COVID-19 u SAD – Dan dvadeseti
I poslednji radni dan ove sedmice obilovao je kontradiktornim informacijama, koje su nas bombardovale sa svih strana, uz najnovije zastrašujuće brojke o zaraženim i preminulim od posledica coronavirusa. Najnovija preporuka Kriznog štaba Bele kuće je da je obavezno nošenje platnenih maski pri odlasku u trgovine, apoteke ili kratku šetnju, ali da se preporuka može različito tumačiti i primenjivati prema odluci i potrebi svakog pojedinca. Prvi američki pojedinac, predsednik Tramp, priznao je da masku nositi neće.
“To jeste preporuka, koja će važiti određeno vreme, ali ja je neću nositi. Nekako mi nije primereno da sedeći u Ovalnom ofisu, iza tog lepog stola za kojim donosim važne odluke i pozdravljam predsednike, diktatore, kraljeve, kraljice, noseći masku, to jednostavno nije za mene.” – rekao je američki predsednik. Da li će već možda sutra promeniti odluku?
Sada medicinski stručnjaci tvrde da se čestice virusa mogu preneti i dok govorimo, a ne samo ako kašljemo i kijamo, ali i podsećaju na neophodnost poštovanja odluke o fizičkoj distanci i posebno onu o učestalom, detaljnom pranju ruku, što značajno može usporiti širenje zaraze.
Današnji podaci kažu da je u Americi u epidemiji zarazeno 270.000 ljudi, umrlo 7.400, a od virusa se oporavilo 10.000 pacijenata. Njujork Siti je i dalje epicentar sveta po rastu broj zaraženih i umrlih, a u još samo 9 država u Americi nije uvedena odredba “ostani kod kuće”.
Nakon razgovora sa ruskim predsednikom Putinom i saudijskim princom Mohamed Bin Salmanom, predsednik Tramp se u Beloj kući u petak sastao sa predstavnicima energetskih kompanija, razgovarajući o mogućim ulaganjima u nacionalne rezerve, u ovom trenutku kada je cena nafte veoma niska, a kamate skoro na nuli, kao i o umanjenoj proizvodnji derivata, zbog značajno smanjene potrošnje. Pokušaj da se izbriše granica izmedju “corporate world” i “the rest of the world”, kao i nastojanje da se u stanju pandemije približe “Wall Street” i “Main Street” nekim kritičarima američke administracije i dalje bode oči, dok pristalice predsednika Trampa traže da se prestane sa političkim podelama i svađama, jer je vreme da se pokaže poštenje, solidarnost, moral i integritet, vreme da budemo ljudi.
U petak su počele i prve isplate bespovratnih kredita malim i srednjim preduzećima, velike bankarske institucije, ali i male lokalne banke su u prvom danu obradile veliki broj aplikacija i vlasnici komapnija pogođenih pandemijom dobili prva sredstva kojim mogu makar na kratko poboljšati život sebi i svojim radnicima.
U okriru paketa ekonomske pomoći znaćajnim sredstvima biće finansirani troškovi svih američkih bolnica i zdravstvenih institucija koje leče pacijente zaražene coronavirusom, a nemaju zdrastveno osiguranje, a podsećamo, zdravstvena pomoć će biti pružena i pacijentima imigrantima sa ilegalnim statusom.
Teška nedelja je iza nas, a lekari upozoravaju da će biti još mnogo gore pre nego što počne da bude bolje. Krivulja će rasti do svog vrhunca izuzetnom brzinom, a opadaće sporo, što će produžiti proces stabilizacije, bez mogućnosti da odredimo datum povratka u normalu. “Fizičko udaljavanje daje rezultate, ali mi, nažalost, još uvek ne vidimo drastičnu razliku, no to je jedini siguran način i efikasan postupak da broj zaraženih smanjimo i zaustavimo širenje epidemije.” – rekao je doktor Toni Fuči. Niko još uvek nema odgovor na pitanje zbog čega se drastične mere ne primene na čitav prostor SAD.
U petak je vođena polemika i o tome zašto se odobreni lekovi ne distribuiraju u apoteke, kako bi lekari mogli da ih prepisuju pacijentima, nego su uglavnom stacionirani u bolnice, uz zahtev predsednika Trampa guverneru Njujorka da iz bolnica oslobodi zalihe lekova i značajne količine uputi apotekama. Raspravljalo se i o kompaniji 3M, koja je započela proizvodnju N95 maski, ali i počela da ih prodaje drugim zemljama. Aktom o proizvodnji u ratnim uslovima predsednik im je naredio da sve proizvedene količine ustupe američkim bolnicama, i u isto vreme zabranio izvoz strateškog materijala i opreme.
U Čikagu je najveći konferencijski centar na prostoru Severne Amerike, McKormick Place, dobio novu namenu – postao je moderna poljska bolnica, koja za sada ima 500, a imaće 3.000 bolničkih kreveta. Nadamo se da joj kapaciteti nikada neće biti popunjeni.
Bio je ovo i dan koji je doneo vest o ozbiljnom rastu nezaposlenosti, koja sada iznosi 4.4%, ali će se drastično povećavati, jer kako se očekuje jedna četvrtina malih i srednjih preduzeća će tokom pandemije biti zatvorena, što će dovesti novi porast nezaposlenosti i drastičan pad ekonomije. Pale su i akcije na berzi, uokvirujući novu, drugačiju sliku ove zemlje i čitavog sveta, dok nas zvaničnici sasvim neubedljivo uveravaju da će oporavak koji će posle pandemije uslediti biti vrlo brz i vrlo uspešan. Kako znaju?
Iz Pitsburga je u petak, ipak, stigla jedna dobra vest. Naučnici na tamošnjem univerzitetu veruju da su na dobrom putu za pronalazak vakcine protiv coronavirusa PittCoVacc, koja će posle kliničkih ispitivanja, koja moraju trajati najmanje 18 meseci, biti dostupna. U isto vreme se radi i na drugim opcijama, vakcinama koje bi mogle biti dostupne nešto ranije, naročito ona na kojoj se radi u laboratorijama u Sietlu.
I inovatori rade punom parom, nastojeći da se pozicioniraju u novim okolnostima i tržištu predstave nove proizvode i usluge. Kompanija Whoop, koja proizvodi fitness trackers, i meri otkucaje srca, performans, dubinu sna, intenzivno radi na novom meraču, koji bi koristeći adekvatnu analizu podataka, pratio i podatke o obolelom od coronavirusa, pre, za vreme i posle bolesti, posebnu pažnju posvećujući analizi funkionisanja respiratornog trakta, koji je virusom posebno pogođen. Na laboratorisjkim istraživanjima potvrdili su da je disanje kod pacijenata ubrzano 2-3 dana pre nego što pokažu prve simptome zaraze.
Kako nezvanično saznajemo, naši sunarodnici koji su se našli u Americi pre zatvaranja granica i obustave međunarodnih letova, 8. aprila bi se evakuacionim letom mogli vratiti u Srbiju. Prijave se predaju u Ambasadu Srbije u Vašingtonu i Konzulate u Njujorku i Čikagu, a avion bi, kako je planirano, za Beograd trebalo da poleti sa aerodroma Dulles u Washington DC.
U petak je na neko lepše mesto otišao i Bil Witers, čija nam je legendarna melodija “Ain’t no Sunshine” decenijama dosipala so na rane slomljenih srca. Umro je od posledica bolesti srca u 81. godini, odnoseći i deo sunca, koje nas u ovim danima ozbiljno zaobilazi. Možda će nam sutra biti malo svetlije i bolje.
Mila Filipović, Čikago
