САЈАМ МЕДА У УЖИЦУ
На платоу испред зграда Бели двор и Црна дама одржаве се тродневна 25. традиционална изложба меда и пчелињих производа у Ужицу. Председник удружења ужичких пчелара Петар Лукић поздравио је све присутне и рекао да је време и тржиште променило услове продаје меда, па због тога данас нема много излагача. Али, иако их није било много, тих десетак излагача су понудили разноврстан мед и велкики асортиман производа од меда. Цене су за 10 до 15 ниже од тржишних.
Најјефтинији је сунцокретов мед и једна тегла кошта 500 динара, мед од липе и и ливадски мед је 600 динара, планински и шумски 700 динара, док је багремов мед 750 динара. Један од произвођача је објаснио да је багремов мед скупљи, зато што му цену одређује извозна цена, јер странци купују багремов мед да оплене њихове медове.
Бочица порполис капи кошта 120 динара, а има их и са сремушом и са ехинаецеом. На сајму се може купити и купиново вино са 20 посто меда за 400 динара, без меда за 350 динара и чисто купиново вино за дијабетичаре, без воде, меда и шећера, које кошта 350 динара. Ту су и поленов прах, матични млеч, восак, као и разне креме за негу кожу на бази меда.
– Ова година је једна од тежих, не само за пчеларе ужичког краја, већ и за пчеларе из целе Србије. Имали смо кишни период за време цветања багрема, који је наша главна паша, и самим тим је изостао резултат. Многи смо покушали да се вадимо, селећи наше кошнице на сунцокрет, али и ту је резултат изостао. Свеобухватно, година је лоша. Излагачи су углавном изложили сунцокретов мед или неке количине багремовог меда, које су остале од прошле године или оно што су пчелари успели да исцеде ове године – рекао је Лукић и додао да ужичко удружење пчлелара има 186 чланова.
Лукић је још објаснио да је извоз меда подстакао многе Ужичане да крену путем пчеларства, али да је последњих месеци настао застој у извозу.
– У последњих шест до осам месеци на европском тржишту дошло је до поремећаја. Имамо информацију да је велика количина меда из Украјине дошла у Европу, по цени која је и за нас пчеларе и откупљиваче неприхватљива. Откуп сунцокретовог меда је скоро стао, багремовог нема, тако да чекамо идућу годину и боље дане – рекао је председник ужичких пчелара.
Међу излагачима је била породица Јовић, која је са својих преко 300 кошница једна од највећих произвођача меда у овом крају. Милена и Томислав Јовић су главни у систему производње, а када је потребно ангажују се и остали чланови породице.
– Пчеларска фарма Јовић из Ужица дуги низ година се бави производњом меда и пчелињих производа. Та традиција је дуга преко 150 година и наслеђује се с колена на колено. Ми производимо пет врста меда и разне врсте препарата на бази прополиса, меда, млеча, купиново вино са 20 посто меда … Наши основни производи прополис капи, матична млеч, мед за имунитет су врхунски производи који су на Новосадском сајму већ осму годину за редом оцењени као најбољи и освојили су велики број награда и пехара – рекла је Милена Јовић, чији су пчелињаци стационирани у Рибашевини.
Пчелар Иван Јовановић из Ужица производњом меда се бави 20 година, а како каже, у последње три године пчеларству је посветио више пажње. Има око 130 кошница, које су стациониране у Волујцу, а редовно их сели на багремову пашу, ливаду и сунцокрет.
– Имам двојицу синова и две ревносне снаје, које ми доста помажу приликом селидбе пчела, продаје, цеђења меда, аранжмана и свих других послова. Имамо велики асортиман производа, од сунцокретовог и ливадског, до багремовог меда, разних производа од меда, од прополиса, до крема за негу коже. Све то сами производимо. Извозили смо мед, али ове године је слаб унос и немамо ту количну меда коју би дали за извоз. Овако се више продаје на мало. Ова година је била тотално лоша и ко није селио пчеле, морао је да их храни. Многи пчелари су имали губитке – рекао је Јовановић.
Будимир Буде Тешовић, пчелар из Пријепоља, који је на сајам дошао као гост, рекао је да су највећа опасност за пчеларе фалсификатори меда.
– Са њима би инспекције требало озбиљније да се позабаве. Они би требало да на етикети напишу Сунцокретов мед, а испод доле да пише за кување и печење. Такав мед је вештачки и њега пчела није видела. Најниже цене правог пчелињег меда се крећу од 600 до 700 динара, а, на пример, цена фалсификованог багремовог меда у маркетима је 460 динара, док је стварна откупна цена багремовог меда 500 динара. А што онда овај произвођач чија је цена у маркетима нижа, неда у откуп? Зато, ако иде у октуп, мед мора да прво прође кроз лабораторије и ту би се открило да је фалсификован мед. Ја сам мој мед контролисао у Заводу за јавно здрављу Ужице и добио сертификат за квалитет меда и, самим тим, мој мед одговора стандардима. Министарство пољопривреде је прописало одређене стандарде за квалитет меда и лично сматра да сваки пчелар на тржишту треба да има тај сертификат – рекао је Тешовић.
Он је истакао и значај пчеларства у Србији.
– Ајнаштајн је једном приликом рекао, да када нестане пчела, у року од четири године нестаће и људи. Пчеларство је једна од најважнијих споредних привредних грана, коју држава мора да подржи. У 2014. години, која је једна од најбољих година за пчеларе, укупне количине извезеног меда су као укупан доходак извоза јунећег и свињског меса – упоредио је Нешовић и додао да је једна од већих претњи пчеларству воћарство, које је у експанзији, зато што воћари нису довољно едуковани у коришћењу пестицида и навео пример да су због прекомерног коришћења пестицида, пријепољски пчелари пре две године имали огроман помор пчела, али су успели некако да се опораве.
З. Г.
