NENAD ĐOKIĆ – FUDBALSKI SUDIJA
Voli fudbal od malena, igrao ga, a danas je vrhunski fudbalski sudija, ne samo u Srbiji, već i na međunarodnoj fudbalskoj sceni. Užičanin Nenad Đokić, koji je pune tri godine u sudijskom timu Milorada Mažića, pri kraju svojih tridesetih godina života, bio je jedan od pomoćnih sudija na utakmici Lige šampiona između Real Madrida – Liverpula. Tu je i veliki broj međunarodnih utakmica, na kojima je bio glavni sudija.
Nenad Đokić je rođen u Užicu. Osnovnu školu je završio u u OŠ „Dušan jerković“, a potom i Gimnaziju – matematički smer.
– Od najranijih godina trenirao sam fudbal i prošao sve selekcije užičke „Slobode“, od pionira, pa sve do prvog tima. Na prelasku iz juniorske ekipe u seniore, imao sam povredu skočnog zgloba, koja me je udaljila od prve ekipe i od fudbala. Nakon završetka Gimnazije planirao sam da upišem studije u Beogradu, a sebe više nisam video kao igrača u fudbalu. Ipak, ostala je prevelika ljubav prema tom sportu i ona me je naterala da ostanem u fudbalu. Sa drugarom, a po nagovoru jednog fudbalskog sudije, upisali smo kurs za fudbalskog sudiju 1997. godine. I tada počinje moja sudijska karijera, prvo od opštinske lige, okružne, srpske lige, druge lige i 2011. godine ušao sam u Super ligu i debitovao na jesen. Debitovao sam na utakmici Radnički Kragujevac – Rad Beograd, rezultat je bio 4:2. To je bilo moje prvo vatreno krštenje, jer se ta utakmica prenosila direktno preko RTS-a. Meni je to na neki način bio pritisak, ali i dodatna motivacija, jer uživo suditi utakmicu je baš lepo – seća se Nenad svojih početaka kao sudije.
Na međunarodnu listu fudbalskih sudija došao je 1. januara 2016. godine.
– Imao sam veliku sreću da me je pozvao fudbalski sudija Milorad Mažić da uđem u njegov tim. U njegov tim sam došao krajem leta 2015. godine i tada počinje moja međunarodna karijera u sklopu njegovog tima. Samostalno sam počeo da sudim međunarodne utakmice 2016. godine. Prvi moj debi na međunarodnoj sceni u Mažićevom timu bio je u Amsterdamu. To su bile kvalifikacije za Prvenstvo Evrope u Francuskoj i to je bila utakmica između Holandije i Islanda. Za svoj rođendan, 14. jula, debitovao sam kao glavni sudija u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Utakmica se igrala u Moldaviji u Kišinjevu, domaći tim Zimbru protiv Demirspora iz Ankare iz Turske.
Do sada Nenad ima oko 20 utakmica u Ligi šampiona, sedam utakmica Lige Evrope, tri utakmice na Evropskom prvenstvu, desetak utakmica raznih kvalifikacija, a to sve u sklopu Mažićevog tima. Kao glavni sudija ima 15 odsuđenih utakmica na međunarodnoj sceni.
– To je za tri godine zaista veliki uspeh. Spadam u neku srednju generaciju sudija UEFA. UEFA je sada ukinula tu starosnu liniju za međunarodnog sudiju, tako da dokle god sudija ispunjava fizičke norme, zdravstvene preglede, može da se bavi sa tim. Od međunarodnih utakmica izdvojio bih učešće, u Mažićevom timu, na Prvenstvu Evrope u Francuskoj. Tu smo ostali do kraja, do finala, jer smo bili konkurenti za suđenje u samom finalu. Zatim, u avgustu iste godine bili smo delegirani na finale Super KUP-a Real Madrid i Sevilje u Norveškoj. To je veliko priznanje. Kruna Mažićeve karijere, kao i svakog sudije, pa za sada i moje, jeste finale Lige šampiona u Kijevu, 26. maja ove godine između Reala i Liverpula. U Srbiji u Super ligi imam preko 80 utakmica kao glavni sudija. Moram da se pohvalim da sam tri puta bio učesnik KUP-a Srbije, pet puta sam kao učesnik Mažićevog tima i sudije Danila Grujića bio na večitom derbiju između Crvene zvezde i Partizana. Nisam još uvek imao tu čast da budem glavni sudija na derbiju ova dva tima, a to je želja svakog sudije – rekao je Nenad.
