СУГРАЂАНИ: МИЛОВАН РИСТАНОВИЋ
Суграђанина Милована Ристановића знамо као доскорашњег самосталног одборника, али мало ко зна да је он секретар Удружења „Митрополит Јосиф Цвијовић“ из Дрежника. Као одборник остао је упамћен са аргументованим примедбама свакој власти, док поменуто удружење другу годину за редом дели пакетиће деци у сеоским школама. То је био и повод за разговор са њим и прилика да сазнамо шта данас ради и какво је његово мишљење о неким акутелним темама.
УН: Реците нам нешто о раду Удружења?
– Удружење покушава да из заборава извуче људе који су били велики задужбинари и велики људи из нашег краја, који су се сетили нашег краја и у време када су живели ван Ужица, као што је Игњат Даничић. Он је са 8 година отишао из Ужица и пред крај живота се сетио да своју имовину завешта. Од дела те задужбине изграђена је школа у Дрежнику, обновљене су гимназије у Ужицу и Пожеги. Игњат Даничић је заборављен од свих власти до сада. Прошле године смо у основној школи у Дрежнику поделили деци 60 новогодишњих пакетића и ове године ћемо 29. децембра у селу Криви река организовати прво криворечко посело и поделити пакетиће деци у школи. Пакетиће финансирамо лично, чланови удружења, који знају да је највеће богатство потомство. Криворечко посело се такође финансира од донатора.
УН: Још од деведесетих година критиковали сте власт, па и данас, иако нисте за градском говорницом. Како видите данашње време и власт?
– Када сагледамо време наде за демократију и бољу економију, преко својих леђа претурили смо ратове, мобилизације, бомбардовање, избеглице, приватизације, пљачке буџета, патриотско запошљавање, партијско постављање и на крају оставке које нико не спроводи. Свему томе допринео је изборни закон, партије, коалиције неистомишљеника, лични интереси појединаца, који су ставили економију испред себе и за себе. Живимо у време електронске информатике, диригованих медија, политичких домаћих задатака, квази аналитичара, „Тасманијског ђавола“ који користи вазелин и викенд ратника, који суботом прелистају, недељом заблистају, у понедељак дипломирају, уторак магистрирају, а у петак докторирају, јер се факултет у суботу затвара. Управо тако школовани кадрови кадрују, усмеравају, замајавају и владају.
УН: Шта бисте Ви променили?
– Када би се питао, многе институције би биле волонтерске, Градско веће, надзорни одбори, одборници, а службени аутомобили, репрезентације, подизвођачи, породичне и фамилијарне везе би биле прошлост. О новогодишњем кићењу града, које сада износи четири милиона динара, била би јавна расправа: да ли нам треба та мегаломанско понашање. Сви ти трошкови били би прошлост, док град, приградска насеља, сеоске месне заједнице не реше проблеме воде, путева, паркинг и уређење сеоских домова култура. О запошљавању у државном сектору одлучивале би институције као Национална служба за запошљавање, а не спискови у свескама, који се кроје и праве у владајућим партијама. Тада би се избацила из јавности реченица: три, пет, седам.
– Када би имали снаге у парламенту републичком, локалном, партијски постављеним лицима умањио бих примања за 50 посто, Србијом би владали и руководили само патриоте. Када би имали снаге, не би било партијских другова на челним функцијама државних институција, који су до диплома „сега-мега“ дошли у позним годинама и били на плаћеним функцијама преко 65 година живота.
УН: Шта Вам конкретно смета?
– Док се партије боре за збрињавање партијски подобних, до тада ћемо имати ругло на улазу у град од стране Севојна и Бајине Баште, неће бити уређена аутобуска стајалишта, инвестиције које могу да се заврше за два до три месеца остају као ругло од пролећа до пролећа.
УН: Шта се најчешће сада питате?
– Сада се питам до када ће представници града у републичком и локалном парламенту замајавати гласачко тело о небитним темама, а толико се посланика изменило у парламенту и ниједна инвестиција није дошла њиховом заслугом.
Питам се ко је процесуиран око намештања продаје локације „Багрем“, до када ће прочитана неопозива оставка стајати у фиоци градоначелника.
– Питам се ко је у претходне три до четири године опљачкао пензионере, раднике, малинаре, фармере, млекаре у износу преко 1,5 милион евра и тако од пароле Трепча ради, Београд се гради, дођосмо Србија се краде да би се Београд улепшавао. И док се тако питам, млади школовани на државним факултетима не желе да се врате или веома се мали број на то одлучи. Млади, који су се надали, сада су оседели или отишли у бели свет, у потрази за бољим сутра. И тако док се питам прођоше године, боје се заставе променише од црвене, плаве, жуте до данашње шарене. До када ће сами себе лагати, питам се „зашто“?
УН: Имамо ли опозицију да то све пита?
– Мислим да овог тренутка, када имамо свемоћ појединих људи, имамо опозицију која је поткупљива запошљавањем својих чланова и себе, ДСС није опозиција, Кркобабић, Љајић и некадашњи Г 17, који су изговарали најпрљавије речи су сада уз власт, ДС је обезглављена и уплашена, СПО не постоји, СРС, која је дијаметрално другачија, уз власт је. У локалном парламенту једино млади Виријевић делује опозиционо и пар одборника ЛДП-а.
З. Г. (Ужичка недеља 976)
