IVAN JOVANOVIĆ – TRUBAČ
Najbolji orkestar na Saboru trubača na Zlatiboru, veliki uspesi na saborima u Guči, Užičanin, trubački orkestar Ivana Jovanovića, ne samo što je poznat u našem kraju, već i na teritoriji bivših republika SFRJ i u državama Evrope. Društvena mreža Fejsbuk, a i srpski i hrvatski mediji su se usijali kada su uz Ivanov orkestar, usred Hrvatske, svi koji su bili prisutni igrali Užičko kolo.
Ivan Jovanović za Užičku nedelju govori o svojoj trubačkoj karijeri.
Tridesetogodišnji Ivan Jovanović trubu je počeo da svira od 14 godine. Kaže da je u početku imao malo poteškoća, jer je povredio prst na ruci, a zatim je imao i operaciju. Ali, sve je te probleme prošao i nastavio uporno da vežba.
– Prvu trubu mi je kupio deda Milojko Nikolić iz Potpeća. On me je najviše podržavao u startu, jer je verovao da ću da vežbam i radim. Uputio me je i na časove. Znao sam da je on tu pored mene uvek ako mi zatreba pomoć i zato sam mu mnogo zahvalan. Na početku sam bio baš uporan, jer mnogi nisu verovali da ću da vežbam. Uglavnom su mnoga deca napuštala posle izvesnog vremena ono što su počinjala da treniraju, pa su tako mislili i za mene. Ali, bio sam stvarno uporan i odmah sam znao šta hoću i težio ka tom cilju. Na početku sam išao na časove kod Rada Petrovića, starog majstora trube, koji je svirao sa čuvenim Mićom Petrovićem, i na časove kod Svetozara Lazovića Gonga iz Ježevice. Od njih sam učio nešto više od dve godine i posle sam sam vežbao i učio – seća se Ivan.
Kao mlad trubač radio je sa više orkestara, a 2006. godine osnovao svoj.
– Od tada do danas promenilo se dosta članova orkestra. Trudio sam se da skockam dobre repertoare i taman kada to uradim, neko od boljih orkestara uzme mog člana. I onda od početka. Tako je bilo prve dve do tri godine. Kroz orkestar je prošlo oko 25 ljudi, a u poslednjih osam godina ništa se nije promenilo – rekao je Ivan i nabrojao ostale članove orkestra: Janko Veselinović sa Terazija, Goran Ćurčić iz Ježevice, braća Žarko i Darko Lukić iz Zlodola, Ivan Nikolić iz Požege, Radovan Milaćević i Milutin Negovanović iz Užica, i Nikola Milovanović iz Dubokog.
– Svaki instrument je bitan i značajan, i svaki član orkestra nosi određenu odgovornost. Valjda takav stav svih članova doprineo je da ostvarimo lepe uspehe. U Guči, 2007. godine, nastupali smo kao mladi orkestar i osvojili nagradu za drugi mladi orkestar. Ta nagrada mi je bila kao da sam osvojio Ligu šampiona. Druga godina našeg postojanja i da postanemo drugi orkestar! To neću zaboraviti nikada. Posle smo nastavili dalje kao mladi orkestar i osvajali priznanja. Za najboljeg mladog trubača izabran sam u kvalifikacijama u Lučanima za Guču. I ta nagrada mi je bila značajna. Svaka nagrada mi je draga, ali ove dve su mi bile nekako posebno drage, one su mi dale vetar u leđa – kazao je Ivan.
Nakon toga, kao stariji, krčili su sebi put i nastavili sa nagradama.
– Od 2014. godine pa do danas, svake godine smo osvajali jednu od četiri najvrednije nagrade na Saboru trubača na Zlatiboru, kao i u Guči. Na Zlatiboru smo osvajali nagrade kao najbolji orkestar, najizvornije muziciranje i zlatnu trubu. Ove godine smo proglašeni za najbolji orkestar. U Guči smo osvojili dve najvrednije nagrade i to su: Najizvornije muziciranje osvojili smo 2014. godine i Zlatna truba 2017. godine. Nedostaje mi još jedna nagrada, pa da dobijem najvrednije priznanje organizatora – Majstorsko pismo. Svi koji se takmiče imaju cilj da osvoje to priznanje i posle toga se ne takmiče, jer obično prepuste da se takmiči neko drugi iz orkestra. Nadam se da će i do toga doći. Najbitnija je upornost. Vežbamo dosta i obraćam pažnju na mnoge sitnice i, hvala bogu, to daje rezultate – rekao je ovaj mladi užički trubač.
Na pitanje kako odabira pesmu i kolo za takmičenja, Ivan kaže:
– Kada osetim neku energiju u pesmi ili kolu, to odaberem. Poslednje kolo koje sam svirao ove godine i dobio nagradu je „Igra leptira“. To sam čuo kod nekog drugara slučajno u automobilu i svidelo mi se. Odlučio sam da sviram to kolo na takmičenju. Prošle godine u Guči smo svirali pesmu od Stanislava Stošića „Devojko Zvezdana“, koju sam odavno planirao da sviram. To je pesma koja je drugačija od ostalih, ima tu neku energiju koja meni odgovara. Ta pesma nije toliko komercijalna, ali ima dobru dinamiku. Inače, jedno vreme u Guči su bile druge propozicije takmičenja. Izvlačile su se pesme i kola koje ćemo svirati – kaže naš sagovornik i dodaje da se pred poslednji sabor nisu se mnogo spremali.
