Piše: Zdravko Tošić
Ništa više nije slučajno. I ništa više nije onako kako se predstavlja ili kako ga predstavljaju. Živimo u svetu svakodnevne i bezočne manipulacije. Ni jedna istina nije imuna na svoje izvrtanje. Izgovoriti je na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme, dovoljno je da podrije njenu istinitost. Danas je to moguće više nego ikada, jer se lako veruje a malo ili gotovo ni malo ne razmišlja. Kad bi se bar malo razmišljalo, lako bi se zaključilo da je cela istorija čovečanstva istorija zla i borbe za dobro. Zlo je danas prisutnije no ikad pre. Svo to današnje združivanje, globalizacija, EU, slobodna trgovina, sve te ljudske interakcije i participacije samo su maska za prećutno prihvatanje neljudskosti i odbacivanje humanizma.
Svet se nalazi na ivici strahovite krize. Možda najveće, možda poslednje u istoriji naše civilizacije. Obmanjivanje ljudi, i navođenje da prestupe Božije zakone, da se odreknu morala, istine, časti i ljudskosti je đavolje delo. Odbacujući istinu ljudi odbacuju i njenog autora. Gazeći Božije zakone oni poriču zakonodavca. Tada đavo u njima počinje da pravi idole od lažnih učenja i lažnih teorija. Tada život postaje rijaliti, tada počinje ludilo, razvrat i blud, a đavo vladar.
Hajde za trenutak da se zastanemo i da zamislimo koliko puteva ima čovečanstvo. Naravno, pametni ste ljudi. Bezbroj. A zašto ide ovim, predstavljenim kao jednim jedinim? Šta je to globalizacija, šta je EU? Čemu i kome služi, kada svaka tri sekunda u svetu umre po jedno dete od gladi? A istovremeno osam ljudi poseduje bogatstva koliko i pola čovečanstva zajedno. Kad siromašni postaju sve siromašniji a bogati sve bogatiji. Kakav je to sistem koji to omogućava? Ko ga je stvorijo? I ono najvažnije: šta možemo očekivati sutra?
Svaki dan naivne građane Srbije zatupljuju o poglavljima i putu u EU. Samo neće da nam kažu u koju EU. Da li onu koju su osnovali Gete, Kant, Hegel, Niče, Sartr, Viktor Igo, Dekart, Marks, Prever? Ili onu koju su osnovali kraljevi, bankari, korporacije i novi lukaviji kolonijalisti, sinovi i kćeri onih koji su besomučno ubijali i pljačkali ceo ostali svet. Danas oni to zovu “globalizacija”. Svaka vrsta globalizacije je carstvo, a svako carstvo je diktatura. Njihovo carstvo je novac. Davno je Žan Žak Ruso rekao: ako je država velika, mora biti diktatura, ako je srednja, mora biti oligarhija, a tek ako je mala može biti demokratija. “Evropa” to i danas misli. Ona danas jedno misli, drugo priča, a treće radi. Stvarnost je postala luđa i nepredvidivija od fikcije. Političari su postali klovnovi i sluge korporacija i bankara. Izazivaju gađenje.
Prosečni građani naše majčice Srbije veruju u sve laži koje nam se plasiraju. Izgubili su radoznalost i moć rasuđivanja. Malo po malo vesti postaju laži i nebitne za život. A važno postaje šta je koja starleta (kurva) obukla, s kim je noć provela, u kom će rijalitiju nastupiti, kako su se završile utakmice širom sveta. O siromaštvu niko ne govori. Beda i smrt nisu vesti ili retko. Reforma je bila samo za kratkotrajnu upotrebu. Štrajkovi, protesti, nepravda koja se stalno čini, nisu vest, ili vrlo retko. One bi mogle da pokvare ružičastu sliku o vlasti. Da je razotkriju u tom silnom glumatanju i predstavljanju da jeste ono što nije. Mi smo na njenom stalnom testu kako se uklapamo u to bolesno društvo. Oni koji to ludilo prihvataju, podržavaju, glasaju, brane, bivaju nagrađeni. Nagrada može biti samo sendvič, ali dovoljno za život sa druge strane razuma. A to je upravo cilj belosvetskog ološa, korporacija i njihovih sluga političara.
Epicenter “bravareve” politike bio je običan čovek, pa tek sve ostalo, pa i država koja je trebala biti utočište tog običnog čoveka. Taj običan čovek je danas osuđen da nuždu pretvara u slobodu, da sam sebe zavarava. Ovim putem idemo, jer nam je nametnut. Kao što je Hitler pred drugi veliki rat najviše govorio o miru i budućnosti, a spremao se i nametnuo rat, tako i današnje psihopate najviše govore o humanizmu, bogatstvu i progresu, a kradu, otimaju i nameću siromaštvo. U zlom naumu oteli su državu, ona je sada njihovo utočište. Sila, policija, vojska, u službi su tog zla i produžetka njenog trajanja.
Pomisao da u Srbiji postoji vlada koja se bori za svoj narod i svoju zemlju apsolutno je izmišljena i nametnuta. Stavite prst na čelo, razmislite i shvatićete. To ne postoji. Oni izlaze pred nas, glume zabrinutost i umor od rada, a sve, i materijalno i nematerijalno stiču špekulacijama, propagandom korupcijom i protekcionizmom. Kriju svoje poslove, svoje račune, svoje bogastvo, poreklo imovine. Moć države koriste za svoju zaštitu od naroda. Verno slugare svojim tajnim gazdama iz inostranstva. Lažu nas svaki put i svaki dan. I kad konačno prihvate da kažu istinu, onda kažu još sto laži. Može im se. Najjači su, a najjači postaju najbogatiji. Uz njh su kriminalci, mafija, desničari, sirova snaga. Pritajili su se jer su dobili svoje sinakure. A narod da nosi pelene na radnom mestu i da ne traži plate. Poslanici, narodni predstavnici u skupštini, nemaju nikakvu vezu sa narodom. Mi smo ih samo ovlastili da nas lažu. Globalni, predatorski kapitalizam zatvara oči i osnažuje taj sistem, jer ga je on stvorio i on je vrhovni gospodar svima. On postavlja on razrešava. On može u trenu izopštiti svakog, zato i ima tako verne sluge.
I na kraju, kao potvrda sveprisutne bezdušnosti i dila moći i pokvarenosti na štetu vrline u ovoj tužnoj i jadnoj državi, stiže u vidu napojnice od 50.000 evra narodnih para, za dva sata novogodišnjeg koncerta u Beogradu. Neverovatno glupo, bezobrazno i bahato zvuči obrazloženje gradonačelnika koji sve prihode u novogodišnjoj noći pripisuje pomenutom koncertu. Nema sumnje, ako preživimo kao država i društvo, bićemo samo fizička radna snaga za belosvetski ološ. Đubretari i sobarice. Radićemo mnogo, bićemo plaćeni malo. Ne zato što smo to zaslužili ili što ne vredimo, već zato što su nas prodali. Ne oni koji nikad nisu izgovorili ime naše države i ne znaju da postoji narod, već oni koji se predstavljaju da sve rade za državu i za narod.
Evropske narode treba voditi ka jednoj državi, ali tako da oni to ne primate. (Žan Mone)
(Užička nedelja 976)
