МАРИНА ЈЕВТИЋ, ПРОФЕСОР ЕНГЛЕСКОГ
Чланови Удружења ,,Родитељ“- Ужице су свим суграђанима пожелели, како рече Балашевић: “Здравље, славље и срце лавље!” у новој години. Осим у другим градовима, Удружење ,,Родитељ“- Ужице, као непрофитна, нестраначка, невладина организација, већ пуних девет година, оставља печат у многим сферама, уз сарадњу са стручним службама и појединцима. Свој рад базира на волонтерском спровођењу акција хуманитарног и едукативног карактера, уз транспарентност, велику посвећеност и брижљиву испланираност свих детаља. Марина Јевтић је председник ужичког огранка па смо искористили прилику да резимирамо вишегодишњи рад овог заиста вредног удружења.
– Ви сте добар пример за наталитет у нашој земљи, мама сте троје деце?
Хвала Богу, у скорије време све више парова се одлучује за треће дете. И у нашем Удружењу има неколико мама са троје деце. После два дечака, Алексе и Николе, који имају десет и седам и по година, испунила нам се велика жеља да добијемо девојчицу. Тако да је, сада већ шестомесечна Катарина, употпунила нашу породицу. Пошто време тако брзо пролази и дечаци расту, сада смо искуснији и знамо да треба да уживамо у сваком тренутку, иако је дан прекратак, као и код свих родитеља, и пуно је обавеза, посебно ако имамо ђаке и бебу у кући, поред свих кућних послова. Оно што је једна од ретких добрих ствари у нашој политици везаној за породицу и породиље је одсуство од две године након рођења трећег детета.
– Као неко ко је већ дужи низ година у просвети, као професор енглеског језика, које је Ваше мишљење о образовном систему у нашој земљи?
Верујем да бисмо, да можемо, сви вратили она добра стара времена када смо ми били ђаци. Нисмо имали овако обимно градиво, скоро сви смо имали исте уџбенике, мање часова, а, чини ми се, и више знања. Главни проблем је, по мом мишљењу, што деца немају функционално знање, програми су препуни садржаја који се брзо прелазе, често уче напамет, имају пуно часова а физички су неактивни. Свет интернета је учинио да и у слободно време буду зависни од друштвених мрежа. Просветним радницима су везане руке у многим стварима око образовања, а на жалост и васпитања. Изгледа ће ускоро тако бити и у самој породици која се урушава у овом систему. Ако немамо фактор кућног васпитања на које ми треба да се ослонимо, све пропада. Велика је срећа ако имамо разумне родитеље, који нас не гледају као непријатеље, већ схватају да смо сви ту за добро њихове деце. Онда та сарадња која се негује у правом смеру, од деце направи не само добре ђаке, већ нешто важније -добре људе. Шта нас чека у будућности…нисам баш оптимиста. Све је битније ићи на семинаре и бавити се папирологијом, него узети дневник и учити децу. Питам се често хоће ли бити семинар за обавезе ученика, а не само за права ученика. Никако да постигнемо тај баланс и онда шаљемо деци погрешну поруку у доба када треба да им поставимо темеље васпитања. Када се вратим на посао након породиљског одсуства, изгледа више неће бити ни правог дневника, пошто је тенденција у држави да се уведу електронски. Можда то и није лоша идеја, нисам довољно упућена, али још од детињства, када сам маштала да постанем учитељица, играла сам се са зеленом таблом, кредом и свеском у руци као дневником. Просто ми је незамислива слика учитеља без дневника, не због дневника самог по себи, већ због свега што то са собом носи.
– Ко су циљна група ваших активности у ужичком огранку Удружења ,,Родитељ ”и које редовне годишње акције?
