Петодневна ужичка “адвентура“

- Два пута више смештаја за туристе је у сивој зони -

ТУРИСТИЧКА НАГРАДА
Директорка Туристичке организације „Ужице“ Данијела Ђорђевић Арсић на конференцији за новинаре одржаној 27. фебруара 2019. године пренела је утиске са овогодишњег Међународног сајма туризма, који се одржао од 22. до 24. фебруара у Београду. Она је рекла да је ТО „Ужице“ имала одличан успех и да су већ склопили неколико туристичких аранжмана. Према подацима министарства, рекла је Данијела Ђорђевић Арсић, наш туристички производ у току прошле године је порастао за 14 посто, а и да је број ноћења повећан, али ти подаци још нису статистички обрађени.
Када је реч о смештајним капацитетима директорка ТО „Ужице“ каже да има 70 регистрованих за сеоски туризам и преко 20 уговора са онима који издају стан на дан, мада је број објеката за издавање већи, јер је један издавалац регистровао по три до четири стана.
– На све то може да се дода пута два у сивој зони. Неки смештаји су потпуно адекватни, али има и оних који нису одговарајући, али то је већ надлежност туристичког инспектора, а имамо једног туристичког инспектора на нивоу нашег региона – рекла је Данијела.
На сајму је награђен Ужичанин Марко Ристовски, туристички водич из Ужица и власник хостела „Еко Хостел Република“. Он је добио награду за најбољи авантуристички туристички програм у Србији. Он је са својим пројектом „Ужичка адвентура“ конкурисао на конкурс који је расписао туристички портал „Serbian Adventures“.
– Направио сам програм који траје пет дана и састоји се од комбинације разних спортова – планинарење, пењање, кајак, бициклизам. Овај програм не промовише само авантуристички туризам, већ и културно-историјско наслеђе ужичког краја. Првог дана, према том програму, планирано је планинарско-пењачка тура, где ће гости са планинарским водичем проћи околне литице Старог града, па се спустити зип-лајном (који ће до тада прорадити), а онда планинарским стазама ући у кањон Ђетиње и планинарском стазом „Ђурића орлови“ направити кружну планинарско-пешачку туру, а биће и места за пењаче. Користиће се потребна опрема, тамо где је неопходно. Други дан је предвиђен за бициклистичку туру, која креће из Ужица до Кадињаче, а потом ка аеродрому Поникве и обилазак манастира Рујно. Од манастира се улази у кањон Ђетиње преко бране „Врутци“ и стазом старе пруге, којом је ишао „Ћира“. Трећи дан је посвећен мањем одмору, али ће бити испуњен култуно-историјском упознавању Ужица, посетом Народном музеју, Јокановића кући, старој хидроцентрали „Под градом“. Наредни дан резервисан је за екстремнију авантуру, а то је спуштање кајаком низ реку Дрину од Перућца до кућице на реци. Пети дан је предвиђен да се новом планинарском стазом дође до видиковца на Забучју, где могу видети град и сву околину града, а потом је повратак у град – рекао је Ристовски и додао да би овај програм требало да почне да се спроводи од 1. априла, а сви заинтересовани могу се пријавити преко сајта „Serbian Adventures“.
У Ужицу има више туристичких водича, али већина лети иде да ради у неку другу државу. У Ужицу су веома активни пет-шест њих, међу којима је Марко Ристовски.
– Из мог досадашњег искуства туристичког водича, најпосећенија дестинација на подручју града Ужица за велике туристичке групе странаца је Мокра Гора – Дрвенград и Шарганска осмица, јер су и најприступачније. Ван Ужица, најпосећенија су златиборска села, Гостиље, Сирогојно, Стопића пећина. Последњих неколико година, у сваку туру, ми водичи, убацујемо и обилазак самог града Ужица. Гости су баш пријатно изненађени и одушевљени на пример Фабриком оружја у Народном музеју, изложбом „Ужичка република“, мада простор те изложбе није баш прилагођен за стране туристе, затим одушевљени су старом хидроцентралом. Доста их воли и да преспава у граду, одакле врло лако и за кратко време могу да изађу у нетакнуту природу. Међутим, смештајни капацитети у граду су, на жалост, доста скромни, тако да се веће туристичке групе смештају на Златибору – казао је Ристовски и додао да су прошле године најбројнији страни гости на подручју града Ужица били Кинези, затим Немци и Холанђани. Ти странци су се у Еко хостелу „Рупублика“ задржавали 2 до 4 дана.

