Sajam pršute u Mačkatu 2017.

17. PRŠUTIJADA
U petak, 10. februara, u porti crkve Sveti Ilija u Mačkatu, počeo je trodnevni Sedamnaesti sajam pršute. Specijalnu nagradu za najbolju slaninu dobio je Miroslav Stojanović, dok je Aleksandar Radojičić dobio specijalnu nagradu u kategoriji ovčije meso. Prvu nagradu za domaću kobasicu dobio je Nikola Brković, drugu Dušan Stojanović i treću Marko Stojanović. Prvu nagradu za proizvodnju slanine dobio je Radomir Šopalović, drugu Milivoje Tanasković, a treću Vladimir Andžić. Najbolji proizvođač ovčije stelje za ovu godinu je Dragan Stojanović, druga nagrada pripala je Ružici Stojanović i treća Dušan P. Stojanoviću. Prva nagrada za najbolju svinjsku pršutu pripala je Miroslavu Stojanoviću. druga Mitru Mariću i treća Iliji Stojanoviću. Ilija Stojanović je dobio i prvu nagradu za najbolju goveđu pršutu, dok je druga nagrada za taj proizvod pripala Milivoju Tanaskoviću, a treća Dragoljubu Šopaloviću.

Proizvode je ocenjivala kuća „Jugoinspekt“ i žiri je činio 10 članova, koji su ocenjivali presek, izgled, ukus, miris, boju i koizestenciju proizvoda. Nijedan proizvod nije ocenjen ispod trojke, što, prema rečima stručnjaka, sasvim zadovoljava sve vrste kvaliteta.
Sajam je otvorio predsednik opštine Milan Stamatović. On je rekao da je Mačkat najveće selo u opštini Čajetina i da ima najveći broj malih porodočinih radnji, koje su nastale u poslednjih 10 godina uz pomoć lokalne samouprave.
– Nadam se da ćemo i u buduće napredovati i zaštiti svoje proizvode i brend, a to ćemo uspeti ako zaštitimo svoju kulturu, tradiciju, naciju i veru – rekao je Stamatović i pozvao ponovo na sutrašnju radnu akciju za gradnju gondole.
Aleksandar Damjanović, predstavnik Stalne grupe za regionalni i ruralni razvoj u jugositočnoj Evropi, rekao je da po drugi put podržavaju ovu manifestaciju i dodao da oni rade u regionu Drine i Tare.

Na ovogodišnjem sajmu bilo je 16 izlagača iz Mačkata i Kačera, ali i gostiju iz Istre i Nikšića.
Jovana Stojanović, supruga Ilije Stojanovića, vlasnika firme „Joletić“, dobitnika dve nagrade za goveđu i svinjsku pršutu, rekla je da nisu očekivali nagrade.
– Svi u kući radimo. Suprug, ja, svekar i svekrva i imamo svoje radnike. Radimo neprekidno 24 sata. Na užičkoj pijaci ja prodajem pršutu, svekar u Beogradu, a suprug u Jagodini i Kragujevcu – rekla je Jovana.
Miroslav Stojanović (30), na ovom sajmu izlaže po treći put i dodao je da se ovim poslom bavi 10 godina. Svoje umeće je nasledio od roditelja.
A gosti iz Hrvatske i Crne Gore puni su utisaka. Goran Porotin, načelnik opštine Tinjani u Istarskoj županiji, rekao je da su pre deset godina isto počeli sa sajmom istarskog pršuta, ali da su naredne godine proglasili sajam na inernacionalnom nivou.
– Ujedinili smo zemlje Evrope koje proizvode pršute i sada na naš sajam dolaze proizvođači iz španskog i italijanskog pršuta, iz Slovenije, Austrije, Crne Gore i neki proizvođači iz Srbije – rekao je Porotin.
Blanka Simić-Purić iz odseka za poljoprivredu istarske županije rekla je da su 15 godina radili na zaštiti istarskog pršuta i divila se raznovrsnosti proizvoda na štandovima zlatiborskih proizvođača.
Mateja Antolović iz Tinjana, Istarske županije, došao je u Mačkat na poziv organizatora.

– Proizvođači iz Čajetine bili su prošle godine kod nas i sada uzvraćamo posetu. Mi ovde prezentiramo istarski pršut i vina. Naš proces proizvodnje se razlikuje od vašeg. Svinjski but uvaljamo u smešu od soli, bibera, belog luka i ruzmarina. Tako sirovo meso stoji 20 dana, a nakon toga se veša. Ne koristimo dim, već samo običan vetar. But ne sme imati previše masti, kao na primer drnivški pršut. Tako okačen mora stajati minimalno godinu dana, poželjno je i duže, a ako je svinja imala više kila, onda treba da stoji oko godinu i po do dve godine – rekao je Mateja i dodao da je to porodična firma, koja radi 10 godina i da se ubrajaju u srednje proizvođače sa oko 700 do 800 komada godinje proizvodnje.
– Probali smo neke vaše proizvode i drugačiji su nego naši, drugačijeg kvaliteta, a i malo su slanji – dodao je Mateja.
Nekoliko upakovanih listića istarskog pršuta košta 3 evra.

Radovan Bjelić iz Nikšića, Crna Gora, i firme „Inmes-mark“, predstavili su svoje proizvode od crnogorskog pršuta, njeguške kobasice, slanine, do ovčijeg suhomesnatog mesa.
– Prvi put smo ovde i naš prvi utisak je lep. Zlatibor ima dosta dobre proizvode, ali je i veliko interesovanje za naše proizvode. Razlika između zlatiborske i naše pršute je što Cetinje ima morskih vetrova i zbog toga naši proizvodi imaju karakterističan miris. Zato naša pršuta nije kao ni dalmatinska, niti srpska, nešto između. Uz ovaj naš pršut lepo ide crno vino – rekao je Radovan i dodao da njihova kompanija ima celokupan proces proizvodnje, od farmi sa 100 svinja i 20 junadi, klanica gde se vrši prerada do sušara. Pršuta se suši 9 meseci i onda se obrađuje, vakumira, pa u prodaju u marketima. Cene su od 8 do 15 evra po kilogramu.

Cene zlatiborskih proizvoda: goveđa pršuta 1.500 – 1.800, svinjska pršuta 1.400 do 1.500, suvi vrat 1.300 dinara, kobasice oko 850 dinara, stelja 1.200, ovčja pršuta 1.800, mast 250 dinara.

Tu su se kao i svake godine našli ugostitelji iz Čačka, koji su posetiocima ponudili praseće pečenje za 1.100 i jagnjeće pečenje 1.600 dinara, a sve uz muziku.
U nedelju će biti izvlačenje nagrada za posetioce sajma, vikend na Zlatiboru, džak pršute, džak kobasice i džak slanine.