Vratio ženi dostojanstvo

PRIMARIJUS DR RADE MARKOVIĆ – SPECIJALISTA GINEKOLOGIJE I AKUŠERSTVA
Vizionar i pionir mnogih ginekoloških načina dijagnostikovanja i lečenja u užičkoj bolnici i u ovom delu Srbije, dr Rade Marković za Užičku nedelju govori o detaljima svog životnog puta. Kako kaže, pobornik je svega novog što pomaže kvalitetnijem životu žene. U tom cilju, posvećen u preventivi, dijagnostici i lečenju, prvi je u Zlatiborskom okrugu obavio uzimanje matičnih ćelija, uradio prvu histeroskopiju, laparoskopiju, osnivač je minimalne invazione hirurgije…
Dr Rade Marković je rođen u Užicu, gde je završio osnovni i srednju školu. Kao dete razvedenih roditelja, njegovo detinjstvo samo sa majkom, nije bilo sjajno. Sam je sebi krčio put ka budućnosti.
– Živeo sam sa majkom kao podstanar, gde nije bilo kupatila, gde se kajmak ostavljao na prozoru … Ali, majka me je naučila da znanje uzdiže, ako sam gladan, da ne budem jadan, da su neprilike prerušene prilike… Žena bez muža je jedrenjak bez vetra, a dete bez oca je raskršće bez putokaza. Ipak, upisao sam fakultet, završio ga, išao na specijalizaciju, subspecijalizaciju, bavio se sportom. S obzirom na život kakav sam imao, bez podrške oba roditelja, razna sputavanja tokom moje karijere, danas sebe smatram kompletnom ličnošću, mentalno jakom i veoma stručnom osobom. Smatram da sam ostavio trag u Užicu, da sam začetnik mnogih ideja, od kojih sam neke sproveo u praksu – kaže šezdesetdvogodišnji dr Rade Marković.
Još 1988. godine, kao specijalizant, dobio je sve pohvale od profesora, kada je reč o ultrazvučnoj dijagnostici. Zahvaljujući upornosti i ciljevima koje je postavio ispred sebe, crpeo je znanje i ostvarivao svoje vizije.
– Učenje je kao veslanje uz vodu, čim staneš, ideš niz vodu i drugi te prestignu. Iza mene je 36 godina iskustva i usavršavanja, tako da i ako mi neko nešto prigovori, više me se ne dotiče. Prvi sam koji je dijagnostiku sa dva prsta i slušalice na ušima zamenio novim metodama. Tada se nije moglo znati da li je beba normalna, vitalna. Zatim, žena je zbog ciste na materici ležala 21 dan u bolnici, bivala je sečena, u hemoragičnom šoku, na nosilima. Smatrao sam da to nije normalno, da to treba sprečiti, da se prevenira. I tako 21 dan ležanja u bolnici sveli smo na jedan dan ležanja u bolnici. To se zove jednodnevna hirurgija – operišeš se i danas ideš kući. U poslednjih 20 godina nisam operisao cistu kod žene da sam morao da je otvaram i sečem. Sve operišem laparoskopski, tumor sa materice izvadim laparoskopski i sve ostale metode u ginekologiji, koje se mogu raditi sam operisao laparoskopski. Osnivač sam minimalne invazione hirurgije. Kamerom ulazim u matericu i kada snimim recimo tumor, cistu ili ukoliko je u pitanju neželjena trudnoća, sve se istovremeno skida i operišem bez kapi krvi. Materica je sačuvana i pacijentkinja ide kući. Posledice svega toga su lepši estetski izgled, gde nema velikog reza, nema krvarenja, brži oporavak, pacijentkinja ustaje i jede, nema infekcija, nema transfuzija, nema priraslica i brže se ide kući – rekao je dr Marković i dodao da je među prvima uveo testovi krvi iz kojih se može videti da li je dete mongoloid ili ne.
Naš sagovornik je takođe prvi šef Odseka steriliteta i reprodukcije.
– U borbi sa belom kugom pomogao sam da hiljadu žena, koje su imale problema sa sterilitetom, rode, na šta sam veoma ponosan. Mnoge mlade žene i parovi zbog upala, promiskuiteta, seksualno prenosivih bolesti, nisu mogli da imaju dece. Mnogima sam pomogao. Brak bez dece je kao dan bez sunca. Stoga je velika privilegija pomoći ženi da ostvari materinstvo. A ako to pomognete posle dvadeset godina bezuspešnih pokušaja, onda je to više od toga. Jedna pacijentkinja, koja je posle višegodišnjih neuspešnih pokušaja uspela da zatrudni i donela na svet zdravu ćerku, napisala mi je:“Sigurna sam da ste svesni koliko sam zahvalna što ste mi pomogli da rodim moju Anđelu, ali za to neću da zahvalim vama, već bogu što postojite. Posebno me raduje pomisao da na mom lekarskom izveštaju nikada više neće pisati – sterilitet“.
