Rambo Amadeus… Foto Samir Delic
Gotovo trideset godina, Svetski Kilo Car Rambo Amadeus je jedan od najboljih slikara naše realnosti. Uvek provokativan, drzak, ponekad više nego bezobrazan. Svojim pesmama, na neopisivo duhovit način, govori ono što je većini nas na pameti. Jedan od najautentičnijih muzičara srpske rok scene nastupa 30. oktobra u užičkom Gradskom kulturnom centru. Tim povodom, sa nama je podelio svoja razmišljanja o svakodnevnici i svom pogledu na nju.
Koliko je teško biti Svetski Kilo Car i na svojim plećima nositi odgovornost za sudbinu celog čovečanstva?
– Svaki čovjek bi morao barem malkice da promatra i brine o čovječanstvu u cjelini, budući da je svaki čovjek njegov dio. Svaki čovjek svojim djelovanjem posredno utiče na sudbinu čovječanstva. Svaki korak se računa. Prebacivati odgovornost na druge je kratkovido i neodgovorno.
Vaša pesma Vrh dna je, odmah po objavljivanju, sa radošću dočekana među pripadnicima opozicionih partija. Da li je ona namenjena nekoj konkretnoj ličnosti ili je to prikaz celokupne političke scene u poslednjih 30 godina?
– Pjesma je kao Roršarhova mrlja. Svako u njoj vidi svoje značenje i simbole. Kada je politika u pitanju, opozicija i pozicija su naizmjenično na vlasti, pa je prilično naivno pomisliti da neko od njih ima veće pravo na ovu pjesmu. Pjesma ima mnogo šire i dublje značenje nego što je politika u cjelini.
Koliko je uopšte moguće izbeći politiku kao temu?
– Sasvim je moguće. Ja je, na primer, ignorišem.
Često se 2015. poredi sa 90-im godinama prošlog veka. Živimo li danas u 90-im? Šta su za Vas ljudi koji izgovaraju tu rečenicu?
– Ljudi, u svojoj nesposobnosti da misle o budućnosti, da kreiraju sosptvenu sadašnjost, stalno misle o prošlosti, misleći da se tu kriju odgovori na pitanja vezana za budućnost.
Opet se najavljuje uvođenje TV pretplate. Nacionala organizacija potrošača izašla je sa podatkom da je više od 90 odsto građana protiv pretplate. Kakav je Vaš stav o tome?
– Pretplata za televiziju, koja je javni servis, ako se gleda, mora da se plaća, ako želimo da izbjegnemo da nas i ta televizija bombarduje kič i šund programima, kao što je slučaj sa ostalim televizijama. Naravno, svako treba da bira da li želi da gleda TV javni servis. Ja želim, a većinu komercijalnih televizija ne bih gledao, ni da oni plaćaju meni.
Rambo Amadeus… Foto Samir Delic
U jednom intervju ste rekli da je televizija je kao tehnološki izum prevaziđena. U Srbiji je TV program dominatan po uticaju. Da li je to sam pokazatelj da je Srbija prevaziđena zemlja?
– Možda je dominantan kad su stariji ljudi u pitanju. Ali kod mladih je drukčija slika. Mladi uglavnom ne gledaju TV. Barem onaj pismeni dio mladih, a oni su ti koji će sutra kreirati društven prilike.
Šta mislite o društvenim mrežama i kako savetujete svoju decu kada je reč o njihovom korišćenju?
– Kao i svaki izum, vrlo je koristan, ako znate kako da ga upotrebljavate. Savjetujem djecu da se što više kreću, idu na sportove, da što manje sjede za ekranom. A kad su za ekranom, da saznaju nešto korisno.
U Herceg Novom držite školu jedrenja. Da li danas umetnik mora da traži finansijsu dobit na jednoj strani kako bi u umetnosti ostao slobodan?
– To je odličan recept. Imati dva referentna sistema, raditi dva dijametralno različita posla. Onda jedan drugog moduliraju u najboljem mogućem smislu.
Da li Vama i Srbiji nedostaje Utisak nedelje?
– Svakako. Ali, očekujem ga uskoro na internetu.
Tada ste odbili neku saradnju sa B92, jer je ukinut „Utisak“. Kako sada gledate na taj usamljenički čin?
– Nisam ja to uradio zbog drugih, nego zbog sebe. Čovjek ipak stanuje 24 sata dnevno u svojoj glavi, među svojim stavovima, mislima i sjećanjima. Gledam da mi bar u sopstvenoj glavi vlada harmonija, saglasje između uvjerenja i sjećanja na sopstvene postupke i odluke.
