Уместо некадашње стрељане Музеј керамике

Коначно керамика добија свој простор

После 20 година уметничка дела настала у Колонији уметничке керамике у Злакуси добијају свој простор и то у Градском културном центру, на месту некадашње стрељање. Аутор и творац колоније академски вајар Софија Бунарџић каже да је коначно дошао и тај тренутак да уметничка дела настала радом многобројних уметника из целог света не буду више скривена од јавности.
– О сталном изложбеном простору за керамику причало се последњих годину или две. Изношење у јавност колекције коју чувам, раније је било само у покушајима, али ниједна идеја, ниједна акција се није довршила. Е, сада је јавно договорено да ће ово ући у буџет града за идућу годину и дат је налог Дирекцији за изградњу града да се направи пројекат. Још не знам да ли ће се цела стрељана користити као изложбени простор или само део и то доњи, а можда и надоградити галерија. Мени би највише одговарао цео простор, али бих била задовољна и са делом који би се надзидао. Такође, то би могао да буде мали Музеј керамике. Градско руководство је и раније планирало да се цео тај круг, где је Градска галерија, Јокановића кућа и Градски културни центар претвори у део града за културу, па би се и музеј керамике у то лепо уклопио – рекла је Софија.
Тај пројекат око изложбеног простора, према њеним речима, био би једним делом финансиран из буџета града, а за други део би заједнички конкурисали код Министрства културе, у ствари уз помоћ Министарства културе тражили би помоћ код културних фондова Европе. То би била помоћ за адаптацију и опрему.
– До сада имамо 1.000 уметничких дела. Сада један део те керамике се налази у мом атељеу, други део у магацинском простору Градског културног центра који кисне, а трећи део се налазу у Потпећкој пећини, као изложбени простор и ту би требало да се додају већи експонати, да би била стална изложба. У том будућем изложбеном простору у Градском културном центру могла бих да мењам колекције на 6 месеци, да би се могло све то изложити. Ваћ имам идеје да би рецимо шест месеци стајала изложба само људских фигура, јер има доста таквих експоната, па затим само експонати животиња, па посуђа – објаснила је Софија и додала да се нада да ће се тај пројекат спровести брзо.
На питање какву би град још могао да има корист, Софија каже да би то привукло и многе уметнике да посете Ужице.
– Ја и сада имам позиве од уметника који бу у групама дошли да виде поставке и то је интерес града. Ја не могу те људе да уведем у атеље јер ту нема ни места, нити су уметничка дела размештена. Поред тога можда би два млада кустоса нашла посао, јер има доста младих људи који су завршили факултете, а немају посао – казала је Софија.
Кроз колонију је до сада прошло 320 уметника из 31 земље, скоро са свих континената.
– Дакле, у целом свету је заступљена прича о методу Злакуса. Ево, на пример, имала сам у овогодишњој колонији гошћу из Америке, која је на интернету поставила у својој глиненој поставци и производ настао у колонији и назвала га „метод Злакуса“. Сви је зову и питају шта је то Злакуса, а она им објашњава да је то у Србији, код Ужица, и да постоји таква колонија у Злакуси. То је само један пример како се популарише Ужице. Има све више заинтересованих уметника који би дошли, а има и старих који би поново дошли. Ипак, наш принцип је да зовемо нове уметнике из нових земаља, како би се прича о Злакуси све више ширила – закључила је уметница.
Село Злакуса је постала право грнчарско насеље. Од некада пет, данас има 40 мајстора и породица који живе од грнчарије. Иако то што они раде нема везе са уметничком керамиком и колонијом коју организује Софија, она их са својом колонијом уједно промовише.

З. Г.

Comments

comments