Севдалинка ми је у души

- Кафа се кува на посебан начин, што би рекли у оној песми „кафу ми драга испеци“ -

ДАНИЦА ДАНА ЦВИЈИЋ – „СЕВДАЛИНКА“
На Мегдану je пре седам месеци суграђанка Даница Дана Цвијић отворила ресторан брзе хране „Севдалинка“. Место и име одговарају једно другом, а када се уђе унутра, дочекују нас дрвени столови и столице са карираним столњацима, зидови украшеним сликама старог Ужица, а уз то и кафица у џезви и филџанима са ратлуком у посебној посудици, као да нас враћа у неко старо време. Пажњу ће привући и зидни сат у облику нота, док се негде тамо чују звуци севдалинке. На једном зиду су стихови две омиљене Даничине песме. И док тако посматрамо унутрашњост ресторана и препуштамо се некој необичној топлини, коју нуди „Севдалинка“, са роштиља може се осетити мирис ћевапа, јединственог у граду. Ко је био у Сарајеву, на Баш чаршији, осетиће тај дух и у овом малом ужичком ресторану.


– Тата је Славонац, мајка Црногорка, ја из Шумадије, тако да је логично да у Ужицу држим сарајевски ћевап – каже у шали власница „Севдалинке“ Даница.
– Волим Сарајево, волим музику, волим севдалинке. Кад сам јела сарајевске ћевапе први пут после много година, дошла сам на идеју да отворим ресторан где би они били главни на менију. Уз помоћ пријатеља и сестре отворила saм локал, а друга сестра је помогла својим радовима да све изгледа прелепо. Раније се нисам бавила угоститељством, мислила сам да ће бити лакше, али све се научи. Неке ствари мењам у ходу, да би све било што боље – каже Даница.


А на менију је сарајевски ћевап „десет у пола с луком“ и „пет у пола са луком“, у сомуну, кобасице суџукице од јунећег меса, пљескавице, а та дезерт баклавe, туфахије и урмашице. Роштиљ се спрема на ћумуру. Све то може да се залије врхунским босанско-херцеговачким винима.
– У плану ми је да убацим и босанске пите – каже Даница.


Ужичани воле и музику уживо, па је зато Дана ангажовала уторком и четвртком Шекија, мајстора гитаре. А повремено и газдарица отпева по коју севданику. Иначе, Даница је до скора певала у црквеном хору из Мачката.
– Волим песме, волим да певам. Поред тога волим и да направим нешто у овој кухињи. Када имам времена и када ми је кухиња слободна, волим да направим нешто за себе и најбоље особље у граду. И тако заједно са запосленима седнем и уживам. То су ти ужици, које посебно волим – додала је власница „Севдалинке“.


На питање где је набавила филџане, она каже да је наменски ишла у Сарајево да их купи.
– Људима су јако симпатични. И кафа се кува на посебан начин, што би рекли у оној песми „кафу ми драга испеци“. Себи, ујутру када дођем на посао, волим да „испечем“ кафу, само што попијем две одједном, е, то ми је мерак – каже Даница.


Овај ресторан са двaдесетак места погодан је за мања рођенданска славља, за мање ручкове и слично. Поред домаћих гостију, и младих и старих, у „Севдалинку“ долазе и странци.
– Долазиле су и Сарајлије и кажу да ни у Сарајеву нема више места која имају овакву душу и где се чују углавном севдалинке. Долазили су из Холандије, Русије, Колумбије, Немачке… Сви су одушевљени ћевапима и суџукицима – казала је Даница.
Ресторан ради сваког дана, од 9 до 24 сата, сем недељом.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.