ЕВРОПСКА УНИЈА У УЖИЦУ
Кампања „Погледај око себе“, коју реализују Министарство за европске интеграције и Делегација Европске уније у Републици Србији, у сарадњи са Министарством за заштиту животне средине почела је у 25. јуна 2019. године у Ужицу. Тим поводом су амбасадор ЕУ у Србији Сем Фабрици, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и државни секретар у Министарству за заштиту животне средине, Драган Јеремић, заједно са градоначелником Ужица Тихомиром Петковићем, обишли Регионални центар за депоновање чврстог отпада ЈКП „Дубоко“, „Женски центар“, који се бави рециклажом текстила, Регионалну развојну агенцију Златибор у Ужицу, где је одржана панел дискусија о заштити животне средине и ужички Народни музеј где је представљен пројекат НЕОЛИФЕ – изградња археолошког парка у Ужицу. Кампања ће трајати до половине јула и том приликом ће делегација ЕУ обићи Шабац, Сомбор и друге градове у Србији.
– Циљ кампање је да мотивише грађане Србије да, заједно са надлежним институцијама, унапреде стање животне средине у Србији. Кампања почиње у Ужицу, јер је овде 2011. године почела са радом прва регионална депонија за управљањем чврстим отпадом, која покрива 9 општина и два града – рекао је Фабрицио и додао да је у протеклих 19 година ЕУ у животну средину у Србији инвестирала донације више од 400 милиона евра.
Министарка Јадранка Јоксимовић је најавила да ће у четвртак у Бриселу, када се буде отварало ново поглавље 9, финансијске услуге, са комесаром Ханом потписати споразум за претприступну помоћ „ИПА 2018“ у износу од око 179 милиона евра бесповратне помоћи.
– Од тога је 63 милиона намењено за пројекат за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у Нишу, 40 милиона биће за иновације, локални развој, женско предузетништво, за тешко запошљива лица, жртве насиља, а део новца ће бити усмерен за реформе у области владавине права, правосуђа и јачање администрације – рекла је министарка.
Од тога ће и 6 милиона евра бити уложено у завршетак пројекта Регионалне депоније „Дубоко“, који обухвата подизање свести грађана и набавке опреме за примарну сепарацију отпада. То значи да ће грађани добити канте за различите врсте отпада.
Државни секретар Драган Јеремић је рекао да је у Србији потребна изградња преко 160 нових постројења за пречишћавање отпадних вода, а за то је потребно око 6 милијарди евра, а да је то немогуће извести без помоћи Европске уније. У осврту на Ужице, рекао је да је упознат да је у Ужицу око 160 дана са прекомерном загађености ваздуха.
– Ужице је међу 14 градова у Србији који имају проблем са аерозагађењем. Али Ужичани тај проблем решавају. Успели сте да већи део јавних објеката пребаците са мазута на гас и да сте урадили пројекат за изградњу нова два котла, која би користило преко 6.000 домаћинстава и привредних објеката. Такође, тачно је да се депонија користи од 2011. године, али није у потпуној функцији и у наредном периоду је потребно да се доведе до потпуно употребе. Пре свега треба да се реши проблем са постојећим клизиштем, проблем цевовода, а то ће моћи да се уради уз помоћ новца од СИДЕ, који је већ опредељен, само треба још да се реализује. Оно што посебно брине, јесте да се депонија пуни много брже него што је планом предвиђено, па је зато потребно да се смањи количина отпада на телу депоније. Један део отпада се користи као гориво у цементари Попово и као Пет амбалажа. Зато је потребно што пре приступити примарној селекцији отпада. Министарство екологије ће учинити све да изађе у сусрет – рекао је државни секретар.
Директор „Дубоког“ Момир Миловановић упознао је госте са радом депоније и основним подацима везаним за систем, уз податке да је површина коју депонија покрива 5.300 квадратних километара и 335 насељених места.
Градоначелник Ужица Тихомир Петковић је рекао да су највећи еколошки проблема Ужица аерозагађење и то што нема систем за пречишћавање отпадних вода, па је искористио прилику да од гостију затражи да помогну наредних година у решавању ових проблема. Навео је у плану пројекте изградњу котларнице Међај, која би покривала велики број пословних објеката и око 6.000 станова, као и изградњу кишне канализације у највећој месној заједници и друго. На крају је додао и захвалио се што Европска унија подржава са средствима осам пројеката у Ужицу, који су у реализацији.
