U novom broju Užičke nedelje možete pročitati intervju sa Milošem Milojevićem, u susret večerašnjem koncertu povodom 18 godina postojanja. Evo dela razgovora sa popularnim Šomi bojem….
Ужички рок бенд овог месеца пуни 18 година свог постојања. Један од оснивача и стални члан овог бенда, Милош Милојевић, познатији као Shommy boy, за Ужичку недељу говори о својој музичкој каријери.
Шоми бој је рођен и одрастао у Ужицу.
УН: Када си и како спознао свет музике?
– Захваљујући старијем брату Марку још док сам био четвртом разреду ушао сам у свет музике. Тада сам постао свестан да могу да осетим нешто што раније нисам могао. То се десило са „Битлсима“ – сећа се Шоми Бој.
УН: Да ли је гитара била твој први инструмент?
– Први инструмент који сам свирао није била гитара, већ хармоника. Учио сам да је свирам код чувеног ужичког наставника Милоша Брочића. Међутим, хармоника ми није била занимљива, па сам се оријентисао на гитару, јер сам заволео рокенрол. Крајем петог и почетком шестог разреда већ сам се определио за гитару и тада сам добио своју прву гитару. Била је то кинеска гитара, не као ове данас. На овој мојој морао сам крв да пролијем на јагодицама док не одсвирам неку ствар како треба. Али, био сам упоран јер сам то волео и није ми било тешко. Имао сам срећу што ме је гитару учио Драго Тодоровић, који је шездесетих имао бенд. Он ме је учио музику коју сам волео и преко њега сам је још више упознавао. „Шедоуз“ смо највише свирали и неке обраде ондашњих југословенских група из шездесетих година.
УН: Сећаш ли се твоје прве свирке?
– Некада су се по основним и средњим школама свирале игранке. На игранкама су свирали ђаци из тих школа или се вршила размена. Углавном се свирала поп и рок музика. Разглас се изнајмљивао од једног Чукала, па смо га носили кроз цео град или молили неког да нам га претера. Улаз на те игранке је био дозвољен само за ученике те школе и чини ми се да се карте нису наплаћивале. Ми нисмо имали никакву зараду, то је била чиста љубав, имаш неку групу и желиш да то презентујеш. Прва игранка где сам имао свој први јавни наступ је био у ондашњој Четвртој основној школи, а данашњој „Стари град“. То је било 1984. године, када сам био седми разред и тада сам свирао бас гитару. Сећам да ми је гитара „фендер џез бас“ била толико тешка да је хтела раме да ми одвали.
УН: Када си основао прву групу?
– Са другарима из комшилука основали смо групу и звали се „Стара времена“, зато што смо свирали музику из шездесетих година. Углавном је то била ужичка екипа. А онда су мене „истерали“ из бенда. То су били дечачки неспоразуми. Иначе, свирали смо у „Радоје Марићу“ и „Радоје Љубичићу“, јер смо тада већ пошли у средњу школу. То је стварно било неко невино доба, без утицаја неких лоших ствари. На тим игранкама у средњим школама било је алкохола,, али врло, врло мало.
