U NOVOM BROJU UŽIČKE NEDELJE MOŽETE PROČITATI: O RADU KOMUNALNE POLICIJE
– Nama je po zakonu regulisano, da za razliku od Komunalne inspekcije, koja radi po prijavama, možemo, gde primetimo kršenje komunalnog reda da odmah postupimo, naložimo, naređujemo, sankcionišemo i slično. Najviše prekršaja ima u prvom reonu, a to je sami centar grada, koji obuhvata 5km kvadratnih. Tu imamo 220 prijava. Na primer, jedan deo, zauzeće javnih površina gde imamo 62 prijave, najveći deo je u centru grada. Često se dešava da neko parkira vozilo na zelenoj površini, na primer, na Gradskoj plaži, Trgu svetog Save ili u dvorištu škole „Dušan Jerković“, što je meni stvarno nepojmljivo da tu neko ostavi automobil – kazao je Teofilović.
On je dodao da ima dosta prekršaja iz oblasti držanja životinja, ali to je najčešće zbog držanja pasa.
– Tu imamo 191 prijavu. Međutim, građani nas često povezuju sa psima lutalicama, ali mi tu nemamo nikakve nadležnosti. Jedino što radimo, a to je naša dobra volja, što zapišemo gde je viđen čopor pasa, pa kada dođu iz azila za pse iz Požege mi ih uputimo i mi samo tim ljudima pružamo asistenciju. Nadam se da će i Užice dobiti jedan azil za pse, ali i za mačke. Imali smo da komšije prijave svoje susede zbog držanja mačaka. Imaju neke stare bake koje drže po 10 i više mačaka, koje ulaze komšijama u stanove, lome im cveće i slično. Kada su u pitanju psi imamo dosta kazni koje smo naplatili, najviše zbog puštanja pasa. Postoje propisi kako se vode psi, šta mora da se ima uz sebe. Sada je Direkcija grada obeležila zone gde mogu da se puštaju psi, tako da više vlasnik ne može da kaže nemamo gde da ih pustimo. Mnogi vlasnici su kažnjavani i po više puta i tu nema popusta, jedino kada vidimo nekog novog vlasnika, mi ga prvi put upozorimo. Takođe, imamo prijava da komšije prijavljuju vlasnike koje drže pse u stanovima i kada psi po celu noć laju. Baš sam skoro našao na sajtu da ima da se nabavi uređaj koji deluje na psa da ne laje. Tako bi vlasnici tih bučnih pasa rešili problem – kazao je šef komunalnih policajaca.
Među najvećim problemima je, naročito na rubnim delovima grada, gde nema regulisane kanalizacije već postoje septičke jame, pražnjenje tih septičkih jama.
– Cena pražnjenja septičke jame je oko 6.000 dinara. Ima ljudi koji to nemaju da plate, pa problem rešavaju tako što ubace crevo u septičku jamu, i to najčešće noću, isprazne sadržaj u komšijino dvorište ili na put. Onda mi zovemo i dokazujemo, i naravno kažnjavamo. Najviše tih primera ima na Beloj zemlji – objasnio je Teofilović.
Građani se takođe često žale na buku iz kafića i noćnih klubova, ali kako kaže Teofilović, oni tu nemaju nadležnost i tu je nadležna Ekološka inspekcija.
Pored svega, ima zanimljivih slučajeva kada je u pitanju uređenje dvorišta, jer ima i takvih ljudi koji dovlače sve i svašta u svoje dvorište, a komšija pored njega ima veoma sređeno dvorište.
– Mi možemo da napišemo kaznu i to je sve. Međutim, smatram da bi kod nas trebalo kada je ta oblast u pitanju da se radi kao na Zapadu, da se odmah pozove neko preduzeće koje će poseći staro drveće ili odneti otpad, i onda to preduzeće da napiše račun i ispostavi ga vlasniku dvorišta. Takvo rešenje bi kod nas dobro došlo, ali pitanje je da li će ga iko ikad usvojiti – zaključio je Dragan Teofilović.
O trenutnom broju komunalnih policajaca, o odlukama koje su u nadležnosti Komunalne polcije, one koje postoje i koje tek slede, razgovarali smo sa načelnikom inspekcijskih službi i Komunalne policije Zoranom Militarovim.
UN: Za prvih devet meseci ukupno je oko 800 prijava, što je mnogo više nego kada nije bilo Komunalne policije. Šta znači ovaj podatak, da su građani ranije bili revnosniji i više poštovali okolinu u kojoj žive?
