– U Čikagu se do 4. maja mogu predati zahtevi za bespovratnu pomoć od 5.000 dolara firmama sa manje od 4 zaposlena, a grad je obezbedio sredstva za takvih 1.000 preduzeća –
COVID-19 u SAD – Dan četrdeset treći
Reč jučerašnjeg dana svakako je Remdesivir, eksperimentalni lek u borbi protiv Covid-19. Gilead Sciences je saopštio preliminarne rezultate kliničkog testiranja, koje je pokazalo da je najmanje 50 odsto pacijenata tretiranih 5 dana ovim lekom oporavljeno, a više od polovine otpušteno iz bolnice u roku od dve nedelje.
Remdesivir je bila i reč dana u Ovalnom ofisu Bele Kuće, a po rečima doktora Faučija potvrđeni su značajni pozitivni efekti leka na obolele. “Dokazano je da ovaj lek može da zaustavi virus” – kaže doktor Fauči.
Da li samo zato što nam je potrebna i jedna stvarno dobra vest, ili zbog toga što smo stvarno na putu do pravog, dobrog leka protiv pandemije, sada i mi polažemo nade u pomenuti lek, o kome nam je doktor Dejan Glišovic, koji već 10 godina radi u jednoj od vodećih svetskih kompanija za klinička ispitivanja novih lekova “Pharmaceutical Research Associates” i uključen je u kliničko testiranje pomenutog leka, pre dve nedelje rekao:
„Trenutno sam uključen u novu studiju koja je odobrena od strane Američke agencije za lekove (FDA) sa ciljem da se ubrzano ispita antivirusni lek koji je u dosadašnjim studijama in vitro pokazao zavidnu efikasnost protiv virusa SARS-CoV2 (virusa odgovornog za pandemiju COVID-19). Teško je precizno reći kada ćemo imati dokazano efikasan lek za COVID-19, ali se u svakom slučaju na tome već ubrzano radi. Međutim i slučaju ubrzanog postupka, koji FDA omogućava za odobravanje postojećeg leka u novoj indikaciji, taj process obično traje najmanje šest meseci.
U međuvremenu lek je zbog urgentne situacije sa epidemijom već odobren za pacijente koji žele da ga prime, pod uslovom da ispunjavaju kriterijume za učešće u kliničkoj studiji i dobrovoljno žele da prime lek, koji je još uvek u eksperimentalnoj fazi.“
U jučerašnjem razgovoru, nakon što je u svoju studiju upravo primio hiljaditog pacijenta, doktor Glišovic nam je potvrdio vesti o preliminarnim rezultatima, ali je i dalje oprezan, umereni optimista, jer je svestan sa koliko ozbiljnom pandemijom smo suočeni.
„Dežuram u smenama od po 3 sata i u svakoj mi umre po nekoliko pacijenata, a reka novih nadire 24/7. Zato ja na sve ovo možda gledam sa manje optimizma i euforije, a sa malo više opreza nego većina ljudi koji nisu direktno uključeni u borbu na terenu, već formiraju sopstveni utisak samo na osnovu praćenja medija. Posebno me brine ponovna polarizacija na dva tabora (što je u politici već oprobana taktika oblikovanja i kontrole javnog mnjenja), iako u medicini stvari nisu tako proste i banalizovane. Zastrašujuće je koliko ljudi ne znaju, još gore je što ne znaju koliko ne znaju, a najgore što svako ima neki čvrst stav o svemu, pa i o ovome, pa ljudi polemišu i čak se ljutito sukobljavaju oko nečega o čemu pretežno nemaju pojma. Još kad se u to umešaju poslovični prevaranti i mešetari, koji su preplavili društvene mreže, lažni doktori, pseudonaučnici i manipulanti, koji su se vrlo izveštili i postali krajnje soficistirani u svojim interpretacijama, prosečan čovek se potpuno sludi. Zastrašujuće je i koliko inteligentnih i obrazovanih ljudi pada na svakakve priče, bez pokušaja da primeni kritičko mišljenje i da se odupre navali dezinformacija i manipulacija. To me plaši možda čak i više od samog virusa.
Što se tiče virusa i terapije, na globalnom sastanku istraživačkog tima PRA i Gilead smo prodiskutovali preliminarne rezultate.
Studija je proširena na preko 50 zemalja, a u nekima je lek po hitnom postupku već odobren. Rezultati su pretežno ohrabrujući, mada sam ja još uvek delimično skeptičan. Cilj našeg istraživanja je primena leka na 15.000 pacijenata.
