Душица Ђорђевић
Ако сте имали прилике да присуствујете некој прослави рођендана или венчању, постоји велика вероватноћа да сте пробали торту коју је направила Душица Ђорђевић. Њен таленат није више само ужичка тајна, јер је ова талентована дама учествовала у једном кулинарском такмичењу које се емитовало на телевизији „Пинк“. Након такмичења је отворила своју фирму, Mastegio, која се налази у сутерену тржног центра „Трг“.
Како је дошло до тога да почнете да се бавите прављењем торти?
Ја сам више из радозналости почела да се бавим овим и да спремам различите торте деци, да бих то почела да радим и за пријатеље. На тај начин је почео да се шири круг, људи су јављали једни другима и тако је све почело. Није ово нешто чиме сам ја од почетка желела да се бавим, већ се све десило спонтано.
Душица на такмичењу „Први посластичар Србије“
Када сте званично почели са радом?
Радњу сам званично отворила пре две и по године. То је била нека прекретница за мене како бих се уозбиљила што се тиче самог рада, а и другачије наш народ гледа на посао када је то све званично и регистровано, него када је у питању нека кућна радиност.
Учествовали сте у такмичењу „Први посластичар Србије“. Да ли сте се сами пријавили или је то урадио неко други, и како је било учествовати у овом такмичењу?
Није ме нико пријавио, већ сам то урадила сама. Мене је то заинтересовало онда када сам већ ушла у посао, јер у суштини мени није никада било нешто значајно само печење и кување, већ су ми важније биле фигурице и декорације, сам тај уметнички дојам. Онда сам видела рекламу за емисију, отишла сам на кастинг и прошла. Нешто најлепше са такмичења су пријатељства, које после три године још увек трају. Мислим да је то најбитније, а што се самог такмичења тиче, било је занимљиво првих неколико пута, али је и то после прерасло у рутину и постало је дружење више него такмичење.
Како је данас радити самостално у Ужицу?
Не могу рећи да нема посла, јер га има. Са друге стране мислим да је наша средина јако мртва што се тиче тржишта. Имам пријатеље из Београда и Крагујевца који се баве овим послом, и код њих је доста другачије радити него код нас. Јесте у Београду теже опстати што се тиче конкуренције, а опет са друге стране, ту је већи број људи и мислим да ми каскамо доста за њима.
Колико имате запослених?
Тренутно у фирми радимо једна девојка и ја, због чега ја на послу проводим и по 15-16 сати.
Да ли је до сада било неких захтева које нисте могли да испуните, има ли неких интересантних анегдота?
Највише волим када неко дође за захтевом који до тада нисам радила. То су ми изазови и мислим да се ту доста боље доказујем, него у неким стварима које сам радила више пута. Није до сада било ништа што није могло да се уради. Што се анегдота тиче, скоро је неко поручио као изненађење за младенце стиропор торту која је на крају преврнута испред младенаца. Било је ту доста других анегдота, јер смо до сада радили велики број торти и увек се дешава нешто занимљиво.
Детаљ из емисије
За посао којим се бавите морате да будете и креативни. Колико се данас цени креативност и може ли се са њом постићи нешто?
Мислим да у Србији не може ништа, бар што се тиче овог посла. Креативност као креативност може да се изрази, али не можете да учините нешто пуно. Пар пута ми је долазило да ставим кључ у браву и да идем преко, јер се у другим земљама доста више цени креативност него код нас.
Кажете да имате доста посла. Да ли сте успешни захваљујући управо тој креативности или упорности?
Све то, и ја бих додала још једну ствар, а то је цена. Више волим да радим више, а да буде мања зарада, јер ја добро знам каква је финансијска ситуација код нас.
Имате ли пуно конкуренције?
Има конкуренције, али ја то волим. Мени је посебан изазов ако неко од људи који се баве овим послом наруче торту од мене. Мислим да квалитет, уметнички дојам и цена морају заједно да се упакују да би се могло ићи напред.
Како је то бити жена предузетник и који су то планови за будућност?
Није лако, признајем, јер сам ја и мама, супруга, газда и највећи радник. Напорно јесте и дође ми понекад да затворим радњу и одем да шетам по тргу, али се борим. Имала сам неке веће планове, али су они тешко оствариви ако погледамо каква је финансијска ситуација у Србији. Мислила сам да затворим радњу и да кренем са радом на велико и на извоз, али мислим да то није најбоље решење. Што се тиче локалних планова, у плану је већи локал и неко видљивије место.
Душица Ђорђевић
Имате ли неки савет за младе који размишљају да се отисну у предузетничке воде?
Не знам шта бих саветовала младима, јер је ситуација тешка. Јесте лепо када вам долазе муштерије и када имате посла, али када дође први у месецу и када имате порезе на све стране, није лако. Ја сам све сама покренула, и ово што имам у радњи сам сама купила радећи код куће. Од момента када сам регистровала радњу, видела сам да јако слабо можете да се ширите и да радите. Не бих на крају била песимиста, и мислим да људи требају да покушају, јер сам и ја тако ушла у посао. Рекла сам да ћу пробати да видимо како ће ићи, и на срећу за сада све функционише како треба.
Да ли мислите да ће покретање посла бити лакше и да ће доћи боља времена?
Тешко да ће нам бити боље. Ја сам се надала пре неких годину дана да ће се променити нешто када су кренуле ове реформе, да ће то трајати неки краћи период и да ће нам бити боље, али данас нисам убеђена да ће то донети бољитак.
Н. Кутлешић
