Зоран Шибалић – директор Градске топлане Ужице

Влада Републике Србије донела је уредбу о утврђивању методологије за одређивање цене снабдевања крајњег купца топлотном енергијом. Шта ова уредба значи за град Ужице и шта су ЈКП Градска топлана и Градско веће предузели поводом ове уредбе, за Ужичку недељу говори Зоран Шибалић директор Градске топлане.
– Ова уредба подразумева да се уради смањење односа коефицијената за разне кориснике топлотне енергије. Тај однос је код нас до сада био 1 према 2 и према 2,5, а то значи да је за повлашћене буџетске кориснике пута два цена за грађане, а за привреду пута два и по. Изузетно је тежак намет за привреду, а делом и за буџетске кориснике и мислим да је Влада Србије схватила да треба да се иде ка изједначавању цена. Циљ Министарстава енергетике је да се наредних година пређе на плаћање топлотне енергије по утрошку.
УН: Докле је Ужице стигло у наплати топлотне енергије по утрошку?
– Ми смо у тој некој почетној фази, мада смо међу првим топланама у Србији успели технички да се опремимо да пређемо на наплату по утрошку. Тренутно је 20% наших корисника прешло на мерење и плаћање по утрошку. Већина привредних субјеката плаћа по утрошку, затим буџетски корисници, а када је о грађанима реч, 23 зграде у Ужицу су прешлe на плаћање по утрошку. Имамо још 80% корисника који плаћају по квадрату.
УН: Зашто сте прекинули прелазак на мерење по утрошку?
– Прекинули смо, јер нам се јављају зграде које су новијег датума изградње и оне у принципу мање троше. У принципу задњих пет година ми пратимо потршњу сваке зграде и те зграде које троше изнад просека града, требају да изврше изолацију и замене столарију.
УН: Како ће ова уредба владе утицати на финансијску стабилност Градске топлане?
– Овом уредбом се практично врши другачија дистрибуција, односно другачија расподела колача. Овде терет плаћања иде на грађане, јер су привреда и буџетски корисници до сада плаћали њихово грејање. Уколико ова уредба буде имплементирана у Ужицу, наш приход ће бити смањен 8%.
УН: Хоће ли се Ужице и ове године грејати на мазут?
– Претпостављам да неће, јер на светском тржишту пада цена гаса и мислим да ћемо опет као енергент користити гас.
УН: Када ће нове цене ступити на снагу?
– Уредба Владе Србије је донета 10. јула и она обавезује све топлане у Србији да ураде нове цене и проследе их локалним самоуправама, а обавеза локалне самоуправе је да да сагласност на предлог Градске топлане или то одбије. Ми смо предали ценовник, а на Градском већу је да донесе коначну одлуку до 1. октобра. Ова уредба предвиђа и санкције за градове.
УН: Колики проценат имате становништва, привреде, а колики буџетских корисника у укупном броју корисника услуга Градске топлане?
– Градска топлана греје 28% града. Од тога стамбени део чини 76%, пословни чини 12,6 % повлашћени 10,2 и 1% је специфичан купац, а то је градски базен. Циљ Министарстава енерегетике је да у будућности цена буде једнака за све и да се одређује по утрошку.
УН: Хоће ли то повећавати цену грајања у будућности или смањивати?
– У том случају свако плаћа онолико колико је потрошио. Ми не можемо да знамо сада колико ће ти рачуни износити.
УН: За један стан од 50 квадрата, да ли ће годишњи рачун износити више него данас?
– Све зависи од становништва, неко ће грејати цео стан, неко само дневни боравак, неко ће бити одсутан, а неко ће се грејати сваког дана у току грејне сезоне. На бази података из 23 зграде у Ужицу које плаћају по утрошку, ми видимо да има уштеда и да се она креће од 30 до 50%. Људи у тим зградама јако воде рачуна о утрошку топлотне енергије.
УН: Где је ту интерес Топлане?
– Нама није интерес да потрошимо више енергената. Напротив, ако је топла зима, Градска топлана је на добитку, ако је зима дуга и хладна, ми смо на губитку. Када се пређе на мерење по утрошку, ми ћемо бити на добитку, јер ће тада људи више штедети. Онда ће Градској топлани бити ослобођен конзум и имаћемо вишак капацитета да продамо.