Циљна група рада су труднице, породиље, самохрани родитељи и социјално рањиво становништво, особе са посебним потребама, стара лица, деца без родитељског старања, одојчад и деца предшколског и школског узраста. Дакле, активностима су обухваћени: читава породица и околина, садашњи и будући родитељи, али и шира друштвена заједница која пружа поверење Удружењу и подршку у раду. Редовне годишње акције: Ускршње поклонијаде (у Дому ,,Петар Радовановић”, Дневном боравку за децу и младе са сметњама у развоју, Удружењу за ментално недовољно развијене особе ,,Анђели”, Специјалној школи ,,Миодраг В.Матић”, итд.) Учешће у кампањама: Битка за бебе, укидање пдв-а на дечију храну и опрему, као и у кампањи Право за маме, у сарадњи са народним посланицима. Обележавање Дана породице и дана детета, кроз посете и донације опреме Општој болници, тј.дечијем одељењу, као и одељењу неонатологије, потом честе донације опреме и постељине Дому за стара лица уз организовања пратећег културног програма, као и обилазак и хуманитарна помоћ самохраним а социјално угроженим родитељима, односно вишечланим породицама.
Посећене и ефектне едукативне трибине: Језичко-говорни поремећаји код деце (сарадња са дефектолозима, логопедима и психолозима из школа), стерилитет и вантелесна оплодња, превенција и лечење меланома, које су биле изузетно важне и посећене трибине. Трибина о меланому била је у склопу бесплатних дермоскопских прегледа за суграђане, а том приликом смо довели еминентне стручњаке из Београда, који су заједно са нашим сјајним дерматолозима обавили прегледе. Све је било посвећено нашој другарици, чланици, иначе и мојој колегиници Соњи Христовски, која је преминула од последица метастатског меланома. Нарочито важна, корисна и увек актуелна предавања у организацији Удружења су на тему безбедности младих на друштвеним мрежама и трговине људима. Обуке и формирање тима на нивоу града за бесплатне прегледе и правилна монтирања дечијих ауто-седишта у оквиру кампање безбедности деце у саобраћају. Велики број савесних родитеља користи ову драгоцену помоћ. Такође, у сарадњи са саобраћајном полицијом, организују се симулације раскрсница у дечијим вртићима, којима је удружење ,,Родитељ“ обезбедило сетове саобраћајних знакова и семафоре, као и израду мини раскрсница. Обележавања Недеље здравља уста и зуба у дечијим вртићима, у сарадњи са стоматолошком службом и Медицинском школом. Мини пројекат Пилатес за труднице се годинама са успехом и великим интересовањем одржава у организацији Удружења ,,Родитељ“ у саветовалишту за будуће мајке, где се осим вежби, у оквиру Школе за родитељство организују и радионице саветница за дојење, доводе породиље са бебама и врши размена искустава. Периодично се одржавају и занимљива Такмичења тата у брзом повијању беба. Заштитни знак Удружења је обележавање Недеље дојења, па се ми, уз подршку Министарства здравља и Светске здравствене организације, придружујемо разним манифестацијама, промовишемо дојење као златан старт у животу, што штампаним материјалима за труднице и младе мајке, саветовалиштима стручних сарадника, двд материјалима, поклон књигама лекара, те и Пузијадом, традиционалном трком малишана на тргу.
– Одликује вас добра сарадња са свим сродним организацијама и удружењима?
Сарадња са другим организацијама које се баве сродним темама је изузетна, као и са удружењима (Удружење инвалида церебралне парализе, Удружење ратних војних инвалида и деце палих бораца, Анђели, Клуб 3, Коло српских сестара…). Сарадња коју истичемо је и са службама Дечијег диспанзера Дома здравља Ужице (педијатријска, стоматолошка, гинеколошко-акушерска и патронажна), са Центром за социјални рад, Дечијим вртићима, школама и саобраћајном полицијом. Сарадња са медијима (новине, ТВ, радио), повећање активности на друштвеним мрежама (сајт и фејсбук страна), објављивање ауторских чланака чланица у тематским часописима, покретање online вршњачког саветовалишта. И Град Ужице је, свих ових година, уважавајући приоритете и циљеве дефинисане стратегијом за социјалну политику, успоставио мрежу сарадње са удружењима чије су мисије усмерене у овом правцу, па тако и са нашим.
