Пише проф.Биља Грујичић
Како сте ми драги моји? Дочекали сте пролеће, надам се насмејани? Нико Вам не може бити бољи пријатељ од Вас самих, зато насмејте се себи у огледалу, за срећан почетак, за добар завршетак, за све оне за које мислите да су вредни Вашег осмеха, за оне које сте срели и оне које сте испратили. Шетајте, трчите, разгибајте се. Mens sana in corpore sano. За дуг живот кажу да су битни физичка активност и осећај за меру.
Требаће нам то, јер чини ми се да је разгибавање тек почело.Какви су Вам мишићи, колико дижете из бендза, колико трбушњака можете да направите? Колико пута могу да Вас погоде у те Ваше трбушњаке, а да Вас не повреде? Колико упорно тренирате? Смем ли да Вам нешто препоручим? Светско, а ужичко, наше.
Не могу да их рекламирам, али момци држе теретану одлично. Све функционише, непретенциозно, обично, како и треба. И није тачно да смо ми непристојни, драги моји и није тачно да нешто уништавамо, ломимо, не водимо рачуна. Кад има воље, има и начина. Желите можда личног тренера? Има и то. Ето рекла сам, похвалила, хоћете да Вас поведем?
Више волите природу? Сачекајте да прођу ове поплавне кише, које нам прете сваке године на исти начин. Не можемо се са природом играти, запамтите то, драги моји, сила је то. Немамо ми чизме за то трчање.
Кад се прописно разгибамо и загрејемо, изборна утакмица почиње. Е ту сте ме чекали, хтели сте да о томе нешто кажем? Рано је. Три пут мери, а једном сеци. Много ми је ту визија пожељних будућности, а ја имам само моје време. Обратићу пажњу на оне који се везују за дуге рокове, јер ја желим да остарим овде, у овом граду. Гласам за породицу, за укорењеност у одређеном друштвеном слоју, за правилна вредносна усмерења, за кафу са комшиницом на тераси, за руже у дворишту и зелену салату на пијаци.
Истина читала сам Манхајма, Маркса и остале представнике разних идеологија, али ја верујем у човека, тачније у оне момке из теретане, њима не треба идеологија. Ствари су једноставне онолико колико желите да буду.Човек је слободан да ради све што не угрожава слободу других појединаца. Паде ми на памет Брисел… За почетак да се разгибамо још мало, док вежбање не постане теже…
