У НОВОМ БРОЈУ УЖИЧКЕ НЕДЕЉЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ: О РАДУ КОМУНАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ
– Нама је по закону регулисано, да за разлику од Комуналне инспекције, која ради по пријавамa, можемо, где приметимо кршење комуналног реда да одмах поступимо, наложимо, наређујемо, санкционишемо и слично. Највише прекршаја има у првом реону, а то је сами центар града, који обухвата 5км квадратних. Ту имамо 220 пријава. На пример, један део, заузеће јавних површина где имамо 62 пријаве, највећи део је у центру града. Често се дешава да неко паркира возило на зеленој површини, на пример, на Градској плажи, Тргу светог Саве или у дворишту школе „Душан Јерковић“, што је мени стварно непојмљиво да ту неко остави аутомобил – казао је Теофиловић.
Он је додао да има доста прекршаја из области држања животиња, али то је најчешће због држања паса.
– Ту имамо 191 пријаву. Међутим, грађани нас често повезују са псима луталицама, али ми ту немамо никакве надлежности. Једино што радимо, а то је наша добра воља, што запишемо где је виђен чопор паса, па када дођу из азила за псе из Пожеге ми их упутимо и ми само тим људима пружамо асистенцију. Надам се да ће и Ужице добити један азил за псе, али и за мачке. Имали смо да комшије пријаве своје суседе због држања мачака. Имају неке старе баке које држе по 10 и више мачака, које улазе комшијама у станове, ломе им цвеће и слично. Када су у питању пси имамо доста казни које смо наплатили, највише због пуштања паса. Постоје прописи како се воде пси, шта мора да се има уз себе. Сада је Дирекција града обележила зоне где могу да се пуштају пси, тако да више власник не може да каже немамо где да их пустимо. Многи власници су кажњавани и по више пута и ту нема попуста, једино када видимо неког новог власника, ми га први пут упозоримо. Такође, имамо пријава да комшије пријављују власнике које држе псе у становима и када пси по целу ноћ лају. Баш сам скоро нашао на сајту да има да се набави уређај који делује на пса да не лаје. Тако би власници тих бучних паса решили проблем – казао је шеф комуналних полицајаца.
Међу највећим проблемима је, нарочито на рубним деловима града, где нема регулисане канализације већ постоје септичке јаме, пражњење тих септичких јама.
– Цена пражњења септичке јаме је око 6.000 динара. Има људи који то немају да плате, па проблем решавају тако што убаце црево у септичку јаму, и то најчешће ноћу, испразне садржај у комшијино двориште или на пут. Онда ми зовемо и доказујемо, и наравно кажњавамо. Највише тих примера има на Белој земљи – објаснио је Теофиловић.
Грађани се такође често жале на буку из кафића и ноћних клубова, али како каже Теофиловић, они ту немају надлежност и ту је надлежна Еколошка инспекција.
Поред свега, има занимљивих случајева када је у питању уређење дворишта, јер има и таквих људи који довлаче све и свашта у своје двориште, а комшија поред њега има веома сређено двориште.
– Ми можемо да напишемо казну и то је све. Међутим, сматрам да би код нас требало када је та област у питању да се ради као на Западу, да се одмах позове неко предузеће које ће посећи старо дрвеће или однети отпад, и онда то предузеће да напише рачун и испостави га власнику дворишта. Такво решење би код нас добро дошло, али питање је да ли ће га ико икад усвојити – закључио је Драган Теофиловић.
О тренутном броју комуналних полицајаца, о одлукама које су у надлежности Комуналне полције, оне које постоје и које тек следе, разговарали смо са начелником инспекцијских служби и Комуналне полиције Зораном Милитаровим.
УН: За првих девет месеци укупно је око 800 пријава, што је много више него када није било Комуналне полиције. Шта значи овај податак, да су грађани раније били ревноснији и више поштовали околину у којој живе?
– Од када је почела да ради Комунална полиција евидентиран је много већи број прекршаја, али то не значи да је град сада комунално неуређенији. То значи да се сада много више евидентира, а то је значајно и раније постојало. Дакле, Комунална полиција је омогућила да оно што се реално дешава то евидентира. Када би смо посматрали број пријава грађана и број предмета која су решена у граду у време када је постајала само Комунална инспекција и сада када је дошла Комунална полиција, однос је 1:10. То говори да су грађани добили некога коме сада могу директно да се обрате. Главна предност Комуналне полиције је што више није процедура захтевна, да се прво подноси пријава писарници, па Комунална иснпекција да реагује, затим док поступи у року од 30 дана и слично. Данас време по поступању грађања је значајно смањено на три до четири дана. Код прекршајних пријава од момента хватања починиоца, подношења пријаве, правоснажне пресуде од суда, рока за жалбе, дакле цео тај поступак, пролазило је три до 4 месеца, а сада процедура траје 7 до 10 дана.
УН: Да ли Комунална полиција има довољан број људи?
– Проблем је што имамо недовољан број људи. Требало би да има 17 комуналнх полицајаца у односу на број становника у Ужицу, а ми сада имамо 10. Тај број од 17 комуналних полицајаца је довољан да се обезбеди свакодневно пристутво Комуналне полиције на свим локацијама. На сваки реон, којих има 7, требало би да имамо по једног полицајца. Са њима би радило још 7 и они би ишли по пријавама. Буквално би имали по једну или две патроле које би шетале градом у сменама. Морамо да покријемо прву и другу смена, а трећу само по потреби, и ту су боловања, јер се и полицајци прехладе, разболе… Ми са овим бројем не можемо да обезбедимо свакодневну покривеност 7 реона. Оно што је сада у процедури је измена Закона о Комуналној полицији. Предвиђа се повећање броја комуналних полицајаца. Сада имамо да на 5.000 грађана долази по један комунални полицајац, а новим законом предвиђа се да ће један комунални полицајац бити на 3.000 грађана. Међутим, проблем је у другом закону који ограничaва пријем, тако да се још не зна да ли ће бити шта од те идеје. Када би се усвојио тај нови закон, ми би смо имали могућност да се попуни број људи.