Nedostaje li Vam Beograd u koji ste došli, u odnosu na Beograd u kojem danas živite? Gde je razlika između ta dva Beograda?
– Postoje samo dva grada na svijetu. Grad u kom imate para i grad u kom nemate. To može da bude i isti grad, ali različito stanje u novčaniku ga čini drugim gradom.
Meni je Beograd dobar i drag, pružio mi ruku, dao mi mjesto pod suncem. Sinovi su mi rođeni u Beogradu. Ovdje rastu, stasavaju u pametne i pristojne ljude. Nemam nikakvog razloga da kukam, zaista. Smatram da je Beogradu i Srbiji, uostalom i čitavom Balkanu, potrebam samo mir. Sto godina mira u kontinuitetu, i sve će biti kako treba.
Mladoj osobi bi poručili idi ili ostani u Srbiji?
– Nema generalnog recepta. Poznajem dobre i poštene ljude kojima je u Srbiji lijepo. A poznajem i dobre i poštene ljude kojima je lijepo u dalekom svijetu. Meni je lijepo, u kombinaciji, živim u Beogradu, ljeti sam u rodnom Herceg Novom, a često putujem u inostranstvo na “privremeni rad”. A poznajem i ljude kojima nije lijepo, kako god okreneš.
A nekom ko živi u Užicu i okolini, ostani tu ili idi u Beograd?
– Koliko vidim, Zlatibor se pretvara u turističku metropolu, ljudi iz Beograda hrle na Zlatibor. Kvadrat je skup, baš kao i u Beogradu. Mislim da je nepraktično ići u Beograd, pa odatle na Zlatibor, kad se već nalazi nadomak Užica. Zlatibor je velika poslovna šansa, od proizvodnje hrane i zelene energije do zdravstvenog, sportskog, rekreativnog i festivalskog turizma. Tu vidim puno šansi za mlade.
Opšte je mesto da je rokenrol marginalizovan, na velikim televizijama se pojavljuje u tragovima, a on i pored toga opstaje, pokazuje izuzetnu vitalnost. Električni orgazam obeležava 35 godina rada, Disciplina kičme i Partibrejkersi su izgleda neuništivi, a stalno niču i neki novi bendovi. Da li je to guranje na marginu prosto pitanje tržišta ili procena establišmenta da rok, na neki način, može ugroziti njegovu poziciju?
– Rok je najkvalitetniji upravo na svom prirodnom mjestu, na margini. Čim se estradizuje, uđe u mejnstrim, gubi svoju oštricu. Rok muzičari ponekad naivno misle da mogu svoju egzistenciju da riješe rok muzikom. To je naivno. Pokojni Tusta, legendarni pjevač legendarnog Punk Benda “ Kud Idioti”, čitavo vrijeme svoje uspješne karijere je bi zaposlen kao varilac u brodogradilištu Uljanik u Puli. Vikendom je išao na svirke, a u ponedeljak ujutru u 7:30, već je duboko u nekom brodskom kesonu sa maskom na licu i vari. Ne korumpira svoj rokenrol, u želji da pobjegne od svog zanimanja varioca, kojim je izdržavao porodicu.
Od početka karijere se sprdate sa različitim pojavama, pa i sa samim sobom. Opet, postoji to večno pitanje da li se realnost sprda sa nama?
– Nije realnost neko biće, monstrum, pojava. Realnost proizvode ljudi svojim djelovanjem. Nije vrijeme loše, nego se ljudi ponašaju i misle na loš, pogrešan način.
Aktivni ste u borbi za očuvanje prirode. Promovisali ste korišćenje solarne energije, pa ste javnosti prikazali čak i roštilj koji radi na sunčevu energiju. Kakvi su rezultati Vaše borbe za ekološko osvešćivanje naroda?
– Pa, svijest se diže, ljudi napreduju. Svakako. Sada svi bar pričaju o tome. A to je veliki korak.
Čini mi se, da ste negde rekli da je Disciplina Kičme presudno uticala na vašu želju da počnete da se bavite muzikom. Da li postoje ljudi koje je na to naveo Rambo Amadeus?
– Sigurno!
Bojan Savić
Koncert Ramba Amadeusa održaće se u petak, 30. oktobra 2015. u 23 sata u GKC Užice