Nakon završene Gimnazije Nenad je upisao Pravni fakultet u Beogradu, ali kako kaže, na drugoj godini je stao. Nakon toga otišao je u vojsku (u Crnu Goru), da bi nakon dve godine upisao u Užicu upisao Višu tehničku školu – smer informatika. Završio je u roku, bio je na budžetu, a nakon toga, isto u Užicu, upisao specijalističke studije – bezbednost i zaštita na radu. I to je završio i na master studijama položio sve ispite. Ostao je samo master rad koji privodi kraju i braniće ga krajem septembra. Zaposlen je u Komunalnoj policiji od 2011. godine. Tu je prošao put od najnižeg ranga, radio sa SSS, a kasnije sa završenim školama dobijao je unapređenje i sada radi kao vođa sektora.
Na pitanje kako je sve postigao: i da radi, i da sudi, da uči, da bude dobar muž i otac, Nenad kaže:
– Odsustvujem puno van zemlje, kako zbog svojih utakmica, tako i Mažićevih. Svi me pitaju kako to usklađujem sa poslom i svim drugim obavezama. Za to sam zahvalan na razumevanju od kolega, za zamenu smena, kao i načelniku Zoranu Militarovu i gradskoj vlasti. Republički kolektivni ugovor ima tačku da ko predstavlja zemlju na Međunarodnim i svetskim takmičenjima ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 dana godišnje. Tako da to koristim. Jeste pomalo teško sve to uskladiti, jer posao, porodica, treninzi, utakmice, škola, studije, ali sam ipak uspeo. Najvažnije mi je što imam podršku od supruge Ane, koja, kada sam negde u inostranstvu, sama brine o našim dvema ćerkicama, Loli i Nađi.
Da bi bio u vrhunskoj formi, što je neophodno za jednog međunarodnog sudiju, Nenad najmanje 4 puta godišnje ima fitnes provere.
– Dobijamo mesečni plan treninga od UEFE. Oni kontrolišu sve međunarodne sudije da li sprovode i rade u skladu sa tim planom. Zna se da u toku jedne nedelje moram da uradim jedan trening visokog intenziteta, jedan snage, jedan brzinske izdržljivosti i jedan trening pripreme za utakmicu. Praktično, sa utakmicom imam samo jedan, eventualno možda dva dana, da ne treniram – objasnio je naš sagovornik.
Sudeći na međunarodnim utakmicama, Nenad je imao priliku i čast da se sretne sa najvećim svetskim imenima fudbala. Mnogima ne bi bilo svejedno da sude fudbalerima koji vrede milione i milione evra i pred stotinu hiljada navijača i milionima ljudi koji prate utakmicu preko malih ekrana. Nenad priznaje da je i njemu u početku bilo trema, ali vremenom se navikao.
