Дивни Запад: СЛУЧАЈ ПРИШТАВИЦА
Док се копља ломе око тога да ли треба градити мини хидроцентрале у заштићеним подручјима или не, постоје и оне реке које полако издишу у потпуној тишини. Једна од њих је Приштавица, која настаје у Чајетини, извире у Алином потоку, протиче испод Стопића пећине, кроз неприступачан кањон неописиве лепоте, а низводно дарује један од својих извора, Змајевац, за водоснабдевање свих села од Рудина до Равни. На преласку у Општину Ужице Приштавицу чекају цеви Ø900мм да је спроведу трасом цевовода МХЕ Равни (у изградњи), да би затим „предахнула“ код рибњака, а затим кроз цеви МХЕ Вране (оперативна од 2017.) била спроведена у Велики Рзав. Оно што живи у овој реци налази се узводно, у Чајетини. У Ужицу, Приштавица је умрла.
Посебан сплет закона је потребан да се добије Обједињена дозвола за убиство једне реке. Многи од тих закона су кратковиди и мењани са предумишљајем, а чак и они који су конструктивни, често се не поштују.
1. ПОМОР РИБЕ И ДЕГРАДАЦИЈА ЕКОСИСТЕМА
Приштавица није у режиму заштите. Нема ту срећу да протиче кроз национални парк или парк природе. То је река која је за државу невидљива, осим као риболовно подручје и мрестилиште Рзавских пастрмки. А и то је престала да буде. Постоји уредба којом није обавезно радити Студију о процени утицаја на животну средину у случају градње МХЕ капацитета испод 1МW. Приштавица има ту несрећу да је сувише мала (470КW МХЕ Равни и 158КW МХЕ Вране) да би направила више струје од те квоте која би јој гарантовала барем минималну заштиту у старту. А та се заштита првенствено огледа у регистровању строго заштићених и заштићених врста које су у Приштавици БИЛЕ присутне. Као пример: воденкос, поточни рак и поточна пастрмка.
12.04.2018. пријављен је велики помор рибе као последица изградње МХЕ Равни, а 06.09.2018. непостојање биолошког минимума и деградација обала у случају МХЕ Вране.
2. ХИПОТЕКА НА РЕКУ – Кредитирање на рачун грађана
У делу свог тока који ће бити захваћен цевоводом, на две катастарске парцеле КО Скржути (парцела бр.4087) и КО Равни (парцела бр.3177), РЕКА Приштавица је стављена под хипотеку. Инвеститор је од ProCredit банке добио кредит, а забележба постоји у е-катастру, као и на физичким катастарским листовима, што је потпуно неуставно, јер је Законом о јавној својини изричито забрањено постављање било каквог заложног терета на јавним добрима и јавној својини Републике Србије у које спада и река са својим коритом и приобаљем. Има оних који покушавају то да „преведу“ на следећи начин: хипотека није заправо на реку, већ на водозахват, цевовод и машинску зграду. Рекa, да закључимо на основу те тврдње, задржава потпуну слободу да неометано тече цевоводом под хипотеком у дужини од неколико километара, уместо својим природним коритом. На сајту ProCredit банке можете видети њихову Политику заштите животне средине која звучи веома еколошки освешћено. Толико освешћено, да никако не би смела да толерише овакве сиве зоне зелене енергије. Осим ако прихватимо ново тумачење појма #зелена_енергија као „енергија боје новца“. Уништавање јавног добра јавно је и финансирано, из џепа обичног грађанина враћа се тај кредит, заведен под ставком бр.6 на рачуну ЕПС-а, као накнада за повлашћене произвођаче ЕЕ. У претходној години ЕПС је, што из џепа грађана, што из сопственог џепа, исплатио 3.323.248,39 дин. као подстицај за МХЕ Вране, која има статус повлашћеног произвођача. МХЕ Равни, у изградњи, има статус привременог повлашћеног произвођача.
ЦЕВОВОД У РЕЧНОМ КОРИТУ – Непоштовање прописа и струке
Приштавица је мала БУЈИЧНА планинска река. Што значи да нимало није за потцењивање њена разорна моћ у доба пролећних и јесењих киша. Забележено је да је односила воденице, па чак и људске животе. Када таквој реци сравните вирове, обријете корито и сјурите је у цевовод изузимате природне амортизере поплавних таласа, као што су земљиште и вегетација, чак и ако је цевовод урађен по свим прописима. Но у случају МХЕ Равни, чак ни основни пропис струке није испоштован, а то је да се цевовод не сме постављати у нивоу стогодишњих вода. У кањонском делу корита цеви иду готово паралелно са речним током, што директно угрожава становништво низводних подручја.
ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ И ЛОКАЛНА ОДГОВОРНОСТ
Када је прозвана, локална власт најчешће реагује као да је невољни саучесник, у смислу да над таквим пројектима, који су добили дозволе од стране неколико Министарстава и финансирани озбиљним свотама (0.86 милиона ЕВРА за МХЕ Равни), немају апсолутно никакво право вета. И обично је први изговор: постојање локације за МХЕ у Просторном плану општине, који је (донекле) обавезујући докуменат. Осим што то за Приштавицу није случај. Ни једна ни друга МХЕ локација нису присутне у Просторном плану града Ужица. Локација МХЕ Вране се чак директно коси са Просторним планом акумулације Рзав, и у решењу постоји услов да се сва опрема благовремено уклони уколико дође до потапања продручја и формирања акумулације „Роге“. Локална власт је заправо једина надлежна за случајеве градње МХЕ у подручјима која нису препозната као заштићене зоне. Локална власт је та која сме, може и треба да тражи израду студије о Процени утицаја. И локална власт је та која издаје грађевинске дозволе. За МХЕ Равни издата је дозвола уз пригодан отклон: у случају непоштовања прописа здружено одговарају пројектант, извођач радова и инвеститор.
МАСКИРАЊЕ УБИСТВА КРОЗ ОБНОВУ ВОДЕНИЦА
Многи МХЕ пројекти декларишу се као ревитализација старих воденица. На Приштавици их је било десетина. Неке је сама Приштавица однела у својим бујичним дивљањима. Остаци две воденице налазе се на почетку и на крају цевовода МХЕ Равни. Неће оне бити обновљене, осим у смислу да ће њихове локације бити повезане монструозним цевоводом великог пречника. Неће млети жито, неће бити подсећање на идиличан сеоски живот. Сатрунуће, као и река која их је појила.
…
Вероватно постоје људи којима је природно да тешка машинерија преоре речно корито, изравња вирове, посече вегетацију, користи инфраструктуру у виду новоформираних путева ширине неколико метара, који многоструко превазилазе ширину покојне реке. Вероватно постоје људи који не виде препреку у одокативној методи утврђивања биолошког минимума на којем ће живети неко други и немају проблем са осудом на смрт екосистема чијег постојања нису ни били свесни. Постоје сигурно. Али таквим људима се не би смела препустити одлука о судбини наше природе, јер: постоји праг обновљивости извора електричне енергије. У случају Приштавице, тај праг је давно прегажен багерима.
Тијана Јевтић (Ужичка недеља 999)
