Потребна је политичка храброст

- Процеси приближавања Србије Западу, увођења тржишне привреде, владавине права, независних институција и уопште свега што је предуслов благостања, десиће се брже или спорије, јер ми не можемо бити рупа на мапи Европе, не зато што нам неко жели добро више него ми самима себи, него што би то за Европу стварало неприхватљив ниво ризика -

АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ, СТРАНКА МОДЕРНЕ СРБИЈЕ
Поштовани господине Стевановићу, Странка модерне Србије настала је недавно, после разних превирања у Доста је било. Ко је основао СМС и са којим разлогом? Који су циљеви СМС и по чему се разликује од постојећих странака у Србији?
– Странка модерне Србије настала је спајањем Покрета Центра, који су основали посланици, одборници и симпатизери Доста је било, који нису желели да буду део скретања остатака тог покрета ка екстремној десници и Социјалдемократског савеза, ванпарламентарне странке левог центра. Наш циљ је био да понудимо грађанима странку која ће свој центристички и изнад свега програм модерне Србије комуницирати неконфликтно, пристојно, са нуђењем јасних решења. Изнад свега, стојимо јасно иза основа срећних и просперитетних друштава, као што су Србија на Западу, помирење у регији, тржишна привреда под владавином права, фокус на мала и средња предузећа, супериорност приватне својине, слободе и права грађана, социјално одговорна држава. Ниједна идеја у политици, посебно остварљива идеја, није нова, али оно што ми желимо да уведемо као новост је начин на који пласирамо своје идеје и отклон од демагогије и екстремизма који су толико често кварили и најбоље странке.
Који су програмски циљеви СМС и којој се циљној групи обраћате? Од којих слојева друштва очекујете највећу подршку?
– Ако бих морао издвојити кључне циљеве то би свакако били: (1) Србија на Западу као први корак у стварању глобалне Србије, (2) Србија као земља иновативних малих и средњих предузећа (3) Регионално помирење (4) Социјална политика која таргетира угрожене и подстиче вертикалну покретљивост (5) Висок степен личних и економских слобода. Подршку очекујемо од људи који су власници малих и средњих бизниса, људи који су стручни у пословима које раде, маргинализованих група које никога тренутно не занимају. Шире гледано, то су сви они који могу с поносом рећи да живе од свог рада и који у реформама које нам доносе више слободе, више правне сигурности, више прилика виде могућност да радећи добре ствари за себе и своју породицу ураде и најбоље ствари за Србију.

Ко пажљивије прати политичка и економска дешавања у Србији, приметио је Ваше отворено и доследно залагање за тржишну економију и либерализам. Да ли и даље стојите на том становишту? Либерализам је најнападанија идеја у Србији, зашто?
– Идеја која је Запад и земље на западној традицији учинила најбољим местом за живот су природна права – право на живот и имовину, чињеница да се рађамо слободни и да можемо сами да трагамо за срећом и добрим животом. Ништа не развија боље једну земљу од личне слободе, која се остварује кроз владавину права, независне институције, ефикасну и штедљиву државу. Све успешне земље у свету јако личе једна на другу, док су неуспешне земље веома различите и свима је једино заједничко да не личе на успешне земље. Напади на либерализам у Србији су апстрактни, јер Србија није видела ни „С“ од слободног друштва, већ је увек мање или више била земља у којој је политика доминантно обликовала и привреду и животе људи, уместо да поставља добре оквире. У корену те борбе против нечега што нити постоји, нити је постојало последњих осам деценија је врло практична жеља да се заштите ренте привилегованих група, коликогод то Србију чинило сиромашном земљом из које најспособнији и најобразованији константно беже.

