SUGRAĐANI: MILOVAN RISTANOVIĆ
Sugrađanina Milovana Ristanovića znamo kao doskorašnjeg samostalnog odbornika, ali malo ko zna da je on sekretar Udruženja „Mitropolit Josif Cvijović“ iz Drežnika. Kao odbornik ostao je upamćen sa argumentovanim primedbama svakoj vlasti, dok pomenuto udruženje drugu godinu za redom deli paketiće deci u seoskim školama. To je bio i povod za razgovor sa njim i prilika da saznamo šta danas radi i kakvo je njegovo mišljenje o nekim akutelnim temama.
UN: Recite nam nešto o radu Udruženja?
– Udruženje pokušava da iz zaborava izvuče ljude koji su bili veliki zadužbinari i veliki ljudi iz našeg kraja, koji su se setili našeg kraja i u vreme kada su živeli van Užica, kao što je Ignjat Daničić. On je sa 8 godina otišao iz Užica i pred kraj života se setio da svoju imovinu zavešta. Od dela te zadužbine izgrađena je škola u Drežniku, obnovljene su gimnazije u Užicu i Požegi. Ignjat Daničić je zaboravljen od svih vlasti do sada. Prošle godine smo u osnovnoj školi u Drežniku podelili deci 60 novogodišnjih paketića i ove godine ćemo 29. decembra u selu Krivi reka organizovati prvo krivorečko poselo i podeliti paketiće deci u školi. Paketiće finansiramo lično, članovi udruženja, koji znaju da je najveće bogatstvo potomstvo. Krivorečko poselo se takođe finansira od donatora.
UN: Još od devedesetih godina kritikovali ste vlast, pa i danas, iako niste za gradskom govornicom. Kako vidite današnje vreme i vlast?
– Kada sagledamo vreme nade za demokratiju i bolju ekonomiju, preko svojih leđa preturili smo ratove, mobilizacije, bombardovanje, izbeglice, privatizacije, pljačke budžeta, patriotsko zapošljavanje, partijsko postavljanje i na kraju ostavke koje niko ne sprovodi. Svemu tome doprineo je izborni zakon, partije, koalicije neistomišljenika, lični interesi pojedinaca, koji su stavili ekonomiju ispred sebe i za sebe. Živimo u vreme elektronske informatike, dirigovanih medija, političkih domaćih zadataka, kvazi analitičara, „Tasmanijskog đavola“ koji koristi vazelin i vikend ratnika, koji subotom prelistaju, nedeljom zablistaju, u ponedeljak diplomiraju, utorak magistriraju, a u petak doktoriraju, jer se fakultet u subotu zatvara. Upravo tako školovani kadrovi kadruju, usmeravaju, zamajavaju i vladaju.
UN: Šta biste Vi promenili?
– Kada bi se pitao, mnoge institucije bi bile volonterske, Gradsko veće, nadzorni odbori, odbornici, a službeni automobili, reprezentacije, podizvođači, porodične i familijarne veze bi bile prošlost. O novogodišnjem kićenju grada, koje sada iznosi četiri miliona dinara, bila bi javna rasprava: da li nam treba ta megalomansko ponašanje. Svi ti troškovi bili bi prošlost, dok grad, prigradska naselja, seoske mesne zajednice ne reše probleme vode, puteva, parking i uređenje seoskih domova kultura. O zapošljavanju u državnom sektoru odlučivale bi institucije kao Nacionalna služba za zapošljavanje, a ne spiskovi u sveskama, koji se kroje i prave u vladajućim partijama. Tada bi se izbacila iz javnosti rečenica: tri, pet, sedam.
– Kada bi imali snage u parlamentu republičkom, lokalnom, partijski postavljenim licima umanjio bih primanja za 50 posto, Srbijom bi vladali i rukovodili samo patriote. Kada bi imali snage, ne bi bilo partijskih drugova na čelnim funkcijama državnih institucija, koji su do diploma „sega-mega“ došli u poznim godinama i bili na plaćenim funkcijama preko 65 godina života.
UN: Šta Vam konkretno smeta?
– Dok se partije bore za zbrinjavanje partijski podobnih, do tada ćemo imati ruglo na ulazu u grad od strane Sevojna i Bajine Bašte, neće biti uređena autobuska stajališta, investicije koje mogu da se završe za dva do tri meseca ostaju kao ruglo od proleća do proleća.
UN: Šta se najčešće sada pitate?
– Sada se pitam do kada će predstavnici grada u republičkom i lokalnom parlamentu zamajavati glasačko telo o nebitnim temama, a toliko se poslanika izmenilo u parlamentu i nijedna investicija nije došla njihovom zaslugom.
Pitam se ko je procesuiran oko nameštanja prodaje lokacije „Bagrem“, do kada će pročitana neopoziva ostavka stajati u fioci gradonačelnika.
– Pitam se ko je u prethodne tri do četiri godine opljačkao penzionere, radnike, malinare, farmere, mlekare u iznosu preko 1,5 milion evra i tako od parole Trepča radi, Beograd se gradi, dođosmo Srbija se krade da bi se Beograd ulepšavao. I dok se tako pitam, mladi školovani na državnim fakultetima ne žele da se vrate ili veoma se mali broj na to odluči. Mladi, koji su se nadali, sada su osedeli ili otišli u beli svet, u potrazi za boljim sutra. I tako dok se pitam prođoše godine, boje se zastave promeniše od crvene, plave, žute do današnje šarene. Do kada će sami sebe lagati, pitam se „zašto“?
UN: Imamo li opoziciju da to sve pita?
– Mislim da ovog trenutka, kada imamo svemoć pojedinih ljudi, imamo opoziciju koja je potkupljiva zapošljavanjem svojih članova i sebe, DSS nije opozicija, Krkobabić, Ljajić i nekadašnji G 17, koji su izgovarali najprljavije reči su sada uz vlast, DS je obezglavljena i uplašena, SPO ne postoji, SRS, koja je dijametralno drugačija, uz vlast je. U lokalnom parlamentu jedino mladi Virijević deluje opoziciono i par odbornika LDP-a.
Z. G. (Užička nedelja 976)