– Nekako, valjda, to dođe sa iskustvom. U početku sam razmišljao o toj masovnoj publici, igračima koji su svetska imena fudbala, koji se plaćaju velikim novcem, možda sam i imao pritisak te medijske pažnje, ali sada, posle ovolikog iskustva, ne razmišljam o tome. Naravno, pre utakmice malo razmišljam o tome, jer mi je ukazana čast i imam neku pozitivnu tremu u jednoj granici koja mi pomaže. Više mi sve to nije opterećenje. Ta utakmica finale Lige šampiona, što se tiče posla, bila mi je kao i svaka druga utakmica, samo što je imala epitet finala Lige šampiona. Zbog toga je bilo malo uzbuđenje kod svih nas, ali mi smo ipak profesionalci. Mažić nas je tome naučio, i postavio zahteve i ciljeve ispred nas. Zaista smo na jednom profesionalnom nivou. Fokusirani smo na utakmicu i na to što treba da odradimo, a to da li sada nas gleda 60.000 ili 90.000 ljudi na stadionu i ko zna koliko kod malih ekrana, na nas ne utiče i nema pritiska. Eto, baš tu utakmicu je po proceni gledalo oko 450 miliona ljudi, tako da mogu da kažem da je to prava čast. Lep je osećaj kada sudite na stadionima koji su urađeni po najvišim standardima. Infrastruktura objekta, organizacija utakmice, ambijent, sve je vrhunski, sve je na najvišem nivou i to su neverovatna iskustva. Takođe, gostujući u tim zemljama, imamo priliku da sat do dva izdvojimo i obiđemo gradove. Bio sam u Parizu, Rimu, Barseloni, Lisabonu, Moskvi, Instanbulu … Imao sam prilike da sudim najvećim evropskim i svetskim fudbalerima, od Ronalda, Mesija, Injieste, Ćavija, Robena, Ibrahimovića i ostalih. Nikada nisam osetio ili primetio neku dozu uobraženosti, nadmenosti. Zaista su to vrhunski profesionalci i rekao bih, da za to neko kratko vreme imao sam priliku da ih vidim, upoznam i popričam pre ili posle utakmice. To su vrhunski ljudi. Kada dođu da pričaju sa nama, nijednog trenutka ne primećuje se da su različiti od ostalih ljudi, ponašaju se potpuno normalno. Oni nemaju taj luksuz, niti smeju da se ne ponašaju profesionalno. Sporazumevamo se na engleskom. Dosta u Evropi srećem i naših vrhunskih fudbalera, Kolarova, Baneta Ivanovića, Luke Milivojevića, Matića, Ljubomira Fejsu, Andriju Živkovića, Prijovića i dosta drugih njih. Ibramihovića sam sretao par puta i bili smo zajedno na nekoliko utakmica. Pričali smo jezicima sa našeg govornog područja. To me iznenadilo i normalan je čovek.
Za upotrebu novog VAR sistema na utakmicama užički sudija kaže:
– Ovaj video sistem po prvi put je implementiran na Svetskom prvenstvu u Rusiji, a već je zaživeo u ligama u Italiji, Španiji, Nemačkoj i u još nekoliko zemalja. VAR sistem u velikoj meri pomaže sudiji. Moj lični stav prema tome je pozitivan iz razloga što je fudbal postao moderan sport. On je na neki način postao industrija. Klubovi i zemlje ulaže ogroman novac i greške su nedopustive. Ako jedan klub ili reprezentaciju dovedete jednom greškom da bude oštećena za milione evra, onda su velike posledice. Tim VAR sistemom se zaista smanjuju sudijske greške. I to je neminovnost u fudbalu, jer tehnologija napreduje. Može da se diskutuje o tome da li to na neki način ubija draž fudbala, da fudbal možda gubi svoj prvobitni duh, ali kada se gleda profesionalno, jer fudbal jeste profesionalna igra, onda je VAR neminovan i to je pozitivna novina. Mažić je na Svetskom prvenstvu to najbolje pokazao, kada je ispoštovao sve protokole, kako je to definisano. On je pogledao spornu situaciju i na osnovu toga dosudio kazneni udarac, što je bilo zaista ispravno. To su prihvatili i svi igrači, a posle toga je medijski propraćeno na jednoj konferenciji u Moskvi kao pozitivan primer kako VAR treba da funkcioniše – brzo, bez gubljenja vremena, da bude prihvaćen od igrača, da sudija pogleda i donese odluku. To je zaista dobra stvar.
Za svaku utakmicu kaže da mu je ostala u lepom sećanju.
