U novom broju Užičke nedelje možete pročitati intervju sa Milošem Milojevićem, u susret večerašnjem koncertu povodom 18 godina postojanja. Evo dela razgovora sa popularnim Šomi bojem….
Užički rok bend ovog meseca puni 18 godina svog postojanja. Jedan od osnivača i stalni član ovog benda, Miloš Milojević, poznatiji kao Shommy boy, za Užičku nedelju govori o svojoj muzičkoj karijeri.
Šomi boj je rođen i odrastao u Užicu.
UN: Kada si i kako spoznao svet muzike?
– Zahvaljujući starijem bratu Marku još dok sam bio četvrtom razredu ušao sam u svet muzike. Tada sam postao svestan da mogu da osetim nešto što ranije nisam mogao. To se desilo sa „Bitlsima“ – seća se Šomi Boj.
UN: Da li je gitara bila tvoj prvi instrument?
– Prvi instrument koji sam svirao nije bila gitara, već harmonika. Učio sam da je sviram kod čuvenog užičkog nastavnika Miloša Bročića. Međutim, harmonika mi nije bila zanimljiva, pa sam se orijentisao na gitaru, jer sam zavoleo rokenrol. Krajem petog i početkom šestog razreda već sam se opredelio za gitaru i tada sam dobio svoju prvu gitaru. Bila je to kineska gitara, ne kao ove danas. Na ovoj mojoj morao sam krv da prolijem na jagodicama dok ne odsviram neku stvar kako treba. Ali, bio sam uporan jer sam to voleo i nije mi bilo teško. Imao sam sreću što me je gitaru učio Drago Todorović, koji je šezdesetih imao bend. On me je učio muziku koju sam voleo i preko njega sam je još više upoznavao. „Šedouz“ smo najviše svirali i neke obrade ondašnjih jugoslovenskih grupa iz šezdesetih godina.
UN: Sećaš li se tvoje prve svirke?
– Nekada su se po osnovnim i srednjim školama svirale igranke. Na igrankama su svirali đaci iz tih škola ili se vršila razmena. Uglavnom se svirala pop i rok muzika. Razglas se iznajmljivao od jednog Čukala, pa smo ga nosili kroz ceo grad ili molili nekog da nam ga pretera. Ulaz na te igranke je bio dozvoljen samo za učenike te škole i čini mi se da se karte nisu naplaćivale. Mi nismo imali nikakvu zaradu, to je bila čista ljubav, imaš neku grupu i želiš da to prezentuješ. Prva igranka gde sam imao svoj prvi javni nastup je bio u ondašnjoj Četvrtoj osnovnoj školi, a današnjoj „Stari grad“. To je bilo 1984. godine, kada sam bio sedmi razred i tada sam svirao bas gitaru. Sećam da mi je gitara „fender džez bas“ bila toliko teška da je htela rame da mi odvali.
UN: Kada si osnovao prvu grupu?
– Sa drugarima iz komšiluka osnovali smo grupu i zvali se „Stara vremena“, zato što smo svirali muziku iz šezdesetih godina. Uglavnom je to bila užička ekipa. A onda su mene „isterali“ iz benda. To su bili dečački nesporazumi. Inače, svirali smo u „Radoje Mariću“ i „Radoje Ljubičiću“, jer smo tada već pošli u srednju školu. To je stvarno bilo neko nevino doba, bez uticaja nekih loših stvari. Na tim igrankama u srednjim školama bilo je alkohola,, ali vrlo, vrlo malo.
