ИНТЕРВЈУ: Саша Радуловић- Покрет „Доста је било“
Председник покрета „Доста је било“, Саша Радуловић, у интервјуу за Ужичку недељу, анализира актуелну политичку ситуацију у Србији, најновије извештаје Европске комисије и ММФ-а, горућа економска питања и најновије политичке савезе на опозиционом спектру Србије. Поводом последња два извештаја Европске комисије и ММФ-а, које је премијер Александара Вучић оценио као „изузетно позитивне“ , Радуловић каже:
– Интересантно је колико се наши званичници позивају на то шта каже ММФ, шта каже Европска унија, шта каже Русија или било ко други, а не баве се тиме да нам кажу шта је то конкретно добро у Србији. Европска унија заступа своје интересе, ММФ заступа интересе поверилаца, а Влада Србије изгледа не заступа интересе грађана Србије. Ситуација у Србији је катастрофално лоша на економском плану. Да ли то одговара Европској комисији и Европској унији која нама је дала кредите и очекује да се ти кредити врате? Да ли то одговра ММФ-у, јер и они очекују да вратимо кредите повериоцима, заиста није нешто што треба да буде интересантно грађанима Србије. Шта је то уопште добро у Србији? У односу на 2014. годину бруто домаћи производ ће порасти 0,7 %. То су заиста смешни бројеви. Људи губе посао, немају никакву шансу да, мимо политичких странака, негде нађу посао, живе све теже, новчаници су им све тањи, а економска политика владе је катастрофално лоша, без обзира да ли то некоме у неким извештајима одговара или не.
УН: Да ли се онда ова подршка Европске уније заправо више тиче броја посланика који подржавају ову владу, а не објективних економских параметара и реалне слике друштва?
– Управо то ми је од више амбасадора и на више састанака на којима смо разговарали са странцима, речено. У Србији Вучић има велику подршку бирача, нико нема такву подршку и једини партнер са којим они могу да разговарају је тренутно Вучић. Када се профилишу нека јача политичка имена у опозицији, они ће им бити партнери са којима могу да разговарају. Треба увек, и у економској и у спољној политици водити рачуна о једној ствари. Ту не владају пријатељства, ту постоје само интереси. Све те земље имају своје интересе и све те ствари скупа треба тако и да посматрамо. На жалост, нико не штити интересе Републике Србије.
УН: У једном тренутку је била велика дилема да ли ће бити парламентарних избора. Шта мислите зашто је Вучић одустао од избора ове године?
– Мало му је било прерано да на брзину организује изборе за децембар и морао је да их одложи за април идуће године. И то ће се десити у априлу. Он мора да распише и републичке изборе, а разлог је потпуно једноставан, има потпуно неспособне локалне кадрове, без икаквог кредибилитета у локалним срединама. Он када би дозволио да буду само покрајински и локални избори, доживео би катастрофалан пораз на тим изборима, тако да мора да организује и републичке изборе и покуша све да направи те изборе као референдум о себи. У медијима пумпа позитивну слику о себи и на основу тога мисли да освоји поново власт наредне четири године. Значи, он мора да распише све те изборе у априлу, јер ако бирачи примете да му опада популарност, након тога ће бити брз крах СНС-а и Александра Вучића. СНС ће се распасти, уставри, чим популарност Александра Вучића падне испод 40% , а то ће се десити у 2016. години.
УН: Монопол власти над већином медија у Србији је више него очигледан. Зашто медији то толеришу и зашто нема више отпора?
