Piše prof. Bilja Grujičić
Dođosmo do kraja, dragi moji, ove kalendarske, prestupne 2016. godine. Ako pogledate unazad, videćete mnoštvo terorističkih napada i ljudi na podu koji leže i vršte, neizvesnost oko Bregzita, podeljenost Amerike oko predsedničkih kandidata, novu Nobelovu nagradu za fiziku i po prvi put registrovan spektar zračenja antimaterije, pad vojnog aviona i veliki broj mrtvih. Ove godine ispratili smo Princa, Dejvida Bouvija, Džordža Majkla, ponovo glasali, a i opet ćemo, izgleda. Vreme za svođenje računa? Ne volim to, valjda je čovek u svojoj prirodi nezahvalno biće. Odmah se setim onoga što nisam stigla. Neobično je ovo praznično vreme.
Šta da vam poželim? Da se kao i u Hrvatskoj krediti u švajcarcima proglase kao oni sa nepoštenim ugovornim odredbama, čime bi dobar deo nas izašao iz situacije da celu svoju mesečnu platu daje na mesečnu ratu, na šta nije pristao u trenutku zaključivanja ugovora. Naše sudstvo je neodlučno po tom pitanju, a ja, podsetiću vas, navijam za pravnu državu na delu. Ne mogu da poželim odblokiranje otvaranja poglavlja 26 u pregovorima sa Evropskom unijom, jer je Hrvatska to već učinila. Nadajmo se boljim odnosima sa susedima u narednom periodu.
Nemojte imati utisak da su svi sem vas ovih dana, dobili trinaestu platu.
Ne dozvolite da Vam svačija jelka izgleda bolje od vaše, da druge rukavice budu toplije, da vam neka druga trpeza izgleda bogatije od vaše sopstvene. Ali dozvolite sebi da ponovo sagledate svoju porodicu, vidite koliko je ko porastao, a kome je porastao jezik, a kome stomak, a kome dioptrija. Sada je vreme i za kićenje jelke, po novoj modi, ovogodišnjoj, sada je vreme i za ruske salate, bacanja petardi i pisanje pisama Deda Mrazu, naravno, i za velike i za male. Sada je vreme i za štikliranje na sopstvenoj listi želja, iako sam rekla da volim da igra uvek traje, a krug se vrti, kako reče Njegoš, jer ko zna šta ti je ispalo iz džepa, kada si nešto čvrsto stegao u ruci. Možda je sad vreme je da poželite da klizate, da jedete brzu hranu umesto novogodišnje trpeze, da otputujete negde sa nekim, ili bez ikoga i da za to ne tražite opravdanja od sebe, ili od drugih. Vreme je da isključite telefon, vreme je i da ne odgovorite svima, a neke upravo pozovete, vreme je da odete u reči, pozdrave, čestitke, jer u njih se najlakše sakriti. Vreme je da poklanjate, a ne merite ono što ste dobili zauzvrat.. Nemojte biti ljuti na svet, on ionako živi po konformističkim obrascima, voli jednosmeran način života, potrošački mentalitet i želi spektakl. Birajte ljude koji vas pune, a ne one koji vas prazne.
Davno je Kant rekao da ljudsko biće, tj. naša malenkost predstavlja završni korak organske evolucije, ali nije rekao i najsavršenije. Dakle dozvolite sebi da budete nesavršeni i tako ćete se nekome svideti, a ja ću uvek biti tu za vas! Živeli, Vaša Biljana!
