Piše: prof.Bilja Grujičić
Konačno i ta tišina da počne. Davno sam se naučila da postoje „rečite tišine“, a i Vi, dragi moji, znate šta to znači. Zato pažljivo birajte i zaokružujte, to je jedino što smem da kažem, zato:“Pst!“
Ovoga puta nešto stručno, neću biti dosadna, ili bolje ja dosadna, nego Vi nepismeni, šta kažete? A ljudi vrlo često mešaju inteligenciju sa nepismenošću, dakle da počnemo, zbog Vas. Još samo jedna napomena, znaju ovo sve moje fah-kolege, ali ne popravljaju ni obućari cipele za džabe, zar ne?
Hajde prvo sa tim ženama: poljoprivrednica, psihološkinja, pedagogica itd. Kako god da volite i priznajete rodnu ravnopravnost, ali ako ste se opredelili za jedan princip, trudite se da on bude sproveden od početka do kraja. Kako popunjavate formular, pa uvek i jedino onim pismom koje postoji u obrascu. Uh, neću da zvučim toliko profesorski, ali tražite mi to svakog dana. Znanje je samo po sebi bespotreban luksuz, ako se ne može staviti u funkciju. Kažu i da je investicija. Dalje, o ličnim imenima. Ima onih kojima se ne sviđaju. Promenite ga, sve se u životu, valjda može promeniti, izbor je samo Vaš. Menjana su ovih dana, papir trpi sve. Kako se obraćate ženi sa dva prezimena, hajde reci, balkanski čoveče? Kako pišete elektro, agro i ostalo? Nešto morate i znati, ne možete sve osmehom rešiti.
Nadam se da čitate Klajna svake nedelje u „Ninu“. Poslednji put je govorio o „formulacijama“. Šta se sve može formulisati, krema (kozmetički proizvod), ili pak mišljenje? Međutim, ne treba Vam on, dovoljan Vam je i Pravopis, znate onaj sa kojim se slikala Monika Beluči. Ona nije izazov samo muškarcima. Bio je to izazov za mene, jedva sam mu odolela. Doduše, na drugačiji način. Iskreno, to je valjda ljudski? Eto priznala sam Vam. No, nikad nije kasno da zgrabim „pravopis“ i slikam se sa njim, ako to doprinosi pismenosti. Ionako je naš poziv misionarski, prosvetiteljski.
Još nešto, zahvalite Uredniku, trpeo me je ovoga puta, ali to je bilo zbog Vas!