– Зато што је начин контроле медија чисто финансијски. Они немају цензоре који седе по тим медијима, него 30 до 40% медија у Србији директно зависе од државе, било од буџета, било од предузећа којима управља партократија, и ако неко од њих пише нешто што им се не допада, одмах им се укине финансирање. На пример, Телеком престане да се оглашава или неко друго јавно предузеће престане да учествује у медијским пројектима. То аутоматски доводи медије у ситуацију да више немају одрживо пословање. На основу новца, како из буџета, тако из јавних предузећа, Вучић контролише медије и постиже и ту аутоцензуру. Људи и не знају колико је довољно само да не пишу против Вучића и да ће он и тада бити задовољан. Прави пример за то је Ер Србија која је у 2014. години добила субвенцију од државе од 71 милион евра и тиме покушала да прикрије најгори пословни резултат од како постоји ЈАТ, од 75 милиона евра. Вучић је говорио „не слушајте Радуловића, он не разуме финансијске извештаје, нису биле толике субвенције“, а не уме да каже колике су биле. То су пренели сви медији. Наше реаговање, где смо само показали финансијски извештај и рекли „не верујете ни Вучићу, ни Радуловићу, него прочитајте финансијски извештај из кога се јасно види да је држава Србија дала субвенцију од 71 милион евра, односно 8,3 милијарде динара у 2014. години и то је фиктивни добитак Ер Србије“. Оно што је тужна истина је да, што више карата прода Ер Србија, то је губитак већи, због изузетно штетног уговора који је држава потписала са Етихадом приликом продаје ЈАТ-а.
УН: Шта преостаје опозицији у оваквим медијским околностима? Да ли је укрупњавање политичких странка начин и шта мислите о најновијем савезу СДС-а и ЛДП-а?
– Ако погледате ко се појављује на Вучићевим ударним медијима, Информер, Пинк, Студио Б и ко даје интервјуе, видећете ко сарaђује са влашћу, а ко не. Истрошени кадрови који су преко двадесет година на политичкој сцени Србије, не могу никако бити опозиција данас. Они се само утркују ко ће бити ближи Вучићу у очекиваној прекомпозицији власти. Оно што права опозиција ради, а ту смо и ми, је што, поред друштвених мрежа, које су једини канал преко кога можемо да дођемо до јавности, ради на терену, преко трибина, штандова, разговара са грађанима. Према последњим истраживањима подршка грађана покрету „Доста је било“ креће се између 4 и 5% . У Београду смо већ одавно изнад цензуса, а у остатку Србије нешто мање. До избора ће ситуција бити далеко боља. Људи виде да су им новчаници све тањи, да се лоше живи и да Србија, на жалост, пропада. Ја бих волео да то није тако, али наш буџет је у јако лошем стању, упркос Вучићевим причама да смо смањили дефицит и да немамо никаквих проблема. Константно се држава задужује, издају се нове динарске обвезнице и друга ствар је иде се у продају великих система попут Телекома, којој се ми противимо, јер је буџет празан. Морамо да зауставимо ову последњу распродају државне имовине. После Телекома иде и ЕПС, и инфраструктура, и путеви, и водовод и канализација, јер партократија као паразит који изједа државу, не зна када је доста. Претвара нас у земљу јефтине радне снаге и ја се надам да ћемо то зауставити до 2016. године.
УН: Какве су вам шансе на следећим изборима, ако већ нећете у коалицију са неким као што је Борис Тадић или Чедомир Јовановић?
– На тим изборима ће грађани дати глас свима онима за које верују да су права опозиција актуелном режиму. Политичка сцена ће се искристалисати наредних неколико месеци. Ми смо већ у неколико наврата рекли да нећемо да правимо паразитске коалиције, које су ту само да би се прешао цензус. Идемо сами на изборе и прећи ћемо цензус и то ће бити почетак краја Александра Вучића. Исте ствари ће се десити и на десници и на левици. Ми смо политичка организација центра и залажемо се за тржишну економију и за јаку социјалну компоненту државе. Надамо се да ће се појавити нове политичке снаге које ће помоћи да се уведе ред у Србији. До тада покрете „Доста је било“ мора да наступа сам.
УН: Још један од параметара који не иду на руку извештају Европске комисије је и пад инвестиција у последњих годину дана. За шта ми добијамо подршку уопште, ако је ниво улагања све мањи?