УН: Да ли грађани имају притужбе на рад комуналних полицајаца, као у Београду и Новом Саду?
– Оно што је карарктеристично за Комуналну полицију у Ужицу је што смо пошли од чињенице да је Ужице мали град и да није главни задатак Комуналне полиције да демонстрира неку силу, већ пре свега да сарађује са грађанима. Ми смо нашли један добар модел који се илустрије у томе да смо за четири године постојања Комуналне полиције имали 4 жалбе грађана на рад. Када је у питању спровођења посебних овлашћења полиције типа легитимисање, привођење, за цео период нисмо имали ниједну притужбу, иако се у просеку годишње уради око 200 таквих интервенција. У овом периоду, по нашим пријавама, Прекршајни суд је ослободио од одговорности свега 4, а обустављено је 15 поступака. То је свега 10 посто од укупног броја пријава које поднесе Комунална полиција, а то значи да се води рачуна приликом подношења пријаве или изрицање прекршајног налога, да се не иде неком силом, него да се објекивно утврди стање и ово је изузетно добар резултат. То још говори да смо успели да нађемо добар контакт са грађанима. Нормално, у овом послу увек имају две стране: једна која је задовољна, а друга незадовољна. Не постоји ниједно средство силе да спречи комунални неред, све док се код грађана не развије свест да он сам одговора за своју средину. То је основно правило кога се ми држимо. Значи, боље је више енергије потрошити у контакту са грађанима, да се разјасни и укаже на потребу да се заједнички ангажујемо да заштитимо наш град, јер комунални полицајци нису људи са стране, већ из нашег града, који се такође нервирају када виде да је нешто прљаво и када је неко нешто бацио. Они само имају повећану одговорност.
УН: Ипак, чини ми се да има више грађана који нису задовољни. У чему је проблем?
– Следећи проблем који има Комунална полиција је неразумевање грађана када је сама улога комуналних полицајаца. Првенствени задатак комуналних полицајаца је да евидентира прекршај и наложи да се прекине вршења прекршаја. Дакле, они нису овлашћени да решавају проблем који је довео до прекршаја и најбоље се то види, на пример, код изливања отпадних вода. Полицајац има задатак да то евидентира и да наложи ако то неко ради да то прекине, а нема могућности да он сада води неки поступак код јавних комуналних предузећа или прекршајних судова. Након евидентирања, полицајац то упућује или неком јавном предузећу или надлежној инспекцији. С обзиром да су прописи у овој комуналној области бројни и недовољно доступни грађанима, у Градској управи важи правило, да коме год да се грађани обрате, ми ћемо поступати по представци, односно жалби, и проследити је надлежном органу. Значи, није никакав проблем што се велики број грађана јавља Комуналној полицији за део из области за које она није надлежна. Дакле, полицајци изађу, констатују ствари и проследе надлежном органу.
УН: Да ли комунални полицајци сами реагују када виде неку неправилност или раде саме по пријави грађана?
– Када погледамо у извештајима Комуналне полциије виде се да је више прекршаја које су патроле саме уочиле на терену, него које су грађани пријавили. Значи, у обиласку терена они су сами констатовали одређени прекршај и налажили мере. Ово је нарочито важно што смо ми као град променили велики број прописа. Најпре одлуку о држању животиња, усвојена је и ступила на снагу одлука о комуналном уређењу, припрема се одлука о мерама заштити од буке, значи одлуке које у себи имају прекршајни налог за које је замишљено да их директно примењује комунална полиција.
УН: Колико Комунална полиција утиче на рад јавних предузећа?
– Чињеница да и наша јавна предузећа своју делатност не одржавају на високом нивоу, у смислу да нешто чисте или одржавају. То такође за директну последицу има угрожавање комуналног реда. Укупно је ка јавним предузећима упућено 161 захтев који треба да изврше. Извршење по тим захтевима је најмање код Дирекције за изградњу града, јер од 37 поднетих свега је 11 решених, од Водовода је тражено да реше 17 проблема, а решили су 9, док је Биоктош у томе најажурнији, од 104 захтева решена су 96. Мада структура предузећа је другачија. На пример ако је уништење зида или улице, онда се захтев за решавање проследи Дирекцији, а Дирекција то мора да унесе у план.
УН: Да ли имате овлашћења да делујете код дивље градње?
– Ми само можемо да евидентирамо прекршај дивље градње.
УН: Често на улицама видимо раскопавања. Каква је ту процедура?
– Када полицајац затекне некога да нешто раскопава, он му тражи одобрење. Уколико нема, налаже му да прекине радове и обавештава инспекцију да би преузела даљи поступак. То је у надлежности града, а дивља градња је пропис републике и му ту не можемо пуно да урадимо.
УН: На улицама је често гужва и због заузећа тротоара или пута због утовара и истовара. Постоји ли одређено време када је дозвољено да радње или друге трговине то раде?
– Одлука о истовару и утовару робе исто се припрема, спремили смо верзију, али највећи проблем је што мора да постоји извесна сагласности људи да је прихвате. Постоји та лоша навика код трговаца који мисле да могу да истоварају и утоварају робу кад хоће и зато долази до загушења у саобраћају. Сада постоји дефинисана одлука којом је то забрањено, ујутру у шпицу саобраћаја и поподне, око 15 часова. Мислим да би требало до краја године да се усвоји ова нова одлука.
Звездана Глигоријевић
