ЂУРЂЕВДАНСКИ ВАШАР
У среду, 10. маја, на потезу од старог дрвеног моста поред аутобуске станице све до старог железничког моста и ове године се одржао Ђурђевдански вашар. На вашару, к‘о на вашару, свега и свачега, и трговаца и купаца, али пара мало. Сви се жале.
– Био сам на многим вашарима, али одавно на лошијем нисам био, него на овом сада. Нема оне велике гужве. Народ пролази, гледа, пита пошто је, неко и купи. Углавном кажу да би радо купили, да није много скупо, али немају пара ни за то – каже продавац ножева Зоран Ђорђевић из Пожеге, а онда наставља своју вику, како би привукао што већу пажњу: „Ножеви за клање, за драње, за лов, за риболов, за јариће, за прасиће, за госпође и за мечке…“
Његов колега, који продаје ципеле одмах поред њега, додаје:
– Некада када су ове фабрике у Ужицу радиле са по неколико хиљада радника, имало се пара, имало се да се купи. А сада, све је пропало. Како ће народ да купи када нема пара? Ко је крив за то? Прво Тадић, па све овамо. Имају себи плате и примања по 20.000 евра, а пусти народ нема гаће да купи, да купи ципеле, скоро џабе, или овај нож.
Пролази народ поред тезги. Највише, као и увек, тезги са доњим вешом, чарапама, има завеса, има алата, корпи, бомбона, постељина и јастука, шерпи и другог посуђа, играчки, намештаја, кухињског прибора, папуче, опанке, фармерке … Окачене цене на све стране. Једни нуде женски доњи веш од 50 до 150 динара, други нуде четири пара чарапа за 200 динара, нуде се троје фармерки за 1.000 динара, а негде и „распродаја“ – једне фармерке 499 динара, мајице од 300 до 500 динара, хеланке по 300 динара, папуче 200 динара, опанци, они прави, за одрасле играче, 2.500 динара …
Пажњу привлачи и тезга са животињама. Ту су рибице, пачићи, штенићи пекинезери, разне врсте папагаја, мале корњаче, зечеви – обични и патуљасти.
– Дошли смо из Чачка. Сваке године смо у Ужицу и увек на истом месту. Гледају људи животиње, а највише се продају папагаји, рибице и пачићи. Пачићи коштају 250 динара, штенад су 70 евра, а зечеви од 300 до 500 динара – каже продавачица из Чачка.
Човек који продаје оштраче за ножеве, алатке за љуштење кромпира, сечење купуса за салату и слично, дошао је из Краљева.
– Купи се понешто. Понајвише жене, а има мушкараца, којима су жене наредиле шта да купе. Слаба је продаја, а и чини ми се нешто мало народа. Није гужва као ранијих година, да не може да се прође – каже Краљевчанин.
„Најокупираније“ су тезге са доњим вешом и посуђем.
– Ево, тепсије и плехови, увоз из Турске, од прохрома – хвали једна продавачица своју робу.
Поред те тезге зове човек жену мобилним телефоном, очигледно неодлучан да ли да купи мању, средњу или већу тепсију. Жена ваљда диктира, а продавачица одговара:
– Жене увек више воле средње и велике, неће мале – двосмилено ће вешта трговкиња.
Ту су тезге и са папучама и опанкама за фолклор.
– Иду највише папуче за у кућу, 200 динара, нису скупе. Понеко купи и ове опанке – каже девојка за тезгом, која је дошла из Јагодине.
А купци из града и околних села надају се да ће ипак нешто пазарити, а да их не кошта много.
– Није скупо, 80 динара једне гаће. Да ми је само још мало пара, па да купим још које гаћице унучадима … – каже једна госпођа, која је управо пазарила.
За другом тезгом три пешкира за 500 динара.
– Прави новопазарски. Нема јефтиније – каже човек за тезгом, у нади да ће убедити госпођу да пазари и код њега.
Седишта за баштенске столице, она већа и јача 350 динара, а негде може да се купе и четири комада за 1.000 динара. Она најобичнија су 100 динара. Могу да се купе и два јастука за 500 динара…
Ту су и украсне баштeнске чесме. Дотерао их човек из Лесковца, да их прода за 50 евра по комаду, а могу и да се наруче. Како рече, већ има неколико наручених. Има и разних роштиља и ражњева. Онај велики ражањ кошта 70 евра.
На крају или на почетку, све зависи ко одакле дође, код старог дрвеног моста, чује се лепа музика. Свира Индијанац амбијенталну музику на својим инструментима. А последњи у низу, човек из Краљева продаје књиге!
– Купи се понека књига, највише баке и деке, или маме купују ове књиге за децу. И нису скупе, од 100 до 150 динара. Романе ретко ко купи. И ове енциклопедије, у књижарама коштају по 2.500 динара, ја их продајем од 1.500 до 1.800 динара. Слабо иду књиге – каже продавац књига.
Управо је једна старија госпођа купила две књиге.
– Купих две књиге за моја два унучета. То сам одвојила од моје пензије. Гаће нека им купе родитељи – каже једна старија госпођа.
Наравно, са обе стране улаза на вашар стоји и полиција. Можда има и џепароша…
З. Г.