S druge strane, kada je u pitanju abortus, dr Marković, kaže da tu doktor ne sme da bude imperativ.
– On mora da bude savetodavan. Uvek sam za rađanje, ali mora se imati trijas: sa kim, kada i u kom mestu. Ako je devojka mlada, 15 ili 16 godina, i nije zrela za materinstvo, ako nema uslova da pravi budući dom, nema materijalnu situaciju, onda što više deci treba govoriti da se štiti, da kereta nije zaštita od trudnoće, kao i pilula. Potrošačko društvo je otišlo naopako, tako da deca sama gutaju hormonske tablete, što je veoma pogešeno i može da se odrazi na dalju reprodukciju. Svaka kiretaža je šansa da dođe do upala, priraslica, do sterliteta, infekcija… Zato treba razgovarati i držati predavanja. Zato je bitnije da mediji daju prostora ovakvim razgovorima, nego da pišu o raznim Stojama, Sorajama i slično. Za mene je normalno da porodica ima četvoro dece, za svako ćošence po jedno detence. Ali, zato treba stimulisati ženu da bude ravnopravna sa muškarcem, da se ravnopravno sa njim bori, jer teško je ženi da bude majka, da ima ambicije, da završi fakultet, da se ravnopravno sa mnom bori u učenju, da spremi, a pri tom da bude dobra supruga i majka. To nije lako. Zato sam da žena ima beneficirani radni staž, skraćenje radnog vremena, odlazak u penziju, da se stimuliše rađanje dece, smanjenjem poreza na dečiju opremu. Niko ne želi da nema decu, nego nema uslove da ih rađa. Ali, mnogo toga se promenilo. Ranije su roditelji deci pevali laku noć u pola osam, a sada deca roditeljima pevaju laku noć i odu u grad i ko zna kada dođu kući. Lutaju, ne znaju gde će, uzimaju pića, cigarete, ne znaju deca šta je kvalitetan život – kaže dr Marković.
Još kao specijalizant 1988. godine dr Marković je dobio potvrdu da može da radi ultrazvučnu dijagnostiku. Od prvog dana radi u užičkoj bolnici i neprekidno se usavršava. Svoje radove i mnoga predavanja držao je na lokalnom nivou, počevši od Užičkih dana, do svetskih kongresa. Na primer, na kongresu u Parizu, pred 3.000 ginekologa, objavio je inovacije u endoskopiji, pristup ulaska u stomak, koji se totalno razlikuje od pristupa koji je učio u knjigama. Završio je mnoge kurseve, nosilac je mnogih sertifikata.
– Na ovaj način ne samo da afirmišem sebe, nego kolege i medicinske sestre sa kojima radim, ustanovu u kojoj radim, grad u kome živim. Timski rad i svoj radni vek sam posvetio ovoj bolnici i bračnim parovima. I dalje čitam, nikog ne sputavam, kao što su mene sputavali, nikada nisam bio načelnik odeljenja i član bilo koje partije, nisam jurio za vlašću. I onda su, pa i sada postaje ljudi koji pljuju, ali znate, čovek kada bi gađao svako pašče koje vidi, nikada ne bi stigao tamo gde je pošao. Vodi me misao da prihvatimo dobre osobine, makar poticale od neprijatelja, a odbacimo loše, pa makar poticale od roditelja – rekao je dr Marković.

Doktor Marković je nedavno došao u žižu javnosti kada je i pored rizika za život buduće majke i bebe, pomogao ženi da ostane živa i na svet donese zdravu bebu.
– Ona je moja pacijentkinja i dolazila je zbog nemanje dece. Prvo smo kamerom u stomaku videli da ima priraslice i da su oba jajovoda zapušena. Nismo odmah odstranili jajovode, već priraslice i dali novu šansu. Međutim, ponovo su se te priraslice formirale i zapušili se jajovodi, pa sam joj predložio da odstranimo jajovode i da izvršimo vantelesnu oplodnju. Teška odluka je bila na njoj, jer posle ostaje bez ikakve šanse da prirodnim putem ostane u drugom stanju. Pristala je verujući i meni i sebi. Posle te operacije izvršena je vantelesna oplodnja i ostala je u drugom stanju. Dok sam bio na nekom kongresu, ona je dobila bolove i javila se dežurnom doktoru. Stanje se pogoršavalo i bila je vitalno ugrožena. Došlo je do pucanja roga materice i mnogo je krvarila. Tada je kolega sa ekipom uradio operaciju, rekonstruisao rog i ostavili smo plod. Ja sam je vodio od 11 nedelje do 40 nedelje trudnoće sa velikim rizikom da rog ponovo pukne. Ona je bila jako strpljiva, slušala nas. Na kraju, moj tim je uradio carski rez i na svet je došla zdrava beba, a majka nije imala nikakve posledice. Za ovo je čuo i ministar zdravlja, te nas je pozvao u posetu. Mnogo nas je lepo primio i vodili smo veoma prijatan razgovor. Zahvalio nam se i rekao da u vreme kada su doktori na lošem glasu, da se bar jednom osećao lepo kada je čuo šta smo mi u Užicu uradili. Pitao je da li treba da se šta pomogne i rekao sam mu da nam treba endoskopski stub. Obećao je da ćemo to dobiti. Pitao sam ga da li možemo da krenemo vantelesnu oplodnju i on nam je dao podršku i samo rekao da ispunimo uslove. I to bih voleo da za svoga života Užice dobije, da ne moraju naši pacijenti ići u Beograd. Žene ovogo grada to treba da dobiju. Možda ne mogu preleteti to brdo, ali sam zamislio da se može preleti – rekao je dr Marković.