У вези потрошње топлотне енергије и искуства које имају грађани у зградама са уграђеним калориметрима, контактирали смо једну нашу суграђанку која живи у стану површине 36 квадрата у Севојну, у улици Вишеслава Бугариновића.

Према њеним речима, стан је добро изолован, са новом столаријом, а рачуни у најхладнијим месецима, децембар, јануар и фебруар износе 10.000 динара. Осталих зимских месеци 7.000 динара, на самом почетку грејне сезоне 3.000, и на крају сезоне такође 3.000 динара.

У летњем периоду, ван грејне сезоне, наша суграђанка плаћа месечно износ од 900 динара.

Према овој рачуници, грејање стана од 36 квадрата у Ужицу, који је прикључен на даљински систем грејања, годишње кошта око 55.000 динара.

УН: Шири ли се последњих година топловодна мрежа или имате више оних који излазе из система даљинског грајања?
– Имамо нових захтева, нарочито са подручја МЗ Росуље. На нашу несрећу тај део града покрива котларница у блоку Златибор где су капацитети искоришћени до максимума и немамо начина да им изађемо у сусрет. Нова котларница на Међају када буде урађена ће то решити. У привреди бележимо искључења са система. Уколико град да сагласност на нове цене, сигуран сам да ће се велики број наших корисника из привреде вратити на даљински систем грејања.
УН: Хоће ли већа цена за становништво довести до новог таласа искључења?
– Мислим да неће, јер је то повећање од око 12 динара по квадрату, што је за стан од 50 квадрата око 600 динара месечно. Грејање за стан ове квадратуре годишње би износило око 1.000 евра.
УН: Хоће ли градско руководство поколебати чињеница да је већина зграда у Ужицу грађена пре више десетина година и да је за власнике тих станова нова цена прескупа?
– Некако увек градско руководство брани те грађане. Људи који живе у зградама морају да схвате да морају да играју по правилима колективног становања. Ако мисле да плаћају мање рачуне за грејање, морају нешто да уложе у зграду, јер то ће им се вратити и то врло брзо кроз мање рачуне.
УН: Ко су највећи дужници Градске топлане?
– Привреда је добар платиша и ту немамо већих проблема, а највећи проблем нама је што имамо неких 10 до 13 % хроничних неплатиша међу становништвом, а немамо могућност да их скинемо са даљинског система. То нису социјално угрожени грађани. Напротив, реч је о добростојећим грађанима.
УН: Градска топлана је означена као највећи загађивач ваздуха у Ужицу. Шта ви кажете?
– Ми грејемо 28% града. Шта је са осталих 72%? Ми смо у обавези да вршимо мерења почетком и крајем грејне сезоне. Вршимо сагоревање свих горионика, дакле и ту водимо рачуна. Тако да нисмо ми загађивачи, проблем је становништво. У граду има 12.500 димњака, а ако се то преведе на конзум, то је 240 мегавата, а Градска топлана има само 60 мегавата. Било је емисије штетних гасова, али је та емисија била дебело испод границе дозвољеног.
УН: Јесте ли спремни за грејну сезону?
– Привели смо ремонте крају и углавном смо спремни за предстојећу грејну сезону.
УН: Колико ужичких котларница тренутно раде на гас.
– Око 70 % котларница је гасификовано.
УН: Колико запослених има у Грдаској топлани?
– Када сам дошао на место директора било је 89, сада имамо 77 запослених, а у наредне две, три године имаћемо одлив од 50 % запослених. Биће нам потребни инжењери термотехничке струке и економисти.
УН: Хоће ли бити нових пројеката у Градској топлани?
– Осим нове котларнице на Међају, нешто што тренутно радимо је прелазак на аутоматизацију котларница, односно даљинску контролу и управљање котларницама.

Љ.К.

  gradska toplana Užice, jkp toplana užice, zoran šibalić

Comments

comments