Еко хостел „Ужичка република“

– Број проведених дана туриста у граду повећан је на 2,4 дана –

Марко Ристовски је власник еко хостела „Ужичка република“ и заједно са Мирославом Станојевићем води овај тематски и еколошки хостел. Хостел је отворен у августу 2013. године, а први гости су ушли 26. августа те године,
– Када смо отворили хостел били смо једини смештај у граду где је човек могао да преспава. Био је тада хотел „Златибор“ који није и јесте радио. Сви су били скептични за тај наш посао. Што би ми отварали хостел у Ужицу? Међутим, то се испоставило као неопходна ствар да би се развијао туризам у нашем граду. Циљ ми је и био да мало покренем туризам у Ужицу, јер град има изузетан туристички потенцијал, који је врло мало искоришћен, првенствено због недостатака смештаја, а онда и других ствари које прате туризам. Када су странци почели да долазе овде, доста људи се угледало на нас и почело да отвара смештаја. То је допринело да је Ужице почело туристички да се развија. Међутим, капацитети су и даље недовољни за развој неког озбиљног туризма, јер све озбиљне агенције туристе шаљу на Златибор. Имамо ми ове смештаје на дан, али нам је потребан озбиљан хотел – рекао је Марко.


Након пет година наш саговорник каже да је ипак дошло до напретка, не само у хостелу по броју ноћења, већ и у целом граду се осећа да постоји тај туристички импулс.
– И у граду се може видети све више туриста, што раније није био случај. Док смо развијали хостел, ми смо развијали и туристичку понуду и око града. Све наше активности у удружењу „Капедунум“ биле су уско везане за развој туризма, односно за развој тог активног одмора. Као што сам већ рекао, успели смо да маркирамо и обележимо озбиљно две планинарске стазе, једна је Ђурића орлови која је прошле године пуштена у функцију и ове године смо направили планинарску стазу до Забучја, а ове године планирамо да повежемо Забучје преко клисуре Ђетиње са Старим градом. Све активности које организујемо преко удружења баве се развојeм туристичке инфраструктуре – рекао је Ристовски и додао да је подигнут боравак гостију у граду на 2 до 4 дана.
– Боравак од 2 до 4 дана у граду је за нас велики успех. Ужице је транзитни град, људи дођу преноће и оду, али успели смо да осмислимо тај неки програм да се мало и задрже, јер имају шта да виде и ураде, па тако и да свој боравак продуже на више дана. То је уопште добро за многе, јер ко код нас остане два ноћења, најмање новца оставља код нас, а више троши на излазак, да поједе нешто и попије.


Еко хостел „Ужичка република“ почео је са 25 кревета. У протеклом периоду се није много мењао, једино су капацитети повећани за пет кревета.
– Није једноставно попунити ових 30 кревета у граду који још увек није категорисан као туристичко место. Када се ради промоција туризма у Србији, Ужица скоро да нема нигде. Више је предузетничка иницијатива промоција туризма у Ужицу, јер свесни смо да морамо да попунимо наше капацитете да бисмо могли да функционишемо – каже власник првог еко хостела у граду и зато је на наговор конкурисао на поменути конкурс, а пројекат са којим је конкурисао он већ одавно користи за своје госте.
У складу са именом „Ужичка република“ попуњен је ентеријером који прати тему Ужичке републике. На зиду стоје слике из тог периода, нађе се понеки шлем, а и у једној соби заинтересовани могу прочитати “Капитал“. Постоји и регистарска таблица са ТУ из времена када је Ужице било Титово Ужице. А сам префикс еко, говори о посвећености екологоји.
– Хостел је урађен од рециклираних материјала, све је од еуро палета, сандука, који су требали да се рециклирају и да буду претопљени. Ми смо тим стварима дали употребу. И тим неким одрживим начином пословања трудимо се да испоштујемо зелени концепт туризма, а с друге стране, хтели смо да испратимо ту тему Ужичке републике. Нисмо се освртали на политичку позадину, јер пре свега овде су били ти неки локални људи, који су били заслужни да се оснује та Ужичка република. Због тога што се све гледа политички, доста важних ствари и догађаја нестају.