– Шта бисте истакли као актуелно и шта планирате у 2018. години?
У истом духу настављамо свој рад мноштвом редовних, али и додатних пројеката и нових акција , попут оне најављене за помоћ у набавци ултразвучног апарата при отварању регионалног центра за вантелесну оплодњу у ужичкој болници. Акција је још увек у току, а надамо се да ћемо након овог успети да обезбедимо и ултразвук за Диспанзер за мајку и дете. Такође смо израдили брошуру за пилатес вежбе које се бесплатно деле трудницама у саветовалишту. Захваљујући синдикату ужичке Електродистрибуције, фирмама Текстил и Турбо сервис, као и Пословном клубу западне Србије набавићемо специјалне наочаре за симулацију утицаја алкохола, дрога и премора на вожњу и спроводити едукацију у средњим школама. Да би сет био потпун, недостаје још три пара наочари, али надамо се да ћемо и њих набавити. Захваљујући младим, хуманим суграђанима, дистрибуирали смо пакете намирница породицама којима су и више него потребни да им, барем мало, улепшамо празничне дане.
А новост на коју смо поносни је да је после више од три године од нашег учествовања у кампањи П/Браво за маме, заједно са Центром за маме и Србијом у покрету, Скупштина усвојила измене закона о финансијској подршци породицама са децом, јер ће од 1. јула 2018. породиље добијати накнаде директно из буџета, а не преко послодаваца, чиме ће престати пракса вишемесечних кашњења исплата. Осим промене члана 14, става 7. Закона о финансијској подршци породицама са децом, по којем ће од јула следеће године породиљска накнада бити уплаћивана директно на рачун породиља, изменама је проширен и број жена које ће ту накнаду и примати. До сада су на то право имале само запослене жене, а од следеће године ће накнаду за породиљско добити и мајке које су у периоду од 18 месеци пре рађања остваривале приходе, а у моменту рађања детета су незапослене, али и мајке коју су обављале самосталну делатност, које су носилац пољопривредног породичног газдинства, које су потписале уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу и ауторском делу. Кампања је окупила 250 мама из Србије, које су добиле подршку 159 тадашњих посланика у скупштини Србије. Представнице три удружења која су покренула кампању, учествовале су у Радној групи за израду Закона.
– Има ли и ,,неверних Тома“?
Мирна нам је савест, сви радимо од срца и волонтерски, онолико колико можемо. Све брижљиво и детаљно испланирамо и са свим сарадницима имамо сјајне односе. Од стране корисника наших активности имамо пуно поверење, што је најважније. Не бавимо се неком темом ако то подразумева да само направимо једну трибину за медије и замажемо очи да се нечим бавимо, а да суштински ништа не променимо. Нема пуно оних чије су апсолутно све акције бесплатне, пружају неком неки вид услуге или лепог дружења. Дакле, ако нисмо помогле, нисмо ни одмогле. Ми не плаћамо закуп простора, саме сносимо трошак наших састанака да уз кафу договоримо план рада, а кроз тај рад смо спремне да потрошимо и наше време и енергију и гориво за приватне аутомобиле. Ако се узме у обзир да су скоро све чланице мајке и запослене су, онда то довољно говори. Упућујемо и нашу децу у хуманост и ангажујемо да нам помажу у свим акцијама. Често жртвујемо време које би провели са нашом децом зарад неких обавеза око удружења. Подмлађујемо и наше чланство, што је веома важно ради расподеле обавеза. Како је то код нас обично и буде, увек се нађе неки ,,неверни Тома“ са малициозним коментарима зашто нешто јесмо или нисмо урадили, као да смо свемоћни, али руководимо се нашим статутом читаве Мреже ,,Родитељ “ и циљним групама, као и још једним Балашевићевим цитатом:”Причаће ти о пловидби ти што сидро нису дигли.“
(Ужичка недеља 977)
