ДУГ ЈЕ ПУТ ОД „ОТПУШТЕН СИ“ ДО „ОСЛОБОЂЕН СИ“
Сигурна сам да се многи од вас сећају Рода Благојевића, јединог америчког гувернера српског порекла, који је од 2003. до 2009. био на челу државе Илиноис. Овај шездесетједногодишњи бивши боксер, фанатични љубитељ Елвиса Прислија, члан Демократске партије, отац, супруг и зет, од 2012. године је на издржавању 14-годишње затворске казне, због корупције и злоупотребе положаја.
Наравно да смо га, по принципу далеко од очију, далеко од срца (а посебно од када је иза решетака) и ми овдашњи Срби заборавили, све до пре неки дан, када га је председник Доналд Трамп поново довео у жижу јавности. Можда ће одлучити да му смањи казну.
Порота је у децембру 2001. године прогласила кривим Рода Благојевића по 17 тачака оптужнице у поновљеном суђењу. У случају покушаја продаје бившег сенаторског места председника Обаме (и то коме другом, него Опри Винфри лично), поротници су одлучили да је Благојевић крив и за корупцију, подмићивање, уз потврду пређашње пресуде за давање лажне изјаве FBI.
Одлука пороте изненадила је и самог Благојевића, који је две и по године настојао да докаже своју невиност. Он је уз помоћ адвоката покушавао да докаже да су тајно снимљени разговори, које савезни тужилац користи као доказе, само разговори политичара који воле да гласно размишљају.
Искрено, тужиоци никада и нису доказали да је Род Благојевић по поменутим оптужницама профитирао и један цент, али су тужбу засновали на тврдњи да је по закону и покушај мита и корупције такође кривично дело, па су у том смеру и инструисали пороту у новом саставу. Теоретски, Благојевићу је за сва наведена дела претило 300 година затвора, ретки аналитичари предвиђали су му доживотну робију, а они реалнији ипак тврдили да ће одлежати шест или седам година, колико је добио и његов претходник на функцији гувернера Илиноиса, Џорџ Рајан.
И ето, после нешто више од 6 година одлежане казне, а после емотивног писма које је председнику Трампу упутила његова ћерка, Anny, молећи председника да узме у обзир све околности и све пропуштене важне дане у њеном и животу њене сестре Amy, током очевог боравка у затвору. Председник Трамп се потом обратио новинарима тврдећи да је 18 (опет је необавештен, Род је осуђен на 14) година превише за потпуно безначајна дела, којима се, мање-више, баве сви политичари током дужих или краћих каријера, те да озбиљно размишља, не о опраштању дела, већ о скраћењу пресуде о затворској казни.
И заиста, у држави у којој је Благојевић четврти гувернер иза решетака, политички је обичај да се дилује испод стола, по принципу „рука руку мије“, али је слабост да о томе говори, Благојевићу дошла главе. Иако је седам дана и сам сведочио пред поротом, настојећи да се представи као жртва савезних тужилаца и виших политичких сила и буде упамћен као обичан, породични човек, порота је успела да разлучи где је он и када прешао границу закона, а не само доброг политичког укуса и пословних манира. Зато се данас противници Трампове одлуке да га ослободе позивају на снагу америчког правосудног система, одлука порота и судија, тврдећи да ће овакво мешање председника читав систем довести у питање и под сумњу.
Ја лично сам сигурна да је још од када је Благојевић учествовао у чувеном Трамповом ријалити ТВ програму “Познати шегрт” успостављена значајна веза између двојице косатих мушкараца и њихових познатих фризура. Ко зна, можда су имали и истог фризера или макар размењивали савете о фарбању косе. Тада је Трамп био само богати капиталиста, данас је председник (не баш и власник) Америке, а јадни Род је прешао много тежи пут по трњу, не стижући до звезда. Додуше, морам признати, према сликама из затвора, са седом косом изгледа много боље, што може бити знак и да се иза решетака федералног затвора “Englewwod” у Колораду суштински преобразио.
Они ретки који су стали у одбрану Рода Благојевића и даље тврде да је корупција главна одлика политике у Илиноису, корумпираној држави у којој сви политичари раде исто што и Род Благојевић. Само је он о томе много волео да прича. Зато су га, ваљда, и ухватили!
Упознала сам Рода Благојевића и неколико пута радила интерјвуе са њим, укључујући и онај на гувернерској инаугурацији у Спрингфилду, 2003. године, и морам признати да је био занимљива политичка фигура. Протежиран, али и политички уништен од стране сопственог таста, утицајног чикашког политичара Ричарда Мела, који се није либио да мужа своје једине ћерке Патрицие уздигне до звезда, али и баци у блато, то јест легално смести иза затворских решетака, написао је и књигу “Гувернер”, обилазио ноћне програме утицајних ТВ мрежа, не би ли макар јавност убедио у своју невиност, и чини се до самог краја веровао да јесте недодирљив и да му нико не може бас ништа. Погрешна процена скупо га је коштала, а данас старији, и ваљда паметнији, вероватно већ има рукопис за нову књигу “Затвореник”, после које бих и ја свакако волела да урадим нови интервју са њим.
Чикашка јавност с нестрпљењем чека одлуку председника Трампа, а многи се искрено и надају да ће се Род ускоро вратити жени и својим ћеркама. Далеко од политике и реалити ТВ програма.
Мила Филиповић