И зато сваки гост, који дође овде, чује за Ужичку републику, прву ослобођену територију у Европи, која је трајала 67 дана. Циљ нам је гост има ту визију да смо по нечему посебни. После тога се отварају неки други културно-историјски моменти због којих се људи заинтересују за град и овај крај. Иначе, моја идеја је да будемо енергетски независни, као што је Ужичка република била независна 1941. године, коришћењем обновљивих извора енергије и третирањем отпадних вода. Али у Србији бити зелен и еколошки, није исплативо. Та нека визија и постоји, доста тога примењујемо и доста тога имамо у плану. Требало би да нађемо неке спонзоре, да ставимо још соларних панела и да направимо неки систем за пречишћавање отпадних вода. Овде је цео систем постављен тако да то може да се уради у једном моменту. Међутим, посао овде није богзна какав, ми нисмо Златибор, па тако и нисмо у могућности да све то исфинансирамо. Рецимо, та једна соларна електрана која би нама капацитетом и површином могла да задовољи потребе, има рок отплате 14 година, То значи да уложимо неких 25.000 до 30.000 евра и да се отплати потребно је 14 година, а питање је да ли ће се за то време бити у функцији. Те неке ствари могу да имају смисла ако се добијају из неких донација, али ми немамо времена да их јуримо, јер имамо посла и морамо да се бавимо гостима. Ипак, полако сваке године нешто ново имплементирамо и ја сам задовољан – објаснио је наш саговорник.


На питање како гости реагују када чују за „Ужичку републику“ и виде ентеријер, Марко каже:
– Странцима се свиђа и интересантно им, отвара се нека тема која је њима занимљива, и то их заинтересује да остану дуже време, да виде овај крај. Врло им је занимљив дизајн, јер је све буквално урађено ручно, на лицу места уклапано. Домаћи гости мало другачије реагују, јер нису никада спавали у хостелу. Овде је заједничко купатило, али након сат-два, они се уклопе у атмосферу. Овде је све осмишљено да гости међусобно комуницирају, да остваре ту интеракцију, јер странци, али и наши гости, долазе са неким интересантним причама, које све заинтересују. Старији се одушеве, а има и оних који су заклети четници и онда нас мало критикују. Нисмо ми ни комунисти, нити бисмо оснивали партију. Ми смо испратили ту тематику. Не пропагирамо ништа. То је део историје, као што сам град звао Титово Ужице.


У хостелу има мешовита спаваона и две приватне собе. Купатило је заједничко и има више туш кабина. Дневни боравак је заједнички, а постоји и кухиња, где гости сами могу да скувају чај, кафу или да спреме нешто за јело. Уз цену од 10 до 12 евра за преноћиште гости имају гратис кафу, паркинг и интернет. Телевизора нема, баш због тога да би се гости дружили. С пролећа се припрема органска башта, где гости имају прилику да и само нешто ураде, а заузврат да узму свеж плод.


– Долазе нам гости из свих крајева света. Највише их има из Кине, па из Холандије, Немачке, Русије, Америке, а долазе и организоване групе, али то су углавном домаћи гости који су учесници фестивала, неких манифестација, семинара, радионица. Што се тиче индивидуалних гостију, највише је странаца и то лети, док домаћи гости више долазе зими. Занимљиво је да када смо почели са хостелом до прошле године око 70 посто су били мушки гости, а сада је 60 посто жена, што значи да жене сада доста више соло путују. Такође, гости имају у понуди бицикле да рентирају, кајаке и све друго – рекао је Ристовски и додао да је прошла година била боља од претходне, бар када је реч о броју гостију.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1007)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.