početak DRUŠTVO Uz knjige je i detinjstvo lepše

Uz knjige je i detinjstvo lepše

od Dušica Pavićević
655 pregleda

– Kada je junak priče tužan, vaše dete uči i kako se kada je neko tužan to kaže, kako to osećanje izgleda, da li i kako o tuzi može prijatelju ili nekom bliskom da se priča, kako možemo sebi da pomognemo kada smo tužni, šta je to što nekoga može da rastuži…

Glasno čitanje kao ritual odrastanja

Glasno čitanje deci je važno jer može da bude, između ostalog, i prevencija poteškoća koje se nekad javljaju u čitanju, kad dete nauči slova i samo počne da čita. O još nekim dobrim stranama druženja dece i odraslih uz prikladnu literaturu, razgovaramo sa Nevenom Lovrinčević, psihologom i autorkom brojnih knjiga za decu i roditelje. Već nekoliko godina u brojnim zemljama Evrope sprovodi se strategija glasnog čitanja deci. Počelo je 2013, koja je proglašena godinom glasnog čitanja, a bilo bi dobro da traje neprekidno.
Svetski stručnjaci navode brojne razloge zašto je važno glasno čitanje. Evo nekih:

  • Glasno čitanje stavlja knjige u središte pažnje, te ih predstavlja kao izvore prijatnog, vrednog i uzbudljivog iskustva. Deca, koja od najranije dobi nauče vrednost knjiga, najčešće postanu vrsni samostalni čitaoci.
  • Glasno čitanje pomaže deci da poveežu ono što vide, čuju i pročitaju. Proširuje njihov rečnik I nivo opšteg znanja. Ljubav prema knjizi onih koji ih čitaju mališanima, lako se prenosi na decu.
  • Glasno čitanje omogućava deci upoznavanje s književnim jezikom, koji se znatno razlikuje od svakodnevnog govora, ili jezika koji se čuje na televiziji, pročita u novinama ili čuje u filmovima. Na taj način deca bolje razumeju složene rečenične strukture.
  • Glasno čitanje stvara vezu između deteta i odraslog koji mu čita, te im tako osigurava zajedničke teme za razgovor.

Čitajte naglas kada to odgovara svima. Nekad je to ujutru, nekad poslepodne, ali samo onda kada su i dete i odrasli raspoloženi za priču, a to može biti u bilo koje doba dana iIi na bilo kom mestu. Čitajte onoliko dugo dok deca žele da slušaju. I Samo 15 minuta glasnog čitanja dnevno pomaže detetovom celokupnom razvoju. Ako bismo želeli da navedemo razloge zašto je za dete dobro i važno da mu roditelj čita, bio bi to veoma nezahvalan zadatak, jer tih razloga ima veoma mnogo i zato što utiču i na dete i na roditelja na neke sasvim jednostavne i očite, ali i na neke složene načine.

Naša sagovornica navodi sledeće.

Kada se u neko mirno popodne ili veče ušuškate u omiljenu fotelju zajedno sa detetom i čitate mu, vi istovremeno, i obogaćujete detetov rečnik u oblasti koja nije uvek jednostavna, na primer, u području emocija. Kada je junak priče tužan, vaše dete uči i kako se kada je neko tužan to kaže, kako to osećanje izgleda, da li i kako o tuzi može prijatelju ili nekom bliskom da se priča, kako možemo sebi da pomognemo kada smo tužni, šta je to što nekoga može da rastuži… i ta priča spontano može da se prenese na detetov svet: kada se ono rastuži, šta ga rastuži, kako se tada sve oseća, gde u telu oseća da je tužno, šta obično može da uradi da se bolje oseća i sl.

Ne samo što u takvim i sličnim situacijama obogaćujemo detetovu emocionalnu pismenost, pružajući mu mogućnost i primer kako da prepozna sopstvena osećanja (i lepa, a posebno ona manje lepa, koja često potiskujemo), ali i kako da ih izrazi, kako da ih (ako želi) prenese drugima, već i bolje upoznajemo svoje dete. Često ćemo, kao sponatni dodatak priči koju detetu čitamo, produžiti razgovor i na neke druge oblasti koje su detetu važne i koje će ispričana priča ili pročitana knjiga pokrenuti. Tako priča postaje pokretač i složenije priče, koja je onda detetova i kojom mi bolje upoznajemo i povezujemo se sa detetom. Čitanjem dobre knjige mi detetu približavamo i životne vrednosti koje smatramo važnim na način koji je detetu privlačan i razumljiv. Kada, na primer, mrav, posle napornog leta, tokom koga je skupljao hranu za zimu, uživa u vreme hladne zime u svojoj toploj kući, ali i pomogne cvrčku koji ga je tokom leta ismevao, dete uči toliko važnih lekcija koje će biti aktualne, ne samo tokom detinjstva ili odrastanja, već kroz ceo život: da je nekada važnije da se odlože trenutna zadovoljstva i uloži napor u nešto u čijim ćemo plodovima moći da uživamo, ne odmah, već nešto kasnije, da je planiranje budućnosti dobro (ali i da to ne isključuje odmor i opuštanje), da osvetoljubivost nije dobra, već plemenitost i praštanje, da je empatija dobra i tako dalje…

Čitajte deci naglas od rođenja. Postepeno, taj čin doprinosi da ona mogu da povežu čitanje knige sa prijatnim osećanjma, mogu da čuju zvukove, rime i reči, koristiće svoje čulo vida, sluha i dodira, sami će proizvoditi zvukove, od gugutanja do reči, počeće da razumeju kako slike prikazuju određene predmete iz njihove okoline.


Glasno čitanje aktivnost je koja uključuje celu porodicu – roditelje, bake i dede, braću i sestre, rođake, ali i prijatelje. Izuzetno je važno za razvoj kognitivnih sposobnosti dece, a svima onima koji su su uključeni u glasno čitanje deci, osigurava čvrstu vezu s njim. A to vreme čitanja donosi i za vas i za dete: bliskost, nežnost, ljubav, upoznavanje, razvijanje mašte, upoznavanje sa morem novih pojmova, emocija i vrednosti.

Dušica Pavićević

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.