upravo o tom duševno iscrpljenom čoveku, koji svojom mukom uništava druge, dok predstava „Moja ti“ Ateljea 212 u režiji Aleksandre Milavić Dejvis, opet sa prvorazrednim ansamblom, u kojem se, među ostalima, nalaze i Svetlana Bojković, Tanja Bošković i Gorica Popović, govori o generaciji žena na kraju životnog puta, koje svoje ljudsko dostojanstvo očajnički brane pred naletom beskrupulozne današnjice. Ova predstava večeras gostuje u Zagrebu i nema više karata da se kupi.
– Predstave „Priče iz Bečke šume“ kazališta Gavella iz Zagreba, u režiji Igora Vuka Torbice, odnosno „Dokle pogled seže“ Zetskog doma iz Cetinja u režiji Arpada Šilinga, bave se dilemom da li se temeljna ljudska sreća pronalazi u besomučnoj egzistencijalnoj trci, da li je zatrpana u malograđanskom lažnom moralu ili je treba tražiti negde sasvim drugde.
– Predstave „Moja fabrika“ Narodnog pozorišta iz Zenice, u režiji Selme Spahić, odnosno „Samoubica“ Narodnog pozorišta iz Podgorice, u režiji Veljka Mićunovića, govore kako između napada na dušu jedne fabrike i napada na pojedinca nema bitne razlike, jer čovekova iskonska pozicija je zapravo neprestana sizifovska borba sa ljudskom zluradošću i glupošću.
– Konačno, u predstavama, „Svedobro“ Narodnog pozorišta iz Užica, u režiji Nemanje Rankovića, odnosno u „Tako je, ako vam se tako čini“ JDP-a iz Beograda, u režiji Jagoša Markovića, pronalazimo gotovo anonimne ljude koji, daleko od buke sveta i bez upotrebe moći i ideologije, nego tajnom aktivnošću vlastitog srca, pokušavaju da pronađu put do sreće ovog tako nesavršenog sveta. Predstava „Svedobro“ je pre neko veče dobila jedan fantastičan aplauz na otvorenoj sceni „Ateljea 212“, i, ako je položila test u središtu metropole, može da se igra bilo gde u Evropi. Smatram da zaslužuje da izmeri snage sa ostalim predstavama na festivalu – komentarisao je odabrane predstave Munjin.
Novina na ovom festivalu je što neće biti predstave za nagrađene, a nagrade će se uručiti u matičnim pozorištima. Prateći program se još radi, ali neće izostati.
Z. G.
