Peške sa Zlatibora do Užica

Палисад – Градина – Голово – Мушвете – Крива река – Мачкат – Бела земља – Забучје – Ужице

Одавно сам размишљао како би било са Златибора доћи пешке у Ужице. И како сам, по навици, пут стално замишљао преко Сурдука, изгледалo ми је све то као прилично немогућа мисија. Међутим, што смо више пешачили од Беле земље према околним брдима, схватио сам да то и није тако недостижно. И, крајем овог лета, решисмо да и тај пут претабанамо. Кренули смо од кружног тока на скретању према центру Златибора, али на супротну страну, поред новог насеља “Јелена Анжујска”, па у брдо, до Градине и Црног врха. Наравно, искористили смо да се попнемо и на Црни врх, одакле се пружа леп поглед наоколо – према Рудинама и Гајевима и даље према Чиготи, али и према Торнику, Виогору, па северније према Бранешком пољу и Тари. Нажалост, огроман рој мушица нас је спречио да се дуже задржимо на Црном врху, па одмах кренусмо низбрдо, путем кроз шуму према Голову и Мушветама. Диван пут, нажалост, необележен. Ову трасу би Туристичка организација у Чајетини обавезно требала да уцрта и обележи за пешачење и бициклизам, јер у овом делу има више изванредних праваца за те активности, а врло је мали број туриста са тим упознат. Зато и нисмо, све до Криве реке, осим мештана, никога срели.

За Голово сам чуо још у детињству, брат Фики вуче корене из тог краја, као и мој течо Чумић, али ми је увек изгледало некако далеко, баш као и те мистичне Мушвете, а у суштини, од Палисада их дели само једно брдо… Голово јесте голо, спрам Криве реке, која је златиборска Војводина, али уз мало боље путеве, сасвим сам сигуран да то може бити нова туристичка атракција. Са друге стране, све је то прилично близу Ужицу – преко Мачката, Беле земље и Забучја, очас посла си у овој нашој задимљеној рупи. И, управо смо тим путем и ишли. Пошто смо ове године више пута пешачили Кривом реком, Мачкатом и Забучјем, тај део трасе прошли смо рутински, без много задржавања, али смо зато првим делом пута, поред Градине, до Голова, заиста уживали. Нажалост, купине и шумске јагоде предузимљиви су већ детаљно обрстили, па смо се окрепљивали оним што смо понели у ранцу…

За разлику од пешачења преко Рудина до Рожанства, где се, иако асфалтним путем, већи део пролази кроз приличну дивљину, овде се човек осећа прилично сигурније, јер, иако на пристојној удаљености, виде се куће унаоколо. Можда ће ова опаска некоме звучати бесмислено, али, када двоје сами крену да пређу 30-40 километара, није баш свеједно куда се пролази. Нажалост, после хиљаду и кусур препешачених километара ове године, по први пут ми се, ничим изазван, јавио бол у колену, негде испред Криве реке, и све је био јачи, тако да сам низ Забучје једва ишао, а луда глава ми није дала да позовем такси… Срећом, а ово пишем почетком децембра, то је трајало 15-20 дана, па се све вратило у нормалу. Да некако прегурамо ову најјачу зиму, па од раног пролећа, ето нас опет по околним брдима. Сад у недељу планирамо, пошто најављују лепо време, да препешачимо још који километар по Златибору, где још нисмо били.

Тони Станковић

srodni linkovi:

http://uzickanedelja.rs/manastir-dubrava/

http://uzickanedelja.rs/oko-jokino-vrelo-tripkova-bela-zemlja/

http://uzickanedelja.rs/crni-rzav-kobilja-glava-zaledjena-ribnica/

http://uzickanedelja.rs/prerast-dobroselica-zlatibor/

http://uzickanedelja.rs/od-popove-vode-do-stapara/

http://uzickanedelja.rs/semegnjevo-viogor-mokra-gora-krnda/

http://uzickanedelja.rs/bajkovita-ribnica/

http://uzickanedelja.rs/meandri-uvca/

http://uzickanedelja.rs/posetite-solotnik/

http://uzickanedelja.rs/surova-lepota/