– Постоје два главна разлога. Први је питање Косова и како Вучић и влада поступају по овом питању и не инсистирају на решавању питања имовине, како правних лица, цркве тако и физичких лица, и не инсистирају на питању аутономије, већ некакве невладине организације која се зове Заједница српских општина. Потпуно је нејесно зашто Вучић не инсистира на томе, него пушта да нам се дешавају ставари које нам се дешавају, и улазимо у овај циркус око УНЕСК-а и прављење приче ни око чега, јер је место на коме то треба да се договори било у Бриселу.
– Други разлог је то што је Вучић добро схватио да је немачка политика и политика Европске уније, политика штедње, и он је ту пример како се штеди. Смањује плате, смањује пензије, уништава домаћу привреду и подржава неразумну штедњу и показује Европској унији како постоји једна земља која прати њихово програм. То је погубно за Србију, јер није питање да ли требе штедети, него на чему треба штедети, а то сигурно нису плате и пензије, већ партократија. Партијско запошљавање у јавном сектору које нас годишње кошта милијарду евра и субвенције које нас такође коштају преко милијарду евра. Само шест јавних предузећа у Србији годишње прави губитак од преко милијарду евра, а добила су годишњу субвенцију од 241 милион евра. То су Србијагас, Железнице Србије, ЕПС, Петрохемија, Железара Смедерево, Ер Србија. Само шест фирми прави огромне губитке, а Вучић реформом назива смањење плата и пензија на којима је уштедео 210 милиона евра. Очигледно је да имамо премијера који обмањује јавност и води политику супротну интересима државе Србије.
УН: Какав сценарио предвиђате до краја ове године и хоћемо ли коначно заокружити процес приватизације након петнаест година од доношења закона 2001. године?
– Нема ту више никакве приватизације, јер имамо потпуно урушавање читавог система. Као министар привреде 2013. године, покушао сам са својим тимом да спречим пропадање целе привреде, док Вучић сада практично завршава пљачкашку приватизацију, тако што се сва ова предузећа практично урушавају. Ту никаквог увођења реда нема, нису направљени никакви помаци, већ настављају да причају бајке о некаквим страним инвеститорима спасиоцима, који ће овде доћи и увести ред, а све што се заправо дешава је настављање прављења губитака и ширење рупе у буџету. Цех неодговорности и неспособности Владе Србије плаћају грађани Србије.
УН: Да ли је узрок некомпетенција кадрова у влади или очигледна намера власти?
– Рекао бих и једно и друго. Подсетићу на речи Верице Бараћ која је 2011. године рекла да је влада центар корупције у држави. Пошто сада одлуке не доноси Влада Србије, већ један човек, та њена реченица може да се преведе да је Вучић центар корупције у Србији, а то све можемо да видимо кроз афере око Синише Малог, све тајне уговоре које држава потписује, Вучићеве пријатеље који изнајмљују виле ДИПОС-а и који намештају закон којим треба да купе те виле, значи имамо наставак пљачке друштва. Случај 24 спорне приватизације је практично обустављен, јер се ту ради о Вучићевим пријатељима и финансијерима, а не некоме кога он прогања, и на жалост, све што он говори је обмана јавности. Све и када би се одрекао, а неће, јер тим новцем финансира цео свој партократски систем, он то не би могао да уради са својим тимом, јер је неспособан. Он покушава да убеди грађане да риба не смрди од главе, а наравно да риба смрди од главе и централни проблем је неспособан премијер који је и центар корупције у Србији.
УН: Можемо ли на нове изборе без новог Устава?
– Биће и ови избори без новог Устава. Мислим да за те промене нема довољно простора, али ко зна, све зависи од читаве ове представе око СНС-а и СПС-а. Ја у будућој власти у Србији не видим више никога ко је до сада испољио паразитско понашање, али видећемо одлуку грађана по том питању. Наш највећи проблем је што нећемо имати једну равноправну утакмицу са медијског становишта, међутим ваља нам победити и поред тога.
Љ.К.
