У МАЛОМ ПАРКУ ПОСТАВЉЕНA СКУЛПТУРА ДРАГАНА РАДЕНОВИЋА
Никола Тесла у Малом парку
– Скулуптуру је урадио Драган Раденовић, у свету веома познат вајар и скулптор, чије се скулптуре налазе на многим значајним, отвореним просторима, од Атине до Калифорније и у многим значајним приватним колекцијама и збиркама у свету. Он је омогућио нама Ужичанима да добијемо инспирацију у овој Теслиној скулптури која, као да је била намењена за Мали парк и ми ћемо разговарати са њим да ли је могуће откупити је по некој цени која је прихватљива за ова времена како би она остала заувек у нашем граду –
Град Ужице, Удружење Ужичана у Београду и Удружење „Српски кривак“ огранизују 10. јула велику манифестацију, „Тесла на Ђетињи“, која ће, можда, бити и тарадиционална. Тада се слави 159 година рођења Николе Тесле, 115 година постојања „Хидроцентрале под Градом“ и Дан науке у Србији.
– Тог дана предвиђено је да Ужичани виде изложбу кустоса Народног музеја „Ужице“ Драгомира Папића „Хидроцентрала под Градом“. Биће и сусрет са уметником који је послао скулптуру „Летећи Тесла“, Драганом Раденовићем. Колико ће још овде стајати не зна се, јер то зависи од његове добре воље. У сваком случају, најбитније је да имамо ту хидроцентралу која је прва на Балкану, друга у Европи, трећа у свету саграђена по Теслиним принципима. И то је оно што треба промовисати, а са тим и наш град. Мултимедијални програм, за који је сценарио написала Верица Туцовић, у коме учествују професори из Београда Божидар Раденковић из ЦЕРН-а, физичар Владимир Рековић, новинар и публициста Станко Стоиљковић, првак драме Ужичког позоришта Слободан Љубичић, Етно удружење „Завичај“, браћа Теофиловић, трубачка група Дејана Јевђића итд.
Градоначелник Ужица Тихомир Петковић је рекао да можемо бити поносни што се можемо назвати једним од Теслиних градова.
– Осим оних градова у којима је он живео и радио, почев од свог Смиљана, у Лици, па преко Карловца, Будимпеште, Граца, Париза, Њујорка, уз Београд, ми се са поносом можемо назвати једним од Теслиних градова захваљујући хидроцентрали под Старим градом, која је прва у Европи, друга у свету урађена по Теслиним принципима полифазних наизменичних струја. На жалост, ми, Ужичани, нисмо умели и да валоризујемо кроз новац то богатство које имамо. Надам се да ћемо боље осмислити и организовати систем продаје и наплате карата за Хидроцентралу, да ћемо боље туристички и макретиншки умети да кроз целу Европу, а посебно кроз Србију и бившу Југославију макретиншки представимо Хидроцентралу, уз друге туристичке знаменитости у Ужицу.
Градоначелник је потом додао:
– Желим да изразим у име Градске управе и свих Ужичана захвалност најпре нашем Удружењу Ужичана у Београду, који имају једно агилно, енергично руководство, са пуно жеље да помогну матичном граду, који су заједно са Удружењем „Српски кривак“, којима такође дугујем велику захвалност, који су осмислили ову манифестацију поводом 159 година рођења Николе Тесле, 115 година од изградње „Хидроцентрале под Градом“ по његовим принципима и Дана науке у Ужицу.
Скулптуру је урадио Драган Раденовић, у свету веома познат вајар и скулптор, чије скулптуре се налазе на многим значајним, отвореним просторима од Атине до Калифорније и у многим значајним приватним колекцијама и збиркама у свету. Он је омогућио нама, Ужичанима, да добијемо инспирацију у овој Теслиној скулптури која, као да је била намењена за Мали парк, и ми ћемо разговарати са њим да ли је могуће откупити је по цени која је прихватљива за ова времена, како би она остала заувек у нашем граду.
На крају, потписник ових редова, разговарао је и са научником и Ужичанином Владимиром Рековићем. На питање „како он процењује то што се управо дешава у Ужицу, пошто је већ осам година у врхунској светској лабораторији, како процењује Теслино доба и ово наше? Колико наши научници данас имају више могућности да се изборе за и да се докажу у свету?
– Прво, Тесла је задужио човечанство и сви га у свету славимо. Када се то славље дешава у Ужицу, мојом родном граду, наравно да сам пресрећан. Као што сви знају, Ужице је специфично по томе што је прва хидроцентрала, по Теслиним принципима, овде направљена, и сходно томе, ова прослава се дешава овде. Знам да су сви Уужичани поносни на ту историју Ужица. Феноменална прилика да се наука обележава на овај начин и да се тај великан прославља овде.
Промовишући Теслу и све што је направио промовишемо и наше научнике овде? И младе који долазе и Вас који сте већ у свету, односно представљамо то боље и лепше лице Ужица. Слажете ли се?
– Наравно. Помињући Теслу сваки млад човек сигурно се испуни, надом и поносом, што је веома битно за сваког младог човека, ка остварењу неких животних циљева, ка раду, стваралаштву и због тога ово неизмерно богатство које нам је Тесла оставио и има такву важност за наше друштво.
Знамо какав је Тесла био геније, али знамо и какав је његов мукотрпан животни пут био. У каквој сте позицији Ви данас? Какве су позиције наших научника данас, у ЦЕРН-у, пре свега, јер тамо сте већ довољно дуго да можете да оцените? Какви су Вам услови за рад и колико сте у ситуацији да покажете шта умете, односно знате?
– Сигурно је да је сада много лакше, не само нашим младим људима, него и људима у целом свету, због начина комуникације који је сада много лакши, него што је то било пре 100-120 година, када је Tесла стварао. Конкретно, Србија је данас чланица ЦЕРН-а, и пре него што је то постала имала је тимове научника који су деловали у научним радовима унутар ЦЕРН-а. Постоје ту две веће групе. Једна на Институтут за физику у Београду, друга на Институту „Винча“. У оба та тима има доста довољно места за младе људе, који су мотивисани да наставе да се баве тим послом. И ово је одлична прилика за младе да наставе да искористе прилику и своје потенцијале и да помогну свима. – закључио је Владимир Рековић.
Милан Ђокић