Istina je, stopa smrtnosti u pandemiji izgleda sve manja što se više otkriva pozitivnih slučajeva, ali je stopa smrtnosti kod teže obolelih užasno velika – čak veća nego što se prvobitno mislilo. Najteži slučajevi su kod ljudi između 45 i 55 godina – što je novost u odnosu na ranije, a mnogi od njih nemaju nikakve teške hronične bolesti. Takođe se ispostavlja da virus ne napada samo pluća, nego i druge vitalne organe. On kod jednog broja pacijenata uzrokuje mikrokoagulopatiju (zgrušavanja krvi u malim krvnim sudovima) što dovodi do oštećenja pojedinih organa. U isto vreme se rade 3-4 različite studije na primenu ovog leka, rezultati postoje, ali će, po mom mišljenju, imati više efekata kod pacijenata u ranoj fazi bolesti.“
Sa odlukama pojedinih država da se vrate u normalnost, nastave sa radom i ljudi vrate na posao, mnogi se ne slažu, uvereni da je, ukoliko nemamo adekvatnu terapiju i vakcinu, jedina efikasna mera za suzbijanje pandemije – izolacija. Protivnici se pitaju da li je izolacija ustvari kontrola, ili zaštita.
“Plašim se da će preuranjeno otvaranje iskomplikovati situaciju. Pravilo u epidemiologiji je da se u ovakvim slučajevima mora primeniti period koji je 4 puta duži od inkubacionog perioda. Dakle oko 3 meseca, što baš niko, ni jedan zvaničnik, ni jedan epidemiolog u svetu nije javno rekao. Epidemiolozi savetuju, oni ne komanduju. Sada bi to bilo skoro nemoguće objasniti građanima, koji veruju da je vreme da se vratimo u normalu. Po mom mišljenju, veoma je teško u pandemiji biti pametan i u pravu. Uvek će biti nekog ko se sa vama neće složiti, ali bolje je biti preterano oprezan, pa tako pogrešiti u proceni, nego biti preterano neoprezan, pa pogrešiti na taj način..” – dodaje doktor Glišovic.
Na vakcinu ćemo morati da pričekamo, 18 meseci je realan rok, u toku su ispitivanja 17 različitih vakcina, 7 je na kliničkom testiranju, a o njima doktor Glišovic kaže:
“Ja sam do pre dve godine radio na testiranju vakcina, sada nisam direktno u to uključen, ali mislim da vrlo obećavajuće deluje tehika kloniranja RNK, koja do sada nije korišćena. Delovi genoma virusa se sintetički kloniraju, pa se od toga kasnije pravi vakcina. To znači da ni deo virusa ne ulazi u vakcinu, takva vakcina nema nus pojave, a proizvodnja je mnogo brža. Verujem da će biti efikasna.”
Juče je berza opet bila u zelenom, zbog dobre vesti i reči Remdesivir. 30 država smanjilo je restrikciju, u mnogima se još uvek razmišlja o bezbednijem procesu izlaska iz izolacije. Za slabljenje mera sprema se i država Njujork, biće neophodna dnevna dezinfekcija metroa, a gradonačelnik Njujorka u nedelju je morao da policijom rasteruje okupljene na sahrani rabina u Bruklinu, kojoj je, uprkos zabranama, prisustvovalo više stotina ljudi. Doktor Fauči tvrdi da će nas na jesen i zimu sigurno sačekati novi talas pandemije, ako budemo nepripremljeni. Prete nam nestašicom mesa, iako tvrde da nema mesta panici. Za sada. U Čikagu se do 4. maja mogu predati zahtevi za bespovratnu pomoć od 5.000 dolara firmama sa manje od 4 zaposlena, a grad je obezbedio sredstva za takvih 1.000 preduzeća. U Ilinoisu je juče bilo najviše hospitalizovanih od početka pandemije, a broj umrlih je prešao 2200.
U Americi je juče bilo 1.040.000 zaraženih, 61.000 je preminulo, a 130.000 oporavljeno. Predsednik Tramp se sprema na put u Arizonu, da poseti fabriku maski. Potpredsednik Pens se upravo vratio iz posete Mejo klinici, i digao buku i prašinu, zbog nenošenja maske.
Ako ste zbunjeni, niste sami. Sutra će nam ionako biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
