Уз пригодну свечану седницу и богат културно-уметнички програм ОШ „Стари град“ обележила је 50 година постојања. Директорка школе Станимирка Смиљанић Раонић рекла је да уз доста тешког рада свих запослених и ученика школе, ОШ „Стари град“ постиже одличне резултате.
– На завршним испитима у последње три године ученици наше школе су имали најбоље резултате у округу. Ови резултати су обавезујући да у наредном периоду радимо још више и још боље – рекла је директорка.
Ова школа се некада звала „Браћа Јечменица“ и прве године, када је отворена имала је 1.326 ученика. Данас, под именом „Стари град“, школа има 986 ученика, а најмање је имала пре пет година – 976 ђака.
На свечаној седници награђени су ученици који су на шаховском такмичењу и на литералном и ликовном конкурсу освојили прва три места. Фондација Надежде Наде и Милана Караклајића наградили су најбоље ученике нижих и виших разреда, Петра Радојевића, ученика петог разреда и Борка Васиљевића, ученика седмог разреда. Фондација Браће Пејић од ове године награђује најбољег спортисту школе, а један од браће, Зоран Пејић, иначе члан Градског већа задужен за туризам, наградила је атлетичарку Александру Јовановић са десет дана боравка у дечијем одмаралишту у Бечићима, које припада ужичком ЈП „Златибор“.
Овом јубилеју присуствовали су декан Учитељског факултета, представници Школске управе, чланови градског већа Јелена Васовић и Зоран Аџић, као и многе друге званице, бивши и садашњи наставници, родитељи и деца. За њих је припремљен богат културно-уметнички програм у коме је учествовао школски хор, а ученици су пригодним стиховима, скечевима, игром и звуцима виолине и флауте, обрадовали све присутне.
З. Г.
5 više komentara
[…] […]
Браво за леп гест! Иначе, браћа Пејић су од ове године установили у својој некадашњој школи легат у част својих родитеља који награђује „Најбољег спортисту школе-одличног математичара“, тако да је први услов одличан спортиста, а други услов 5 (пет) из математике. Предлог награде (10 дана на мору) дала је професорка Наташа Трнавац-Ћалдовић, уз прихватање директорке школе и дародаваца. Александра је добила оригиналну диплому Легата и ваучер са већ уплаћеним летовањем. Новчана вредност награде је око 250 евра, тако да је профитирало и Дечје одмаралиште у нашем граду. Ово треба истаћи, јер читајући поднаслов неко може помислити да је градски већник за туризам Зоран Пејић доделио награду у име породичног легата „из буџета Града“, а не из сопственог џепа! Злурадости нам никада није мањкало.
A “porodični legat“ se puni iz budžeta grada i od malverzacija i mutnih poslova. Nije baš Profo sve tako pravolinijski kako prikazuješ, ima malo i u krug (da pomenemo malo i sukob interesa, i x funkcija pomenutog u tekstu). Taj “porodični legat“ nije stvoren radom, nego upravo gorepomenutim, pa bi sad malo da ga “propere“ kroz “društvene akcije“.
Baš je tako kao što kaže Profa. Dr Miljko novac stiče baveći se lečenjem ljudi, što je, uz profesiju učitelja, najplemenitiji i najčasniji način zarade (za žaljenje je jedino što je svoju stručnost uposlio u dalekoj Norveškoj). Uvek je bio humanista i patriota, čak lokal-patriota (na predivnom Sv. Stefanu slušala sam ga kako priča o Bioski, čiju je majicu nosio, kao da je Rim, u najmanju ruku), angažovan u mnogim društv. akcijama. Zoran je tu zbog tehničkog dela posla, jer je M., kao što rekoh, u Norveškoj. Uostalom, da parafraziram dr Đinđića: nije važno ko radi, nego šta radi.
Sreća što se javila profesorka Nataša i kao radnik škole dala pravu informaciju iz prve ruke. Za sve nas koji poznajemo Dr Miljka Pejića kao izuzetnog lokal-patriotu još uvek je tajna zašto je otišao iz Srbije. Novac sigurno nije glavni razlog jer iako sasvim skromno žive braća Pejić su se često angažovali da pomognu. Sa nekoliko svojih prijatelja pre desetak godina pokušali da trgnu rodnu Biosku sopstvenim novcem, obnovili su klub u selu koji i danas pomažu. Zoran je u tada posrnuloj Slobodi ostavio više od 10.000 evra. Već se zaboravio Miljkov angažman sa dopisništvom RTS-a u zbrinjavanju devojčice koja je živela sama sa nepokretnim ocenom u straćari između Zlatara i Javora. Bila sam svedok tih događaja. Nikada se nisu otimali za korist, nisu pretrčavali u vladajuću partiju i grabili profitabilne funkcije. Kamo sreće da su takvi vredni i nesebični ljudi bili naši poslanici ili gradonačelnici! Spočitati Pejićima mutne poslove i „prisvajanje budžetskog novca preko brojnih funkcija“ nije neukusno, već ogavno i bolesno. Ej, novac zarađen na ozbiljnom poslu hirurga u Norveškoj Miljko daruje našoj deci da ih podstakne! U stvari, mislim da sam zahvaljujući odgovoru tzv. „Pere“ shvatila zašto sposobni ljudi beže iz ove zemlje. Od zlobe, ogovaranja i spletkarenja! Šta si ti kome dobro učinio, „Pero“, bilo kad? Predlažem ti da ih prijaviš, makar i anonimno kad već znaš za neke njihove „mutne poslove“!