ИВАН ЈОВАНОВИЋ – ТРУБАЧ
Најбољи оркестар на Сабору трубача на Златибору, велики успеси на саборима у Гучи, Ужичанин, трубачки оркестар Ивана Јовановића, не само што је познат у нашем крају, већ и на територији бивших република СФРЈ и у државама Европе. Друштвена мрежа Фејсбук, а и српски и хрватски медији су се усијали када су уз Иванов оркестар, усред Хрватске, сви који су били присутни играли Ужичко коло.
Иван Јовановић за Ужичку недељу говори о својој трубачкој каријери.
Тридесетогодишњи Иван Јовановић трубу је почео да свира од 14 године. Каже да је у почетку имао мало потешкоћа, јер је повредио прст на руци, а затим је имао и операцију. Али, све је те проблеме прошао и наставио упорно да вежба.
– Прву трубу ми је купио деда Милојко Николић из Потпећа. Он ме је највише подржавао у старту, јер је веровао да ћу да вежбам и радим. Упутио ме је и на часове. Знао сам да је он ту поред мене увек ако ми затреба помоћ и зато сам му много захвалан. На почетку сам био баш упоран, јер многи нису веровали да ћу да вежбам. Углавном су многа деца напуштала после извесног времена оно што су почињала да тренирају, па су тако мислили и за мене. Али, био сам стварно упоран и одмах сам знао шта хоћу и тежио ка том циљу. На почетку сам ишао на часове код Рада Петровића, старог мајстора трубе, који је свирао са чувеним Мићом Петровићем, и на часове код Светозара Лазовића Гонга из Јежевице. Од њих сам учио нешто више од две године и после сам сам вежбао и учио – сећа се Иван.
Као млад трубач радио је са више оркестара, а 2006. године основао свој.
– Од тада до данас променило се доста чланова оркестра. Трудио сам се да скоцкам добре репертоаре и таман када то урадим, неко од бољих оркестара узме мог члана. И онда од почетка. Тако је било прве две до три године. Кроз оркестар је прошло око 25 људи, а у последњих осам година ништа се није променило – рекао је Иван и набројао остале чланове оркестра: Јанко Веселиновић са Теразија, Горан Ћурчић из Јежевице, браћа Жарко и Дарко Лукић из Злодола, Иван Николић из Пожеге, Радован Милаћевић и Милутин Неговановић из Ужица, и Никола Миловановић из Дубоког.
– Сваки инструмент је битан и значајан, и сваки члан оркестра носи одређену одговорност. Ваљда такав став свих чланова допринео је да остваримо лепе успехе. У Гучи, 2007. године, наступали смо као млади оркестар и освојили награду за други млади оркестар. Та награда ми је била као да сам освојио Лигу шампиона. Друга година нашег постојања и да постанемо други оркестар! То нећу заборавити никада. После смо наставили даље као млади оркестар и освајали признања. За најбољег младог трубача изабран сам у квалификацијама у Лучанима за Гучу. И та награда ми је била значајна. Свака награда ми је драга, али ове две су ми биле некако посебно драге, оне су ми дале ветар у леђа – казао је Иван.
Након тога, као старији, крчили су себи пут и наставили са наградама.
– Од 2014. године па до данас, сваке године смо освајали једну од четири највредније награде на Сабору трубача на Златибору, као и у Гучи. На Златибору смо освајали награде као најбољи оркестар, најизворније музицирање и златну трубу. Ове године смо проглашени за најбољи оркестар. У Гучи смо освојили две највредније награде и то су: Најизворније музицирање освојили смо 2014. године и Златна труба 2017. године. Недостаје ми још једна награда, па да добијем највредније признање организатора – Мајсторско писмо. Сви који се такмиче имају циљ да освоје то признање и после тога се не такмиче, јер обично препусте да се такмичи неко други из оркестра. Надам се да ће и до тога доћи. Најбитнија је упорност. Вежбамо доста и обраћам пажњу на многе ситнице и, хвала богу, то даје резултате – рекао је овај млади ужички трубач.
На питање како одабира песму и коло за такмичења, Иван каже:
– Када осетим неку енергију у песми или колу, то одаберем. Последње коло које сам свирао ове године и добио награду је „Игра лептира“. То сам чуо код неког другара случајно у аутомобилу и свидело ми се. Одлучио сам да свирам то коло на такмичењу. Прошле године у Гучи смо свирали песму од Станислава Стошића „Девојко Звездана“, коју сам одавно планирао да свирам. То је песма која је другачија од осталих, има ту неку енергију која мени одговара. Та песма није толико комерцијална, али има добру динамику. Иначе, једно време у Гучи су биле друге пропозиције такмичења. Извлачиле су се песме и кола које ћемо свирати – каже наш саговорник и додаје да се пред последњи сабор нису се много спремали.
