Premijera predstave “Zona Zamfirova” u produkciji Srpskog pozorišta “Mira Sremčević” iz Čikaga
Srpsko amatersko pozorište “Mira Sremčević” iz Čikaga nedavno je na sceni “Skokie Theatre” uspešno izvelo predstavu “Zona Zamfirova” Stevana Sremca. Ovaj komad je izazov za postavku i izvođenje i u Srbiji, i to ne samo zbog uspeha istoimenog filma, koji je publiku vratio u bioskope, već i zbog višeslojnog predstavljanja naših naravi i karaktera, jednog zanimljivog vremenskog perioda, emocija i kopleksnosti odnosa između nestajuće feudalne i nastajuće moderne države, i ljubavi, kao večnoj inspiraciji. Ovacije publike na sve tri do poslednjeg mesta rasprodate predstave bile su dokaz da se smeli amateri imaju čime dičiti i zbog čega reći da su bez straha, a uz ogromnu ljubav i posvećenost čitavom projektu, zaokružili više nego kvalitetnu predstavu, o kojoj đe se u Čikagu još dugo govoriti.
Bio je to i najbolji nacin da pozorište “Mira Sremčević” obeleži 15. godišnjicu svog postojanja i rada, uz podsećanja na predstave kojima je darivala svoju vernu publiku na različitim čikaškim scenama. U predstavu “Zona Zamfirova” uključili su i izvanrednu folklornu grupu “Dukati i biseri”, čiji je koreograf, Dušanka Kangrga, bila i koreograf na predstavi, dajući joj poseban šarm, ritam i melodiju koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Glavni krivac za postavljanje “Zone Zamfirove” je Slavica Petrović, takođe Nišlijka, koja se potpisuje kao reditelj i bravurozno dočarava lik tetka Doke.
“ O postavljanju ove predstave razmišljam pune dve godine. Najpre sam morala da adaptiram tekst i malo ga prilagodim našim mogućnostima i našoj publici. Dosta toga sam isekla, a nešto i sama dopisala. Sa probama smo počeli u januaru, trebalo je naći muzičare koji će pristati da rade volonterski. Zato sam veoma zahvalna muzičaru Vladi Josifovskom koji je napravio orkestar, u ekipi imamo mladog Lazara Radonjića, koji svira trubu, a priključili smo i tri devojčice iz muzičke porodice Radović, tako da smo time zaokružili muzičku priču, koja je veoma važna za ovu predstavu i koja je dala posebnu dinamiku celoj priči. Zatim je trebalo dosta vremena da se savlada originalni dijalekt. Mi u predstavi imamo decu rođenu ovde, njima srpski jezik nije maternji, niti ga savršeno znaju. Zatim je trebalo uklopiti sve te ljude na sceni. Glumce, folklorni ansambl, pevače i muzičare. Upravo zato što je ovo bio veliki zalogaj za jednu amatersku ekipu, trebalo je dosta vremena da se sve na najbolji način poveže i predstavi.
Ali, ja sam u ovaj projekat ušla sa mnogo ljubavi i sa velikom željom da preslikam moj Niš iz tog doba, a sada sam ispunila i svoju veliku želju. – kaže za Užičku nedelju Slavica Petrović, koja je i osnivač Srpskog filmskog festivala u Čikagu i vlasnik mesečnika “Ogledalo”.
Do publike je na premijeri dopirala ta čudesna energija, zbog koje smo svi koji smo gledali predstavu te vibracije doživeli kao parče srpskog neba, a pozorište u kome je igrana, makar na kratko, kao parče srpske zemlje, u jedinstvenom spoju zaboravljenog dijalekta i jezika, nadvremenske priče i uvek žive muzike.
“Tekst Stevana Sremca bio je velika inspiracija i glumcima i meni kao režiseru, jer verno i veoma slikovito prikazuje junake iz tog vremena, nakon izlaska iz feudalnog doba, uz vidljive klasne razlike tadašnjeg društva, i još sve to zaokruženo jednom lepom ljubavnom pričom.
