Tog jutra Premijer je krenuo na sednicu Vlade. Kao i obično, pred kućom ga je čekao službeni automobil i vozač. Medjutim, vozač mu je bio potpuno nepoznat.
– Dobro jutro, majstore! Lep dan danas..Nego, gde li je moj vozač Blagoje?
– Hyvää huomenta! Olen uusi kuljettaja.
– Molim?!
– Enhalua mennä?
Premijer ga ništa nije razumeo. Ali je vozač bio besprekorno odeven i uredan, i pridržao mu je vrata automobila dok je ulazio. Što vozač Blagoje nikad nije radio.
Ulicama kojima su prolazili vladala je neobična tišina. Niko nije trubio, vikao, nije bilo uobičajene gužve i zastoja, čak se ni njegov vozač nije usput zaustavio da kupi burek kao obično, pa su stigli u rekordnom vremenu.
U vladinoj garaži zatekao je neočekivan red. Svi automobili su bili propisno i pravilno parkirani, niko se nije kao obično preprečio i zagradio prolaz.
Zgrada Vlade je blistala od besprekorne čistoće. Primetio je jednu spremačicu kako pere prozore, što do tada nikad nije video.
– Dobro jutro i srećan rad!- pozdravio je vredu ženu.
– Was wirddieser Mann.
Premijer joj je mahnuo iako je nije razumeo.
Ispred njegovog kabineta čekala ga je očigledno nova sekretarica.
– Dobro jutro..gospodjice..ovaj..a gde je sekretarica Nata?
– Bereiduwrapored- izgovorila je nova sekretarica, a zatim mu pružila raspored za taj dan po satima i zakazane obaveze za celu nedelju. Kakav sekretarica Nata nikad nije napravila.
U Sali za sednice članovi Vlade su već zauzeli svoja mesta.
– Ljudi, šta se ovo dešava?!- odmah im se obratio Premijer.- Na sve strane su neki nepoznati ljudi! I ništa ih ne razumem! A opet, na neki način, sve je počelo da funkcioniše..O čemu se tu uopšte radi!?
Progovorio je Ministar policije.
– Pa..gospodine predseniče..mi smo samo sproveli vašu..direktivu..
– Koju direktivu?!- bio je iznenadjen Premijer.
– Pa..onu..kad ste rekli da Vlada mora po svaku cenu da smisli kako da sprovede reforme u Srbiji..
– A.. ta direktiva..- setio se Premijer.- I…šta ste smislili?
– Pa..eto..dugo smo većali i odlučili se za hitan uvoz. Tako da smo do sada uvezli 500.000 Nemaca, 300.000 Finaca i 200.000 Holandjana. A trebovali smo još 300.000 Švedjana, 200.000 Švajcaraca i 100.000 Belgijanaca..Ako se slažete..
Premijer je dugo muklo ćutao i svima u Sali je postalo neprijatno.
– Mislim da je to glupa ideja!- najzad je progovorio.
Svi ministri su skrušeno pognuli glave.
– Odmah otkažite trebovanje Švedjana, Švajcaraca i Belgijanaca!- nastavio je Premijer.- I uvezite mi najhitnije što više Nemaca! Ovo treba da budu ozbiljne reforme, gospodo!
Slobodan Simić