Амбасадор и министарка су обишли „Женски центар“ и детаљније се упознали са активностима у вези треће фазе рада социјалног предузећа „Ретекс“ у коме ради дванаест жена. Фабрици је био веома задовољан што је ЕУ подржала један овакав пројекат, који је еколошки одржив јер смањује комунални отпад, чува природу и као социјално предузеће помаже и женама инвалидима и жртвама породичног насиља, па је и обећао и даљу помоћ.
Председница Управног одбора центра Рада Гујаничић и менаџерка пројекта Марина Туцовић рекле су да траже инвеститора који ће помоћи опремање радионице за производњу рециклираног влакна за коју је потребно 250.000 евра. Они од текстила које грађани остављају у три контејнера у граду, праве нову робу, попут кошуља, торбица, сувенира и занимљивих играчака, које чувају страх деце.
Фабрици је подсетио да је Европска унија финансирала овај пројекат прекограничне сарадње (Ужице – Никшић) са 172.000 евра и да је презадовољан како је спроведен, јер је он обухвата више аспеката. Пре свега, рециклажу материјала, решавање социјалног аспекта тешко запошљивих особа и жртава породичног насиља, где уједно ради и СОС телефон. У овом предузећу запослено је 10 жена. И министарка Јоксимовић је похвалила овај пројекат и рекла да је ово јединствени пример у Србији да се ради на овај начин. Обећала је да ће начина да се помогне „Женском центру“ за усавршавање посла.
Ситуација у Србији
Поред тога, у овој кампањи се истиче да грађани Србије годишње произведу 6.9 тона отпада по становнику, чак две тоне отпада више од просечног Европљанина, као и да се мање од 1 одсто комуналног отпада рециклира, што је најмање у Европи. Од 3.500 депонија у Србији само осам је у складу са стандардима Европске уније. Чак 140 ових депонија ризично је по здравље човека и окружење у коме живимо. У већини европских градова готово сва домаћинства (95%) прикључена су на канализациони систем, у Србији 75% укупне градске популације има домове прикључене на јавни канализациони систем. У руралним подручјима ситуација је много тежа – само 9% домаћинства повезано је са општим канализационим системом. Само 21 од 174 општине има систем за прераду воде, а да сва отпадна вода Београда завршава непрерађена у Дунаву.
Из Европске уније поручују да дугорочно партнерство из године у годину јача, о чему говори и чињеница да до 2030. године Европска унија планира да донира Србији више од 800 милиона евра за заштиту животне средине, у 19 градова и општина Србије – од Лознице, преко Крагујевца и Ужица до Бруса. Системи за пречишћавање отпадних вода биће изграђени у Лозници, Панчеву, Краљеву, Брусу и Блацу, Крагујевцу, Сокобањи и Ужицу. За Златиборски округ планирана је изградња Регионалног система за управљање отпадним водама (који ће обухватити и општине Ариље, Пожегу, Косјерић и Ивањицу). Сокобања ће добити и нови систем за водоснабдевање, а у Крагујевцу је планирана изградња Регионалног система за управљање отпадом, коме ће припасти и општине Аранђеловац, Кнић и Рековац. Планирана је инвестиција и у трећу фазу чишћења Великог бачког канала. Све ове пројекте – финансираће Европска унија.
Саопштено је да је у заштиту животне средине у Србији уложено 598 милиона евра, од којих је 402 донација Европске уније, док је Република Србија уложила 196 милиона евра. Покренути су многобројни пројекти зарад здравије и зеленије Србије, а неки од најважнијих резултата су: аутоматско мерење квалитета ваздуха уз 28 нових мерних станица широм Србије; развијен систем за заштиту природе НАТУРА 2000; изграђени погони за прераду отпадних вода у Суботици, Шапцу, Лесковцу, Кули, Врбасу; обновљени системи водоснадбевања у Пожаревцу, Инђији и Петровцу на Млави; изграђен систем водоснадбевања у Великом Градишту; изграђен систем за одлагање пепела у Термоелектрани „Никола Тесла“ Б, уграђени филтрациони системи у Термоелектранама „Никола Тесла“ А и Б; опрема за мерење емисије штетних супстанци инсталирана у ТЕНТ-у А и Б и Термоелектрани „Колубара А“, изградња регионалних депонија Пирот, Ужице и Сремска Митровица-Шабац и Суботица; развијен је систем за управљање здравственим отпадом.
Уместо епилога – очигледно да је амбасадор Европске уније био презадовољан оним што је видео и чуо у „Женском центру“. Међутим, не знамо какав је на њега утисак оставио простор, односно околина, где се налази „Женски центар“. Руиниране зграде некадашњег „Фротекса“ на плажи, испред којих је паркиран аутомобил који има таблице и заставице Европске уније, некако даје гротескну слику.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1015)