Kompletna ekipa predstave Zona Zamfirova:
Zona – Smiljana Nedić
Mane – Jovan Aleksić
Stevan Sremac – Aleksandar Pavlović
Hadzi Zamfir – Miša Petković
Tašana – Gordana Anastasov
Vaska – Aleksandra Mihić
Mitanča – Dimitrije Stefanović
Ranđel – Milenko Šičarica
Milana – Leonora Sekulić
Tetka Taska – Nina Radonjić
Tetka Doka – Slavica Petrović
Kote – Lazar Radonjić
Pote – Kiril Anastasov
Strinka Bela – Jovanka popov
Tetka Stojana – Mirjana Ješović
Novinar – Jovan Drenovac
Jolče – Anđela Marković
Kalina – Stefanija Dokić
Lenče – Jovana Ilić
Konobari – Vlada Antić i Stefan Budić
Pevačica -Hristina Ilioska
Kurta muzikant – Vlade Josifovski
Muzikanti – Milinko Kostić i Dejan Fidanovski
Folklorni ansambl “Dukati i biseri”
Koreografija – Dušanka Kangrga
Kostimi – Mirjana Ješović
Rasveta – Dejan Glišović
Sufler – Jelena Veselinović
A naša kolektivna igra i spoj glume, pesme i igre, dali su ovoj postavci poseban šarm. Zahvaljujući folklornoj grupi “Dukati i biseri”, koji su nam se pridružili u ovom projektu, i našoj glumačkoj ekipi, imali lepu, raspevanu i razigranu mladost na sceni, koja je dala svu tu raskoš. Svi su se potrudili od najmlađih, do najstarijih i te vibracije su dosegle do publike.”
Jedina profesionalna glumica u predstavi je Smiljana Nedić (iz Republike Srpske, diplomirala glumu u klasi Ljiljane Blagojević, odnedavno živi i radi u Čikagu), odličan Jovan Aleksić igrao je kujundžiju Maneta, izvanredni mladi Lazar Radonjić i Kiril Anastasov svojim ulogama kalfe Kote i čiraka Pote osvojili su posebne simpatije publike, naročito u dijalozima na perfektnom starom, zaboravljenom niškom dijalektu, a radi se o deci rođenoj u Čikagu. Bravurozne uloge ostvarili su i Nemanja Milosavljević, kao Manulać, Nina Radonjić, kao tetka Taska, Gordana Atanasov, kao Tašana, Miša Petković, kao Hadži Zamfir, Aleksandra Mihić, kao Vaska, ali i svi drugi, koji su svojim učešćem u predstavi, na sceni i iza nje, doprineli kvalitetu i umetničkom doživljaju. Posebnu pažnju privukla je scenografija, koju su za predstavu uradili Ljupko Stefanović i Milenko Šišarica, a rediteljka vešto koristila od prve to poslednje scene. Posebnu zahvalnost ekipa duguje i direktorki pozorišta, Ankici Ratarac, koja je svojim značajnim prisustvom iza scene vodila priču do kraja.
Slavica Petrović je dokaz da ne postoje male uloge, nego samo dobri i loši glumci, pa je i ovoga puta bravurozno odigrala tetka Doku, koja je u mnogim segmentima bila i noseći stub predstave. Slavici ovakve uloge gode, iako ona nije glumica fahova, već širokog dijapazona i različitih karaktera.
“Za proteklih 15 godina publici smo predstavili tridesetak predstava, i ja sam igrala u skoro svim. Ipak, moje najdraže su uloge Živke u “Gospođi ministarki” i Žanke Stokić u “Žanki”, sa kojima smo imali dosta gostovanja i u drugim gradovima Amerike, kao i na festivalu srpskog pozorišta u Kanadi u Montrealu. Osim “Zone” režirala sam predstave „Emigranti“, „Đavolja posla“, „ Profesionalac“ i „Žanka“.
Nije bilo ni lako ni jednostavno okupiti kompletnu ekipu za rad na predstavi, nije ni logistički bilo najjednostavnije uklapati probe sa njihovim uobičajenim poslovima i profesionalnim obavezama, bilo je i straha i različitih reakcija u toku rada na predstavi, ali premijera je otklonila sve nedoumice, svaki član ekipe je dao svoj maksimum, a dugi aplauzi i ovacije publike na sve tri predstave bili su potvrda da se trud i te kako isplatio.
“Na žalost, nema nekih velikih reakcija, pa čak ni interesovanja iz Srbije za ovo što radimo. Poznato je da Srbiju generalno dijaspora mnogo ne zanima. Imali smo nekoliko intervjua za tamošnje medije, dobili smo mnogo pohvala na društvenim mrežama. Planiramo da “Zonu”, zbog velikog interesovanja ponovo igramo u septembru, a radićemo i na “Ožalošćenoj porodici” dodaje Slavica Petrović.
Predstava Zona Zamfirova potvrda je da amaterski rad, uvek zasnovan na ljubavi i posvećenosti, može da izrodi projekte koji će se pamtiti i o kojima će se govoriti i dugo posle spuštanja zavese.
Mila Filipović, Čikago