Како ваша странка види однос Србије са Косовом, Европом и НАТО пактом?
– СМС се залаже за решење које ће донети помирење, стабилност и максималан конструктиван утицај Србије на Косову. То значи да решење мора обухватати заштиту имовинских права физичких лица и правних лица, аутономију за Србе, заштиту културне баштине и приступ тржишту. Србија не треба да омета развој Косова на било који начин. Циљ овакве политике је да Србија користећи институционалне механизме конститутивности Срба и равноправности српског језика на Косову, као и значајно економско присуство, оствари максималну могућу политичку, економску и било коју другу меку моћ на Косову и помогне у економском и демократском развоју и изградњи институција. Улазак Косова у Европску унију ће поништити границе и интегрисати Косово са Србијом вероватно највише у историји, а без да то производи огромне трошкове за Србију и репресију над већинским/мањинским народом на Косову. Ми Косово видимо превасходно као место сарадње Срба и Албанаца. Европска Унија је најзначајнији трговински партнер Србије, у Европској Унији велики број људи са нашим пасошима нашао је посао или започео бизнис, ЕУ је тржиште које је барем 300 пута веће од српског и кључно тржиште за српске производе и услуге и кључни инвеститор у Србији. ЕУ је заједница која се заснива на вредностима тржишне демократије. Све ово је довољан разлог да је чланство Србије у ЕУ цивилизацијски посао стварања Србије на Западу. Улазак у ЕУ није процес где се може прескочити иједан корак, није скуп лепих жеља, него предан рад на мењању друштва. Такође, није довољно рећи „европска Србија“, него треба градити европске вредности у свим областима у Србији. Чланство није циљ сам по себи, него је доказ да је нека земља постала део европске цивилизације и прихватила европске вредности. Земље ЕУ су боље уређене од Србије када су у питању све кључне области, а пре свега владавина права, тржишна привреда и демократија. Да би ушла у ЕУ, Србија би знатно морала да унапреди постојећа решења. Општа структура добитка и губитка Србије услед уласка у ЕУ, била би иста као и код других земаља Источне Европе које имају много брже стопа раста БДП од Србије.
Србија пре било какве анализе уласка у НАТО, мора да максимизира сарадњу у Партнерству за мир, јер смо тренутно острво унутар НАТО. Наша слобода у потпуности зависи од Партнерства за мир. Такође, потребно је рационално сагледати трошкове и користи од чланства у НАТО и модела неутралности који признаје НАТО. Мимо тога не постоји трећа опција, а да непотребно не преузмемо ризике који ће деловати лоше на наш укупни развој у будућности.

У току су грађанске шетње у Србији, које већином, поготову у унутрашњости, протежира Савез за Србију. С обзиром да ту групацију, осим ДС-а, углавном чине десно оријентисане партије, какво место ваша партија види у том опозиционом блоку?
– Ми верујемо да само јаке странке могу правити јаке коалиције, а да су најбоље коалиције које праве јаке странке око врло конкретног и конзистентног програма. Пред изборе је могуће направити техничке коалиције и тако их јасно назвати, ако постоји заиста неки велики стратешки интерес. Стога смо посвећени изградњи наше организације, промоцији нашег програма, наше нове политичке културе и наших људи. Посвећени смо и новом концепту политике, у коме кроз политичке пројекте нудимо грађанима који не желе да буду део странака могућност да се политички ангажују, као у акцији „Маме су закон“. Циљ је да постанемо странка која сама излази на изборе или је стожер окупљања сродних политичких организација и која има јасну и препознатљиву политику, која не кокетира са демагогијом и штетним идејама уопште. Када је реч о протестима, ми учествујемо у истим активно, нудимо решења, а највише од свега један приступ лишен испразног свађалачког наратива. То ни на који начин не значи да смо део Савеза, између осталог и због за нас превише радикалних и десничарских и левичарских идеја са којима се не можемо сагласити.

Какво је ваше виђење политичког тренутка у Србији и шта очекујете да ће се дешавати у наредних пар година?
– Биће решени кључни регионални проблеми, Србија ће бити близу уласка у Европску Унију, привреда ће расти стабилно и релативно спорије него привреде земаља које су биле у сличној фази приступања и реформи као Србија, ниво личних и економских слобода ће бити благо унапређен, баш као и стандард грађана. Могућа су одступања на боље или на горе у зависности од политике Запада и способности и власти и опозиције да унапреде своје аспекте бављења политиком. Уколико Србија остане подељено друштво у унутрашњем конфликту, имаћемо нешто спорији развој, ако се успостави нормалан политички дијалог, могуће је да цео развој буде и бржи и свеобухватнији.

