– Kada je junak priče tužan, vaše dete uči i kako se kada je neko tužan to kaže, kako to osećanje izgleda, da li i kako o tuzi može prijatelju ili nekom bliskom da se priča, kako možemo sebi da pomognemo kada smo tužni, šta je to što nekoga može da rastuži… –
Glasno čitanje kao ritual odrastanja
Glasno čitanje deci je važno jer može da bude, između ostalog, i prevencija poteškoća koje se nekad javljaju u čitanju, kad dete nauči slova i samo počne da čita. O još nekim dobrim stranama druženja dece i odraslih uz prikladnu literaturu, razgovaramo sa Nevenom Lovrinčević, psihologom i autorkom brojnih knjiga za decu i roditelje. Već nekoliko godina u brojnim zemljama Evrope sprovodi se strategija glasnog čitanja deci. Počelo je 2013, koja je proglašena godinom glasnog čitanja, a bilo bi dobro da traje neprekidno.
Svetski stručnjaci navode brojne razloge zašto je važno glasno čitanje. Evo nekih:
- Glasno čitanje stavlja knjige u središte pažnje, te ih predstavlja kao izvore prijatnog, vrednog i uzbudljivog iskustva. Deca, koja od najranije dobi nauče vrednost knjiga, najčešće postanu vrsni samostalni čitaoci.
- Glasno čitanje pomaže deci da poveežu ono što vide, čuju i pročitaju. Proširuje njihov rečnik I nivo opšteg znanja. Ljubav prema knjizi onih koji ih čitaju mališanima, lako se prenosi na decu.
- Glasno čitanje omogućava deci upoznavanje s književnim jezikom, koji se znatno razlikuje od svakodnevnog govora, ili jezika koji se čuje na televiziji, pročita u novinama ili čuje u filmovima. Na taj način deca bolje razumeju složene rečenične strukture.
- Glasno čitanje stvara vezu između deteta i odraslog koji mu čita, te im tako osigurava zajedničke teme za razgovor.
Čitajte naglas kada to odgovara svima. Nekad je to ujutru, nekad poslepodne, ali samo onda kada su i dete i odrasli raspoloženi za priču, a to može biti u bilo koje doba dana iIi na bilo kom mestu. Čitajte onoliko dugo dok deca žele da slušaju. I Samo 15 minuta glasnog čitanja dnevno pomaže detetovom celokupnom razvoju. Ako bismo želeli da navedemo razloge zašto je za dete dobro i važno da mu roditelj čita, bio bi to veoma nezahvalan zadatak, jer tih razloga ima veoma mnogo i zato što utiču i na dete i na roditelja na neke sasvim jednostavne i očite, ali i na neke složene načine.
Naša sagovornica navodi sledeće.
Kada se u neko mirno popodne ili veče ušuškate u omiljenu fotelju zajedno sa detetom i čitate mu, vi istovremeno, i obogaćujete detetov rečnik u oblasti koja nije uvek jednostavna, na primer, u području emocija. Kada je junak priče tužan, vaše dete uči i kako se kada je neko tužan to kaže, kako to osećanje izgleda, da li i kako o tuzi može prijatelju ili nekom bliskom da se priča, kako možemo sebi da pomognemo kada smo tužni, šta je to što nekoga može da rastuži… i ta priča spontano može da se prenese na detetov svet: kada se ono rastuži, šta ga rastuži, kako se tada sve oseća, gde u telu oseća da je tužno, šta obično može da uradi da se bolje oseća i sl.
Ne samo što u takvim i sličnim situacijama obogaćujemo detetovu emocionalnu pismenost, pružajući mu mogućnost i primer kako da prepozna sopstvena osećanja (i lepa, a posebno ona manje lepa, koja često potiskujemo), ali i kako da ih izrazi, kako da ih (ako želi) prenese drugima, već i bolje upoznajemo svoje dete. Često ćemo, kao sponatni dodatak priči koju detetu čitamo, produžiti razgovor i na neke druge oblasti koje su detetu važne i koje će ispričana priča ili pročitana knjiga pokrenuti. Tako priča postaje pokretač i složenije priče, koja je onda detetova i kojom mi bolje upoznajemo i povezujemo se sa detetom. Čitanjem dobre knjige mi detetu približavamo i životne vrednosti koje smatramo važnim na način koji je detetu privlačan i razumljiv. Kada, na primer, mrav, posle napornog leta, tokom koga je skupljao hranu za zimu, uživa u vreme hladne zime u svojoj toploj kući, ali i pomogne cvrčku koji ga je tokom leta ismevao, dete uči toliko važnih lekcija koje će biti aktualne, ne samo tokom detinjstva ili odrastanja, već kroz ceo život: da je nekada važnije da se odlože trenutna zadovoljstva i uloži napor u nešto u čijim ćemo plodovima moći da uživamo, ne odmah, već nešto kasnije, da je planiranje budućnosti dobro (ali i da to ne isključuje odmor i opuštanje), da osvetoljubivost nije dobra, već plemenitost i praštanje, da je empatija dobra i tako dalje…
Čitajte deci naglas od rođenja. Postepeno, taj čin doprinosi da ona mogu da povežu čitanje knige sa prijatnim osećanjma, mogu da čuju zvukove, rime i reči, koristiće svoje čulo vida, sluha i dodira, sami će proizvoditi zvukove, od gugutanja do reči, počeće da razumeju kako slike prikazuju određene predmete iz njihove okoline.
Glasno čitanje aktivnost je koja uključuje celu porodicu – roditelje, bake i dede, braću i sestre, rođake, ali i prijatelje. Izuzetno je važno za razvoj kognitivnih sposobnosti dece, a svima onima koji su su uključeni u glasno čitanje deci, osigurava čvrstu vezu s njim. A to vreme čitanja donosi i za vas i za dete: bliskost, nežnost, ljubav, upoznavanje, razvijanje mašte, upoznavanje sa morem novih pojmova, emocija i vrednosti.
Dušica Pavićević
