Пише: проф.Биља Грујичић
Коначно и та тишина да почне. Давно сам се научила да постоје „речите тишине“, а и Ви, драги моји, знате шта то значи. Зато пажљиво бирајте и заокружујте, то је једино што смем да кажем, зато:“Пст!“
Овога пута нешто стручно, нећу бити досадна, или боље ја досадна, него Ви неписмени, шта кажете? А људи врло често мешају интелигенцију са неписменошћу, дакле да почнемо, због Вас. Још само једна напомена, знају ово све моје фах-колеге, али не поправљају ни обућари ципеле за џабе, зар не?
Хајде прво са тим женама: пољопривредница, психолошкиња, педагогица итд. Како год да волите и признајете родну равноправност, али ако сте се определили за један принцип, трудите се да он буде спроведен од почетка до краја. Како попуњавате формулар, па увек и једино оним писмом које постоји у обрасцу. Ух, нећу да звучим толико професорски, али тражите ми то сваког дана. Знање је само по себи беспотребан луксуз, ако се не може ставити у функцију. Кажу и да је инвестиција. Даље, о личним именима. Има оних којима се не свиђају. Промените га, све се у животу, ваљда може променити, избор је само Ваш. Мењана су ових дана, папир трпи све. Како се обраћате жени са два презимена, хајде реци, балкански човече? Како пишете електро, агро и остало? Нешто морате и знати, не можете све осмехом решити.
Надам се да читате Клајна сваке недеље у „Нину“. Последњи пут је говорио о „формулацијама“. Шта се све може формулисати, крема (козметички производ), или пак мишљење? Међутим, не треба Вам он, довољан Вам је и Правопис, знате онај са којим се сликала Моника Белучи. Она није изазов само мушкарцима. Био је то изазов за мене, једва сам му одолела. Додуше, на другачији начин. Искрено, то је ваљда људски? Ето признала сам Вам. Но, никад није касно да зграбим „правопис“ и сликам се са њим, ако то доприноси писмености. Ионако је наш позив мисионарски, просветитељски.
Још нешто, захвалите Уреднику, трпео ме је овога пута, али то је било због Вас!