– Od kada je počela da radi Komunalna policija evidentiran je mnogo veći broj prekršaja, ali to ne znači da je grad sada komunalno neuređeniji. To znači da se sada mnogo više evidentira, a to je značajno i ranije postojalo. Dakle, Komunalna policija je omogućila da ono što se realno dešava to evidentira. Kada bi smo posmatrali broj prijava građana i broj predmeta koja su rešena u gradu u vreme kada je postajala samo Komunalna inspekcija i sada kada je došla Komunalna policija, odnos je 1:10. To govori da su građani dobili nekoga kome sada mogu direktno da se obrate. Glavna prednost Komunalne policije je što više nije procedura zahtevna, da se prvo podnosi prijava pisarnici, pa Komunalna isnpekcija da reaguje, zatim dok postupi u roku od 30 dana i slično. Danas vreme po postupanju građanja je značajno smanjeno na tri do četiri dana. Kod prekršajnih prijava od momenta hvatanja počinioca, podnošenja prijave, pravosnažne presude od suda, roka za žalbe, dakle ceo taj postupak, prolazilo je tri do 4 meseca, a sada procedura traje 7 do 10 dana.
UN: Da li Komunalna policija ima dovoljan broj ljudi?
– Problem je što imamo nedovoljan broj ljudi. Trebalo bi da ima 17 komunalnh policajaca u odnosu na broj stanovnika u Užicu, a mi sada imamo 10. Taj broj od 17 komunalnih policajaca je dovoljan da se obezbedi svakodnevno pristutvo Komunalne policije na svim lokacijama. Na svaki reon, kojih ima 7, trebalo bi da imamo po jednog policajca. Sa njima bi radilo još 7 i oni bi išli po prijavama. Bukvalno bi imali po jednu ili dve patrole koje bi šetale gradom u smenama. Moramo da pokrijemo prvu i drugu smena, a treću samo po potrebi, i tu su bolovanja, jer se i policajci prehlade, razbole… Mi sa ovim brojem ne možemo da obezbedimo svakodnevnu pokrivenost 7 reona. Ono što je sada u proceduri je izmena Zakona o Komunalnoj policiji. Predviđa se povećanje broja komunalnih policajaca. Sada imamo da na 5.000 građana dolazi po jedan komunalni policajac, a novim zakonom predviđa se da će jedan komunalni policajac biti na 3.000 građana. Međutim, problem je u drugom zakonu koji ograničava prijem, tako da se još ne zna da li će biti šta od te ideje. Kada bi se usvojio taj novi zakon, mi bi smo imali mogućnost da se popuni broj ljudi.
UN: Da li građani imaju pritužbe na rad komunalnih policajaca, kao u Beogradu i Novom Sadu?
– Ono što je kararkteristično za Komunalnu policiju u Užicu je što smo pošli od činjenice da je Užice mali grad i da nije glavni zadatak Komunalne policije da demonstrira neku silu, već pre svega da sarađuje sa građanima. Mi smo našli jedan dobar model koji se ilustrije u tome da smo za četiri godine postojanja Komunalne policije imali 4 žalbe građana na rad. Kada je u pitanju sprovođenja posebnih ovlašćenja policije tipa legitimisanje, privođenje, za ceo period nismo imali nijednu pritužbu, iako se u proseku godišnje uradi oko 200 takvih intervencija. U ovom periodu, po našim prijavama, Prekršajni sud je oslobodio od odgovornosti svega 4, a obustavljeno je 15 postupaka. To je svega 10 posto od ukupnog broja prijava koje podnese Komunalna policija, a to znači da se vodi računa prilikom podnošenja prijave ili izricanje prekršajnog naloga, da se ne ide nekom silom, nego da se objekivno utvrdi stanje i ovo je izuzetno dobar rezultat. To još govori da smo uspeli da nađemo dobar kontakt sa građanima. Normalno, u ovom poslu uvek imaju dve strane: jedna koja je zadovoljna, a druga nezadovoljna. Ne postoji nijedno sredstvo sile da spreči komunalni nered, sve dok se kod građana ne razvije svest da on sam odgovora za svoju sredinu. To je osnovno pravilo koga se mi držimo. Znači, bolje je više energije potrošiti u kontaktu sa građanima, da se razjasni i ukaže na potrebu da se zajednički angažujemo da zaštitimo naš grad, jer komunalni policajci nisu ljudi sa strane, već iz našeg grada, koji se takođe nerviraju kada vide da je nešto prljavo i kada je neko nešto bacio. Oni samo imaju povećanu odgovornost.
