Za „Hamleta“ 4,63
Treće veče na sceni Narodnog pozorišta Užice predstavljen je „Hamlet“ od Šekspira, u režiji Aleksandra Popovskog i adaptaciji Gorana Stefanovskog, u izvođenju glumaca Jugoslovenskog narodnog pozorišta. I posle 400 godina od Šekspirove smrti, Hamletova čuvena rečenica „Ovo je vreme iskočilo iz zgloba“, pokazuje da je „Hamlet“ delo koje se uvek vraća i može se čitati iznova, sve zavisi u kojoj smo dobi, koliko smo zreli, ali u zavisnosti u kakvoj društvenoj i političkoj atmsoferi živimo. Popovski i Stefanovski su se rukovodili tim da je „Hamlet“ priča koja se neprekidno ponavlja, sa svakom generacijom i društveno-političkim promenama, pa otuda i Šekspir dobija novi smisao, otuda Hamlet u ovoj predstavi izlazi iz groba i postavlja to pitanje koliko treba vremena da telo istrune. Taj Hamlet više nije naivni i nevini Hamlet, koji dobija informaciju da mu je otac umro i kreće na sahranu, a onda stiže na svadbu svoje majke i strica. Tište ga i more predosećanja i polako otkriva da je njegov otac ubijen i shvata da živi u nepravednom svetu, u svetu koje je iskočilo iz zgloba i tada izgovara rečenicu koja glasi „o stide gde ti je rumen“.
Zato je ovakav „Hamlet“ danas aktuelan, svet je nepravedan, nije krojen po meri običnog čoveka, i još uvek važi Hamletova rečenica „Zar zaista da se vrlina neprestano izvinjava poroku“. Takav Hamlet je izveden na užičkoj sceni, kao priča koja se neprestano ponavlja, da kada se dolazi na vlast ne biraju se sredstva, sve se nasleđuje, a da to na kraju nema kazne, a u ostalom nema je i kod pravog „Hamleta“.
Sama scenografija i muzika doprinela je da ova predstava doživi višeminutni aplauz, da se glumci tri puta vraćaju na poklon. Scenografija je živa, glumci se igraju sa njom, čini da predstava raste i menja oblik sa par jednostavnih poteza, pri čemu postaje, kako je opisao Glogovac, vrata podsvesti, scenografija koja diše i radi sa glumcima, prati proces. Scenografiju su radili NUMEN i Ivana Jonke. I muzika Kirila Džajkovskog, učestvuje agresivno kao lik, asocijativno pomera predstavu i iz jednog prostora se premešta i zahvata mnogo veći prostor.
Nebojša Glogovac igra Hamleta i na vrlo uspešan način je dočarao Hamletovo istinoljublje, ali i ludilo.
– Uvek mi je interesantno što je čovek pre 400 godina rekao „ovo vreme je iskočilo iz zgloba“, a isto to i mi kažemo sada. To stoji i nema koordinata, nema kazne, nagrade, sve je to neko zamešeteljstvo koje neki drugi vrte, koje mi nećemo – rekao je Glogovac.
Mnoge uloge su učinile Glogovca popularnog, ali on i dalje ostaje svoj, ne diže se u visine.
– Na akademiji nas je profesor učio da lestvicu cilja treba staviti vrlo visoko, da bi imali za čim da tragamo. To je jedan od važnih saveta koje sam zapamtio, a ja sam sebi postavio lestvicu, koju još ne mogu da dotaknem. To me čini donekle zadovoljnim, a s druge strane mi daje potrebu da istražujem. I uvek postoji izreka „u zlu da ne propadnem, i u dobro ne ponesem previše“ – rekao je Glogovac.
Jasna Đuričić, koja je imala ulogu Gertrude, kaže da je veliki prostor te uloge i da je ovog puta zadovoljna kako je odigrala.
– Gertruda mi je bila jasna od starta. U Šekspirovo vreme je bilo da se nasleđuje kruna i žena, što je ona prihvatila, a istovremeno kod nje postoji i doza straha da spase svog sina. Samo ta žena nema nijedan argument, nijednom ne kaže nisam htela ili tako je, i slično – rekla je Jasna.
Mladi perspektivni glumac Nikola Rakočević na svojstven način je izneo ulogu Klaudija.
– Godine nisu važne za želju i vlast, i mladih ljudi je odlika za dominacijom za materijalnim dobrima i uživanju u tome. U ovoj predstavi se nisam bavio godinama, bavio sam se samo odnosom Klaudija i Gertrude, šta dobijaš kada dođeš na vlast, koliko napora i glasovnog inteziteta treba da bi nekom naredio, a da ne povisim ton, da sa manje truda dobiješ više. Tako se otvara potpuno novi prostor, ideš u mninimalizam u davanju i dobijaš maksimalno, to je ono što se dešava kada se dođe na vlast – rekao je Nikola.
Goran Šušljik u ulozi Polonija, Ofelijinog oca, našao je vezu između očinstva i mesta u „Hamletovoj“ hijerarhiji, kroz koju se probija strah kako preživeti još jednu smenu vlasti i da sačuva ćerku. Naravno, on to ne uspeva.
Jovana Stojiljković, koja igra Ofeliju, kaže da je najveće pitanje bilo zašto se Ofelija utopi – da li zbog gubitka oca ili Hamleta.
– Ali, njena smrt dolazi pre toga, to je devojka koja veruje u ljubav i postoji samo Hamlet, a onda kada zbog drugih ljudi poveruje da će ga dobiti, onda više ništa nema smisla, kada ga izgubi – rekla je Jasna.
U ovoj predstavi pojavljuju se i glumci Bojan Dimitrijević u ulozi grobara i Horacija, Miloš Samolov, Boris Milivojević i Vlasta Velisavljević.
Predstava je prema glasovima publike ocenjena sa 4,63.
Z. G.
foto Milan Mijušković