– Доста свирамо овако по свадбама, фестивалима… Имали смо мало проба и онда лагано. Не треба се нешто оптерећивати. Наш наступ није само такмичење, већ свака свирка коју свирамо. Колико је битно звучати добро на такмичењу, толико је битно и ван такмичења. Кући индивидуално доста вежбамо и одржимо по неку пробу. На такмичењима ипак постоји одређена доза треме, јер има доста публике.
Оркестар Ивана Јовановића је врло популаран и наступали су скоро у сваком граду у Србији. Свирали су у Хрватској, Словенији, Шпанији, Француској, Немачкој, Чешкој, целој Европи.
– И у земљи и у иностранству радили смо доста приватних забава, фестивале. Пре два месеца смо наступали на једној свадби код Љубљане у Словенији. Они су слушали нас на Јутјубу и позвали. Мало сам бринуо како ће то све изгледати, нисам знао шта очекују од нас, шта ћемо свирати, какав је репертоар. Када смо дошли и почели да свирамо, они су играли тај њихов традиционални возић. И било шта да смо свирали, није било битно да ли је песма била бржа или спорија, они су сви у возићу. На крају су ми рекли да им се свидела та наша ауторска нумера Ужички воз. Углавном, били су задовољни. Свирамо свадбе и друга весеља и годишње имамо преко 130 наступа. Некада смо за дан одрађивали два до три весеља, али у последње време не правим велику гужву. Пре сам договарао превише. Волим да будем прецизан што се тиче сатнице и договора, и све смо успевали да стигнемо, али је било велико психичко оптерећење, па и сама вожња. Сада радимо колико можемо да одрадимо без проблема. Имамо увек устаљени репертоар, који ће увек бити популаран. То су песме од Горана Бреговића и Бобана Марковића, са којим је труба постала популарна. Такође, додајем новитете, неке нове песме, које су у том тренутку популарне. Некада постоје захтеви младенаца шта желе да чују. Иначе, са младенцима се договарамо пре свадбе – рекао је Иван.
Поред оркестра, Иван свира у КУД-у и са ди-џејом.
– Има много жанрова музике и сваки ми је посебан на свој начин, јер сваки има неку своју посебну енергију. Са једним бендом из Севојна свирао сам ска и реге. Нисам се базирао на само једну врсту музике. Слушам све жанрове, од сваког понешто скидам и вежбам. Када свирам са ди џејом, испадну одличне нумере. У последње време доста ме зову људи са стране, који имају клубове и питају ме да ли могу да се уклопим у звук са ди-џејом. И онда сам решио да почнем да радим на томе. То је неки нов фазон и изазов. То код нас нико не ради и стварно има простора за то.
Иван је са својим оркестром и КУД-ом чест гост фестивала. Гостујући у Хрватској на једном фестивали, распалио је многе страсти, како хрватске, тако српске јавности.
– Прошле године, по завршетку Сабора у Гучи, одмах смо отпутовали у Пулу. Били смо смештени на Брионима шест дана. То су били „Дани Срба у Истри“ и сваке године се традиционално организује дружење и редовно се позивају гости, КУД-ови и трубачки оркестри из Србије. Имали смо три концерта на трговима у Пули, Умагу и Ровињу. Сваки концерт смо завршили, у договору са организаторима, Ужичким колом. На сваком концерту на крају сви, и публика и учесници, играли су Ужичко коло. Једна девојка из КУД-а, која је била са нама, снимала је и пустила снимак на Фејсбук. То је изазвало невероватно медијску пажњу. Само на тај снимак имали смо преко 150.000 прегледа за непуних 48 сати. И онда су сви њихов медији пренели ту вест и биле су негативне реакције, а у Србији снимак је био РТС-у, Првој и свим писаним медијима. Сви ти наши медији пренели су као лепу вест, што, у ствари, и јесте. Ту се није гледало ко је ко. Сви су играли и певали са нама. Организатори су рекли да се до сада ни на једном фестивалу то није догодило, никада до тада није била таква атмосфера – прича Иван са осмехом.
Своју досадашњу каријеру Иван ће крунисати и албумом.
– Снимили смо неколико наших нумера и обрадили смо осам песама. У плану нам је да направимо видео снимке за те песме. Када то урадимо одмах ћемо избацити на Јутјуб, а то би требало да буде, ако не до краја ове године, почетком следеће. Поред тих песама снимили смо једну песму са Наташом Ђорђевић, једну баладу, и до краја године ће бити објављена на Јутјубу – најавио је Иван.
Ужичани ће моћи Ивана Јовановића и његов оркестар да чују 31. августа на тргу, када почиње „Жестивал“. Он ће бити један од гостију, а остали гости ће бити Милош Радовановић, као и учесници „Никад није касно“ Мита и Ратко Ерић.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 993)