– Dosta sviramo ovako po svadbama, festivalima… Imali smo malo proba i onda lagano. Ne treba se nešto opterećivati. Naš nastup nije samo takmičenje, već svaka svirka koju sviramo. Koliko je bitno zvučati dobro na takmičenju, toliko je bitno i van takmičenja. Kući individualno dosta vežbamo i održimo po neku probu. Na takmičenjima ipak postoji određena doza treme, jer ima dosta publike.
Orkestar Ivana Jovanovića je vrlo popularan i nastupali su skoro u svakom gradu u Srbiji. Svirali su u Hrvatskoj, Sloveniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Češkoj, celoj Evropi.
– I u zemlji i u inostranstvu radili smo dosta privatnih zabava, festivale. Pre dva meseca smo nastupali na jednoj svadbi kod Ljubljane u Sloveniji. Oni su slušali nas na Jutjubu i pozvali. Malo sam brinuo kako će to sve izgledati, nisam znao šta očekuju od nas, šta ćemo svirati, kakav je repertoar. Kada smo došli i počeli da sviramo, oni su igrali taj njihov tradicionalni vozić. I bilo šta da smo svirali, nije bilo bitno da li je pesma bila brža ili sporija, oni su svi u voziću. Na kraju su mi rekli da im se svidela ta naša autorska numera Užički voz. Uglavnom, bili su zadovoljni. Sviramo svadbe i druga veselja i godišnje imamo preko 130 nastupa. Nekada smo za dan odrađivali dva do tri veselja, ali u poslednje vreme ne pravim veliku gužvu. Pre sam dogovarao previše. Volim da budem precizan što se tiče satnice i dogovora, i sve smo uspevali da stignemo, ali je bilo veliko psihičko opterećenje, pa i sama vožnja. Sada radimo koliko možemo da odradimo bez problema. Imamo uvek ustaljeni repertoar, koji će uvek biti popularan. To su pesme od Gorana Bregovića i Bobana Markovića, sa kojim je truba postala popularna. Takođe, dodajem novitete, neke nove pesme, koje su u tom trenutku popularne. Nekada postoje zahtevi mladenaca šta žele da čuju. Inače, sa mladencima se dogovaramo pre svadbe – rekao je Ivan.
Pored orkestra, Ivan svira u KUD-u i sa di-džejom.
– Ima mnogo žanrova muzike i svaki mi je poseban na svoj način, jer svaki ima neku svoju posebnu energiju. Sa jednim bendom iz Sevojna svirao sam ska i rege. Nisam se bazirao na samo jednu vrstu muzike. Slušam sve žanrove, od svakog ponešto skidam i vežbam. Kada sviram sa di džejom, ispadnu odlične numere. U poslednje vreme dosta me zovu ljudi sa strane, koji imaju klubove i pitaju me da li mogu da se uklopim u zvuk sa di-džejom. I onda sam rešio da počnem da radim na tome. To je neki nov fazon i izazov. To kod nas niko ne radi i stvarno ima prostora za to.
Ivan je sa svojim orkestrom i KUD-om čest gost festivala. Gostujući u Hrvatskoj na jednom festivali, raspalio je mnoge strasti, kako hrvatske, tako srpske javnosti.
– Prošle godine, po završetku Sabora u Guči, odmah smo otputovali u Pulu. Bili smo smešteni na Brionima šest dana. To su bili „Dani Srba u Istri“ i svake godine se tradicionalno organizuje druženje i redovno se pozivaju gosti, KUD-ovi i trubački orkestri iz Srbije. Imali smo tri koncerta na trgovima u Puli, Umagu i Rovinju. Svaki koncert smo završili, u dogovoru sa organizatorima, Užičkim kolom. Na svakom koncertu na kraju svi, i publika i učesnici, igrali su Užičko kolo. Jedna devojka iz KUD-a, koja je bila sa nama, snimala je i pustila snimak na Fejsbuk. To je izazvalo neverovatno medijsku pažnju. Samo na taj snimak imali smo preko 150.000 pregleda za nepunih 48 sati. I onda su svi njihov mediji preneli tu vest i bile su negativne reakcije, a u Srbiji snimak je bio RTS-u, Prvoj i svim pisanim medijima. Svi ti naši mediji preneli su kao lepu vest, što, u stvari, i jeste. Tu se nije gledalo ko je ko. Svi su igrali i pevali sa nama. Organizatori su rekli da se do sada ni na jednom festivalu to nije dogodilo, nikada do tada nije bila takva atmosfera – priča Ivan sa osmehom.
Svoju dosadašnju karijeru Ivan će krunisati i albumom.
– Snimili smo nekoliko naših numera i obradili smo osam pesama. U planu nam je da napravimo video snimke za te pesme. Kada to uradimo odmah ćemo izbaciti na Jutjub, a to bi trebalo da bude, ako ne do kraja ove godine, početkom sledeće. Pored tih pesama snimili smo jednu pesmu sa Natašom Đorđević, jednu baladu, i do kraja godine će biti objavljena na Jutjubu – najavio je Ivan.
Užičani će moći Ivana Jovanovića i njegov orkestar da čuju 31. avgusta na trgu, kada počinje „Žestival“. On će biti jedan od gostiju, a ostali gosti će biti Miloš Radovanović, kao i učesnici „Nikad nije kasno“ Mita i Ratko Erić.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 993)
