PIŠE: MILA FILIPOVIĆ, FROM ČIKAGO
Postoji li američki ekseptionalizam (izuzetnost) i da li je Mark Tven bio u pravu tvrdeći da je Bog stvorio ratove, kako bi Amerikanci naučili geografiju?
Stvarno, postoji li američki eksepsionalizam i da li je ova zemlja, za mene i dalje postavljena na drugoj planeti, a ne na drugom kontinentu, drugačija od ostalih, apriori? Ne kažem, pri tom, i bolja. Drugačija.
Bilo bi nezahvalno raspravljati o ovoj nezahvalnoj temi, a da se ne pozabavimo teorijama koje istražuju američku izuzetnost. Političke, ekonomske, pravne, sociološke, antropološke i druge teorije i analize, godinama se bave ovim vrućim krompirom, a njega, iz jedne u drugu ruku, prebacuju liberalni i konzervativni, graditelji novog svetskog poretka i nacionalisti, crni, beli, žuti i oni drugi u različitim nijansama.
Američki eksepsionalizam je jedna od nekoliko povezanih ideja, prema kojima je USA, po svom postanju, drugačija od drugih nacija, a različitost dolazi od američke revolucije, koja je stvorila prvu novu naciju, pa time i unikatnu američku ideologiju, koju nazivamo Amerkanizam. Zasnovana je na slobodi i jednakosti. Druga ideja je da USA ima unikatku misiju da menja svet i obavezu da vladavina ljudi, od ljudi i za ljude nikada ne nestane sa lica zemlje. Treća ideja je da su Amerikanci, jednostavno istorijski, superiorniji nad drugim nacijama.
Termin se kroz kratku istoriju ove nacije mnogo puta menjao, kao i ideja o američkoj posebnosti. Naročito je bila aktuelna u vreme jačanja komunizma, kada su teoretičari, s pravom, tvrdili da je Amerika od komunizma udaljena, zahvaljujući svojim prirodnim bogatstvima, industrijskim kapacitetima i odsustvu rigidne klasne podeljenosti. Amerika maršira uz drugačije bubnjeve, zbog svoje istorije, veličine, geografije i političkih institucija, tvrdoglavo tvrde okoreli nacionalisti, ali, takav pogled na stvari, postnacionalisti sa gnušanjem odbijaju, tvrdeći da Amerika, ni na koji način, nije drugačija od evropske istorije, jer je, takođe, zasnovana na klasnim i rasnim nejednakostima, kao i imperijalističkoj volji da profitira u ratovima. Postoje i treći, oni koji bi da ostanu čistih ruku, ne pominjući termin američka izuzetnost i ne ulazeći u javne debate, na ovu, često zloupotrebljavanu temu, ali, duboko u sebi veruju u izuzetnost američkog života, kao što veruju i u unikatnsot američke revolucije.
Priča o američkoj izuzetnosti, u izuzetnu poziciju stavlja i Amerikance danas, koji, suštinski, ne znajući istoriju i suštinu termina, svoju posebnost vide u pravu da misle da su vladari sveta i svetski panduri, ignorantni i arogantni, hvatajući se za puritanstvo, uvek kada im se argumentovano izađe u susret, ili za prakticizam, kad god im se za to ukaže prilika. Njihov najbolji argument je da Amerika ne postoji samo zbog slobodnih Amerikanaca, već zbog slobode svih ljudi na svetu, jer je začeta na principima slobode i jednakosti. Nastala u federalizmu i podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, Amerika i dalje veruje da je dizajnirana tako da ni jedan segment vlasti ne može da postane previše snažan. Ni SCOTUS (Vrhovni sud USA), ni POTUS (predsednik USA). Nisu mislili o tome da će doći dan kada će skoro svaki organ vlasti – postati mnogo slab.
Otuda i mnoge američke misije da se demokratija donese i razvije u nedemokratskom svetu, kao i ideja da je Amerika još uvek jedina supersila (uprkos činjenici da je skoro uvek neophodna zajednička akcija), koja je u stanju da u bilo kom trenutku obezbedi resurse i ljudstvo i izgradi bilo koji sistem zasnovan na pravu, demokratiji i promociji ljudskih prava. Suštinski, možemo biti sigurni da će Amerikanci uraditi pravu stvar, ali tek pošto su isprobali sve druge opcije!
Teoretski, kao i komunizam, mnogo dobro zvuči, ali skoro da više ne postoji. Možda zato što američke namere više nisu tako dobre ili zbog toga što, u suštini, ova zemlja nastoji da bude snaga dobra, u stvari, samo zato što je izuzetna. Destrukcija morala u stanju je da razbije na paramparčad svaku dobru ideju, ma koliko da je duboko urezana u kamenu. Umesto da svoju izuzetnost utvrđuju svojim primerom, lakomo i često će sebi dati za pravo, da su iznad i izvan prava i zakona, pa, čak, i prirodnih. Po tome su, svakako, drugačiji od mnogih na ovom svetu. Uostalom, i ako postoji, njihova izuzetnost nikada nije bila benigna, još od odnosa prema Indijancima, dok su osvajali novi svet.
Za mene je, potpuno laički, američka izuzetnost – Stiv Džobs. I Bil Gejts. Ili student iz okoline Čikaga, koji je pre par godina, ne znajući gde da jevtino parkira svoj auto u centru grada, magično stvorio brokersku aplikaciju “ParkWhiz”, koja je posle samo godinu dana postala multimilionska nacionalna kompanija. Američka posebnost je i kada crnac, iz najgoreg geta, svojom muzikom (stvarno, da li to treba zvati muzika) i F-words stihovima preko noći postane bogat, promeni naselje, okiti se kajlama i primi MTV nagradu za najbolju pesmu. Market je jedino merilo, važe samo zakoni ponude i potražnje. Američka izuzetnost je, recimo, i moja uspomena iz 2000, kada smo, pod jevrejskim krovom, u bogatom Lejk Forestu, koji je skoro čisto protestantski, 7 dana živeli moji prijatelji i ja – on katolik, ona muslimanka i ja pravoslavna. Baš tu idealno dođe fraza – Just in America!
S druge strane, takođe je istina da je Amerika jedina nacija, koja je prošla put od varvarizma do dekadencije, bez civilizacije između. Vidljiva je činjenica da je ona danas na mnogo načina oslabljena – ekonomski, politički, vojno, etički. Mitovi o izolovanosti i izuzetnosti više ne piju vodu, mnogi više ne veruju ni u tvrdnju da je Amerika obećana zemlja, niti da poseduje blanko ček za globalno liderstvo. Time je ozbiljno narušen i američki san, na kome se decenijama gradilo američko društvo i država. Fascinacija američkom izuzetnošću bledi, pa se sada, čak i ovde, sve ređe čuje “My Way or No Way!