UN: Ipak, čini mi se da ima više građana koji nisu zadovoljni. U čemu je problem?
– Sledeći problem koji ima Komunalna policija je nerazumevanje građana kada je sama uloga komunalnih policajaca. Prvenstveni zadatak komunalnih policajaca je da evidentira prekršaj i naloži da se prekine vršenja prekršaja. Dakle, oni nisu ovlašćeni da rešavaju problem koji je doveo do prekršaja i najbolje se to vidi, na primer, kod izlivanja otpadnih voda. Policajac ima zadatak da to evidentira i da naloži ako to neko radi da to prekine, a nema mogućnosti da on sada vodi neki postupak kod javnih komunalnih preduzeća ili prekršajnih sudova. Nakon evidentiranja, policajac to upućuje ili nekom javnom preduzeću ili nadležnoj inspekciji. S obzirom da su propisi u ovoj komunalnoj oblasti brojni i nedovoljno dostupni građanima, u Gradskoj upravi važi pravilo, da kome god da se građani obrate, mi ćemo postupati po predstavci, odnosno žalbi, i proslediti je nadležnom organu. Znači, nije nikakav problem što se veliki broj građana javlja Komunalnoj policiji za deo iz oblasti za koje ona nije nadležna. Dakle, policajci izađu, konstatuju stvari i proslede nadležnom organu.
UN: Da li komunalni policajci sami reaguju kada vide neku nepravilnost ili rade same po prijavi građana?
– Kada pogledamo u izveštajima Komunalne polciije vide se da je više prekršaja koje su patrole same uočile na terenu, nego koje su građani prijavili. Znači, u obilasku terena oni su sami konstatovali određeni prekršaj i nalažili mere. Ovo je naročito važno što smo mi kao grad promenili veliki broj propisa. Najpre odluku o držanju životinja, usvojena je i stupila na snagu odluka o komunalnom uređenju, priprema se odluka o merama zaštiti od buke, znači odluke koje u sebi imaju prekršajni nalog za koje je zamišljeno da ih direktno primenjuje komunalna policija.
UN: Koliko Komunalna policija utiče na rad javnih preduzeća?
– Činjenica da i naša javna preduzeća svoju delatnost ne održavaju na visokom nivou, u smislu da nešto čiste ili održavaju. To takođe za direktnu posledicu ima ugrožavanje komunalnog reda. Ukupno je ka javnim preduzećima upućeno 161 zahtev koji treba da izvrše. Izvršenje po tim zahtevima je najmanje kod Direkcije za izgradnju grada, jer od 37 podnetih svega je 11 rešenih, od Vodovoda je traženo da reše 17 problema, a rešili su 9, dok je Bioktoš u tome najažurniji, od 104 zahteva rešena su 96. Mada struktura preduzeća je drugačija. Na primer ako je uništenje zida ili ulice, onda se zahtev za rešavanje prosledi Direkciji, a Direkcija to mora da unese u plan.
UN: Da li imate ovlašćenja da delujete kod divlje gradnje?
– Mi samo možemo da evidentiramo prekršaj divlje gradnje.
UN: Često na ulicama vidimo raskopavanja. Kakva je tu procedura?
– Kada policajac zatekne nekoga da nešto raskopava, on mu traži odobrenje. Ukoliko nema, nalaže mu da prekine radove i obaveštava inspekciju da bi preuzela dalji postupak. To je u nadležnosti grada, a divlja gradnja je propis republike i mu tu ne možemo puno da uradimo.
UN: Na ulicama je često gužva i zbog zauzeća trotoara ili puta zbog utovara i istovara. Postoji li određeno vreme kada je dozvoljeno da radnje ili druge trgovine to rade?
– Odluka o istovaru i utovaru robe isto se priprema, spremili smo verziju, ali najveći problem je što mora da postoji izvesna saglasnosti ljudi da je prihvate. Postoji ta loša navika kod trgovaca koji misle da mogu da istovaraju i utovaraju robu kad hoće i zato dolazi do zagušenja u saobraćaju. Sada postoji definisana odluka kojom je to zabranjeno, ujutru u špicu saobraćaja i popodne, oko 15 časova. Mislim da bi trebalo do kraja godine da se usvoji ova nova odluka.
Zvezdana Gligorijević
