Пре девет година, Ваљаоница бакра Севојно основала је предузеће Ваљаоница безбедност. Тим поводом, директор овог предузећа, које иначе запошљава 52 запослена, Будимир Трифуновић, за Ужичку недељу каже:
– До сада смо радили послове у области безбедности на подручју Београда, Новог Сада, Чачка, Горњег Милановца, Лучана… Доста смо радили послова у области техничке заштите, што је мало познато у нашој локалној самоуправи. У наредном периоду очекујемо више посла на подручју Ужица и то на пословима физичке заштите и пословима техничког обезбеђења, јер углавном те послове добијају фирме са територије Београда, па се део капитала по том основу одлива из Ужица- каже Трифуновић и додаје да не могу да освоје ово тржиште, пре свега због нелојалних цена.
– За формирање цене услуге у области физичког обезбеђења, углавном је важна цена рада. Цена рада прати обавезе послодавца према запосленом. Ми морамо исплатити запосленом све оно што му следује према закону о раду, а Ваљаоница бакра, као наш оснивач, дословно поштује обавезе према запосленом, од топлог оброка, превоза, регреса… Пошто друге фирме кроз разне финансијске махинације то покушавају да избегну, онда уштеде за свог послодавца, и у тој борби са конкуренцијом, ми губимо. Дешава се да посао добије фирма чији радник нема ни зајамчен лични доходак- напомиње Трифуновић.
Поводом дана предузећа, запослени у Ваљаоница безбедност желели су да презентују нови вид опреме, која је први пут присутна на овом региону. Реч је о новом моделу безбедносних камера које се врло ретко користе, али су ефикасне за послове откривања починилаца разних кривичних дела. Посебно су актуелне у тренутку када су распрострањени тероризам и кријумчарење људи, а једнако су погодне и за заштиту објеката, људи и државе у целини.
– Наши корисници су пре свега матичне фирме из Ваљаонице бакра и Импол Севала, и то нам је база на основу које егзистирамо. Без њих би данас било врло тешко опстати на тржишту. На жалост, у Србији још увек није развијен систем најповољније економске понуде. Углавном се узима у обзир најнижа цена, а не најповољнија економска понуда, а то су две различите ствари. Приоритет нам је да у 2016. години обезбедимо лиценце у складу са новим законом о приватном обезбеђењу. Нови закон тражи један вид интегрисане обуке свих запослених и њихово лиценцирање. Остало је још годину дана да се уреди тај тржишни живот у области безбедности, и ми се надамо да ће после тога најквалитетнији остати да раде. Такође, да се реши једно сложено питање које се односи на трошкове лиценце. Наше мишљење је да, пошто је запослени власник лиценце, он треба и да је плати- закључује Трифуновић.
Љ.К.