– U Evropi, na međunarodnim utakmicama najvatrenija i najlepša atmosfera je u Turskoj i to na utakmicama između Bešiktaša i Fenerbahčea. To je neverovatno navijanje, takva buka, koja se dovede do usijanja. U nekim trenucima se ne čujemo u našoj komunikaciji preko audio sistema koji koristimo u sudijskom timu. Opet, draž je velika u Srbiji, kada sam na derbiju između Partizana i Crvene zvezde. Taj derbi je u top pet svetskih derbija. Tu je atmosfera i naboj veliki, tako da mi je uvek bila čast da budem učesnik derbija. Velika čast mi je bila kada smo sudili utakmici u nokaut fazi Lige Evrope između Mančester Junajteda i Liverpula. Mi smo praktično bile treće strane sudije koje su sudile u istoriji njihovih derbija, a to je možda preko 200 derbija. Zaista je to bila velika čast. Do tada su sudili samo jedan Amerikanac, kada su igrali u Americi jednu revijalnu utakmicu, i drugi je bio Španac sa svojim timom, koji su sudili sedam dana pre nas tu utakmicu u Ligi Evrope, a mi smo sudili revanš. Bili smo na Old Trafordu – kazao je Nenad.
U toku svoje sudijske karijere Nenad je imao raznih iskustava, pa i ružnih.
– Te ružne stvari sada mi više nisu ružne, već ih pričam kao anegdotu. Kada sam počinjao karijeru u Okružnoj ligi sudio sam utakmicu u Brodarevu. To je bilo 2001. godine. Igrao se lokalni derbi između Brodareva i Savinca kod Požege. Utakmica je odlučivala ko će napredovati u viši rang. Po završetku utakmice, kada smo išli prema našim automobilima, neki lokalni navijači su nas napali. Dobili smo batine. Nisu imali razloge da budu nezadovoljni, a šta je bio razlog, to nije otkriveno. Oni su uhapšeni i procesuirani. To je neko iskustvo i, kako bi rekli, to je bilo kaljenje. Starije kolege znaju da kažu da nema dobrog sudije koji nije dobio batine. Događa se to u tim našim najnižim ligama, kada se igra po selima. U selima kada se igra utakmica bude kao vašar. Dođe puno publike i izviču se.
O Miloradu Mažiću naš sagovornik govori sa velikim poštovanjem, kaže da je to naš najbolji sudija, koji je sudio dva svetska prvenstva i jedno evropsko, finale Lige šampiona, Super KUP, KUP konfederacija…
– Rekorder je po odsuđenim derbijima. Za ove tri godine rada sa njim, mnogo sam naučio od njega. Video sam kako trenira, kako se hrani, kakav odnos ima prema poslu. Čast je kada imate priliku da radite sa najboljim i imate priliku da učite od njega – rekao je Nenad.
Nenad je upoznao i svetski poznatog sudiju Kolinu.
– Kolina je najveće sudijsko ime i do poslednjih osam godina bio je šef sudijskog komiteta UEFA i ujedno šef sudija FIFE. Prvu funkciju je napustio i ostao je posvećen FIFI. Imao sam priliku da ga upoznam i pričam sa njim. Vrhunski je profesionalac – dodao je naš sagovornik.
On na kraju kaže da nema podršku porodice, sigurno ne bi postao međunarodni sudija.
– U početku velika podrška su mi bili roditelji i brat, koji živi 11 godina u Americi. Sada, kao što sam već rekao, imam podršku od supruge, kojoj sigurno nije lako kada ostane sama sa naše dve male devojčice, bebe. Ako ne izađete na teren, iako ne ulazite u posao čiste glave, ako niste skoncentrisani i fokusirani na to što radite, ako vam nešto odvlači misli, onda se ne može biti uspešan i postizati vrhunske rezultate. Ta podrška iz kuće mnogo znači.
Prvi put ove sezone Nenad ima slobodan vikend i to će iskoristiti da provede vreme sa porodicom na odmoru. Kada dođe sa odmora čeka ga novo deljenje pravde na fudbalskom terenu.
– U septembru se nastavlja naša liga. Biće i međunarodnih utakmica, gde očekujem da budem glavni sudija, a krenuće i Liga šampiona, Liga Evrope, gde ću biti angažovan u Mažićevom timu. Još ne znamo koje ćemo utakmice suditi, jer sedam dana unapred uoči utakmice dobijamo obaveštenje – rekao je na kraju našeg razgovora Nenad Đokić.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 993)