Шта је потребно урадити да се промене окоштали политички и економски односи у Србији, који, на овај или онај начин, владају деценијама?
– Иако тренутно делује да смо окоштали деценијске поделе, врло је вероватно да ће приближавање Србије Западу, чак и овако споро и невољно, и скидање са дневног реда „великих“ регионалних тема отворити простор за потпуно прекомпоновање српске политике, смањење конфликта који сада постоји, нестанак претполитичких организација и маргинализацију организација која нуде стару политику, као и враћање садржаја и рационалног приступа у политику. Такође, у средњем року, без обзира на динамику унутрашње политике, могуће је значајно смањење садашњег политичког обликовања економије, а у идеалном случају и мењање улога, што је најздравији приступ. Да би ове врло вероватне процесе убрзали, неопходно је одбацити идеје замрзнутог конфликта, пеливањења између Русије и ЕУ, а истовремено радити на решавању унутрашњих политичких конфликта и припреми Србије за својеврсни квантни скок, који се може десити у наредној деценији, пре или касније. Ми можемо видети нашу будућност и сценарије наше будућности на примерима барем 13 земаља ЕУ.

Kакве су перспективе Србије и либералних идеја уопште, ако у земљи постоје толики противници тржишта и толика љубав за државном имовином и државном платом?
– На сву срећу, Србија није острво и Србија је у Европи, како географски, тако и политички. Процеси приближавања Србије Западу, увођења тржишне привреде, владавине права, независних институција и уопште свега што је предуслов благостања, десиће се брже или спорије, јер ми не можемо бити рупа на мапи Европе, не зато што нам неко жели добро више него ми самима себи, него што би то за Европу стварало неприхватљив ниво ризика. На нама је да из тог процеса извучемо што више и што брже остваримо користи. Пливање низ ток је да продајемо државну својину јер нам недостаје новца, на пример, а паметан приступ је да то радимо тако што докапитализујемо јавна предузећа, кроз увођење мањинског власника и потом иста кроз иницијалну понуду акција изведемо на берзу, како би поспешили развој тржишта капитала код нас. У оба случаја нестају извори губитка и ренти, али је други приступ паметнији. И буквално сви аспекти живота су такви. Можемо експанзију извоза урадити тако што ћемо давати субвенције да би привукли стране фирме или тако што ћемо смањити порезе и доприносе на најниже плате и дати стимуланс домаћим фирмама да инвестирају. Први приступ је паметан за политику која жели да слика политичаре који доводе фирме, други је паметан ако желимо створити конкурентне домаће фирме, које ће, ако ништа друго, много вероватније остати на дуг рок у Србији.

Који су основни разлози овако тешке привредне ситуације у Србији и како то променити?
– Не бих рекао да је ситуација тешка, али је далеко од онога што сви желимо – брзог одрживог раста, који је једини лек за сиромаштво. Узроци су наше слабости у владавини права, негативна селекција у државној администрацији и јавним предузећима, превисока државна потрошња, висок системски ниво ризика, који поскупљује финансирање, непостојање јасних стратегија на средњи и дуги рок око којих постоји друштвени консензус, што фаворизује краткорочни фокус, недовољна интегрисаност Србије у европску и светску привреду, а изазов који ће нам обликовати наредне године биће мањак радне снаге. Потребно је, уместо самозадовољства успешном фискалном консолидацијом и стабилизацијом уопште, кренути у храбре структурне реформе јавних предузећа и државне администрације, снижење пореских намета, уз сечење непродуктивних расхода државе и ширење пореске базе, свакодневни предани рад на владавини права, отварање привреде Србије, да би успешно користили свих пет слобода Европске уније. Потребно нам је да створимо земљу која ће бити стабилна, отворена и место које је добро за бизнис.

Многи су, иако неискрено, покушавали да ураде реформу јавног сектора, али се није много одмакло од почетка. Шта је потребно урадити како би привредни систем продисао?
– Потребна је политичка храброст. Да се подршка добија за резултате, који стварају друштво слободних и одговорних људи, иако би то потпуно променило данашње схватање политике, као активност која је у великој мери чиста борба за јавне ресурсе и ренте. Ово ће се свакако десити, а на садашњој и будућој власти је да размисли о свом месту у историји и наслеђу које ће оставити.

Где себе види Странка модерне Србије у наредном периоду?
– Себе видимо као странку која има константну политику и странку која уједињује, уместо да дели грађане. Видимо СМС и као странку која има стално бирачко тело од пола милиона људи и која је увек тачка ослонца за све разумне и одмерене политике и партнер на кога се друге странке могу ослонити, било да смо власт или опозиција, када је потребно рационално сагледавати и решавати изазове који ће увек постојати.

Тони Станковић (Ужичка недеља 1004)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.