17. ПРШУТИЈАДА
У петак, 10. фебруара, у порти цркве Свети Илија у Мачкату, почео је тродневни Седамнаести сајам пршуте. Специјалну награду за најбољу сланину добио је Мирослав Стојановић, док је Александар Радојичић добио специјалну награду у категорији овчије месо. Прву награду за домаћу кобасицу добио је Никола Брковић, другу Душан Стојановић и трећу Марко Стојановић. Прву награду за производњу сланине добио је Радомир Шопаловић, другу Миливоје Танасковић, а трећу Владимир Анџић. Најбољи произвођач овчије стеље за ову годину је Драган Стојановић, друга награда припала је Ружици Стојановић и трећа Душан П. Стојановићу. Прва награда за најбољу свињску пршуту припала је Мирославу Стојановићу. друга Митру Марићу и трећа Илији Стојановићу. Илија Стојановић је добио и прву награду за најбољу говеђу пршуту, док је друга награда за тај производ припала Миливоју Танасковићу, а трећа Драгољубу Шопаловићу.
Производе је оцењивала кућа „Југоинспект“ и жири је чинио 10 чланова, који су оцењивали пресек, изглед, укус, мирис, боју и коизестенцију производа. Ниједан производ није оцењен испод тројке, што, према речима стручњака, сасвим задовољава све врсте квалитета.
Сајам је отворио председник општине Милан Стаматовић. Он је рекао да је Мачкат највеће село у општини Чајетина и да има највећи број малих породочиних радњи, које су настале у последњих 10 година уз помоћ локалне самоуправе.
– Надам се да ћемо и у будуће напредовати и заштити своје производе и бренд, а то ћемо успети ако заштитимо своју културу, традицију, нацију и веру – рекао је Стаматовић и позвао поново на сутрашњу радну акцију за градњу гондоле.
Александар Дамјановић, представник Сталне групе за регионални и рурални развој у југоситочној Европи, рекао је да по други пут подржавају ову манифестацију и додао да они раде у региону Дрине и Таре.
На овогодишњем сајму било је 16 излагача из Мачката и Качера, али и гостију из Истре и Никшића.
Јована Стојановић, супруга Илије Стојановића, власника фирме „Јолетић“, добитника две награде за говеђу и свињску пршуту, рекла је да нису очекивали награде.
– Сви у кући радимо. Супруг, ја, свекар и свекрва и имамо своје раднике. Радимо непрекидно 24 сата. На ужичкој пијаци ја продајем пршуту, свекар у Београду, а супруг у Јагодини и Крагујевцу – рекла је Јована.
Мирослав Стојановић (30), на овом сајму излаже по трећи пут и додао је да се овим послом бави 10 година. Своје умеће је наследио од родитеља.
А гости из Хрватске и Црне Горе пуни су утисака. Горан Поротин, начелник општине Тињани у Истарској жупанији, рекао је да су пре десет година исто почели са сајмом истарског пршута, али да су наредне године прогласили сајам на инернационалном нивоу.
– Ујединили смо земље Европе које производе пршуте и сада на наш сајам долазе произвођачи из шпанског и италијанског пршута, из Словеније, Аустрије, Црне Горе и неки произвођачи из Србије – рекао је Поротин.
Бланка Симић-Пурић из одсека за пољопривреду истарске жупаније рекла је да су 15 година радили на заштити истарског пршута и дивила се разноврсности производа на штандовима златиборских произвођача.
Матеја Антоловић из Тињана, Истарске жупаније, дошао је у Мачкат на позив организатора.
– Произвођачи из Чајетине били су прошле године код нас и сада узвраћамо посету. Ми овде презентирамо истарски пршут и вина. Наш процес производње се разликује од вашег. Свињски бут уваљамо у смешу од соли, бибера, белог лука и рузмарина. Тако сирово месо стоји 20 дана, а након тога се веша. Не користимо дим, већ само обичан ветар. Бут не сме имати превише масти, као на пример дрнившки пршут. Тако окачен мора стајати минимално годину дана, пожељно је и дуже, а ако је свиња имала више кила, онда треба да стоји око годину и по до две године – рекао је Матеја и додао да је то породична фирма, која ради 10 година и да се убрајају у средње произвођаче са око 700 до 800 комада годиње производње.
– Пробали смо неке ваше производе и другачији су него наши, другачијег квалитета, а и мало су слањи – додао је Матеја.
Неколико упакованих листића истарског пршута кошта 3 евра.
Радован Бјелић из Никшића, Црна Гора, и фирме „Инмес-марк“, представили су своје производе од црногорског пршута, његушке кобасице, сланине, до овчијег сухомеснатог меса.
– Први пут смо овде и наш први утисак је леп. Златибор има доста добре производе, али је и велико интересовање за наше производе. Разлика између златиборске и наше пршуте је што Цетиње има морских ветрова и због тога наши производи имају карактеристичан мирис. Зато наша пршута није као ни далматинска, нити српска, нешто између. Уз овај наш пршут лепо иде црно вино – рекао је Радован и додао да њихова компанија има целокупан процес производње, од фарми са 100 свиња и 20 јунади, кланица где се врши прерада до сушара. Пршута се суши 9 месеци и онда се обрађује, вакумира, па у продају у маркетима. Цене су од 8 до 15 евра по килограму.
Цене златиборских производа: говеђа пршута 1.500 – 1.800, свињска пршута 1.400 до 1.500, суви врат 1.300 динара, кобасице око 850 динара, стеља 1.200, овчја пршута 1.800, маст 250 динара.
Ту су се као и сваке године нашли угоститељи из Чачка, који су посетиоцима понудили прасеће печење за 1.100 и јагњеће печење 1.600 динара, а све уз музику.
У недељу ће бити извлачење награда за посетиоце сајма, викенд на Златибору, џак пршуте, џак кобасице и џак сланине.
Звездана Глигоријевић
ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА СА ОТВАРАЊА ОВОГОДИШЊЕ ПРШУТИЈАДЕ У МАЧКАТУ