U skladu sa tim i njegovim vizijama, pre pet godina je jedna žena iz Užica zamrzla svoju jajnu ćeliju, a kako kaže dr Marković, pre nekoliko dana se porodila u 47 godini.
– Tada sam joj predložio da dok je još mlada, dok je mlada jajna ćelija, da je zamrzne, pa kada bude želela da se izvrši oplodnja. I tako sam je pre nekoliko dana, u njenoj 47. godini, porodio. To je budućnost i to će sigurno zaživeti za 10 do 15 godina, jer će mnoge žene odložiti gajenje dece i porođaj zbog fakulteta, obrazovanja i usavršavanja. E, to sam ja uradio pre pet godina, i dakle, već se to događa. Zato savetujem mladim ženama da na vreme razmišljaju o tome, da ne čekaju da ostare – dodao je naš sagovornik.
On smatra da zbog ovakvih uspeha, često ima i nipodaštavanja.
– Počeo sam da radim privatno, kada su počeli da mi uskraćuju da radim preglede. Kompletno sam obučen da mogu da radim sve dijagnostičke poslove. Žena može na jednom mestu sve da radi, od pregleda, preventive, citoskopije, laparoskopije, ultrazvuk i 2D i 4D. Zato, sada i pored bolnice, radim i privatno u „Hipokratu“, gde imam dobru opremu, a očekujem još bolju. Da ne radim privatno, ne bih mogao opstati, jer imam troje dece, koje školujem, u kreditima sam i slično. Drugo, ja sam jednu kuću na Dedinju potrošio na moje usavršavanje. Sve sam sam finansirao, sva moja putovanja avionom i kotizacije na kongrese, koji nisu nimalo jeftini. Ali, ne žalim se, jer sam ostvario svoj cilj i ženi vratio dostojanstvo i kroz postupak i znanje – kazao je dr Marković i dodao da je invaziona hirurgija, koja se radi u užičkoj bolnici jača i od GAK-a i Narodnog fronta u Beogradu.
– Stvorili smo užičku školu ginekologije. Nekada su mi govorili da se kroz otvorena vrata više vidi, nego kroz ključaonicu. I posle toliko godina sam dokazao da se vidi i kroz ključaonicu i da se vrata ne moraju razvaljivati, odnosno da se žena ne mora seći.
Na pitanje zašto onda naše buduće majke najčešće idu u Čačak, dr Marković kaže:
– Zbog drugih lekara, koji su zavidni. Kod nas u gradu, u našoj i u još jednoj ordinaciji radimo 4D dijagnostiku. U našoj ordinaciji i kod jedne koleginice je i jeftinije, nego u Čačku i plus još plaćate put. Ali, ja se na bavim tim, bavim se sobom. Pa, dvojica sada pokojnih lekara, dr Paunović i dr Marinković, i ja smo još 1985. godine počeli da sprovodimo ideju ultzrazvučne dijagnostike u našem gradu – rekao je dr Marković.
Naš sagovornik se osvrnuo na to što se govori da uzima pare od pacijenata.
– Ja jedini nemam apartman na Zlatiboru, stan u Beogradu, jedini nemam lokal u gradu, otplaćujem kredit. Međutim, zadovoljan sam, jer sam dobar sin, muž i otac i što još uvek stvaram. Gvožđe ne nagriza čelik, već rđa. Dinamična ravnoteža postoji. Imate tri faze u životu: čovek iz senke, čovek sa senkom i senka od čoveka. Suština je da što više budete u srednjoj fazi, da budete čovek sa senkom i da je vaša senka što veća i da što duže traje, i da znate kada da se povučete. Kroz život sam išao znanjem, ljubavlju i uspehom. Možda sam okrnjeni dijamant, ali nisam ostao busen – rekao je dr Marković.
Pored svih tih profesionalnih usavršavanja, naš sagovornik je našao vremena i za sportske aktivnosti.
– Igrao sam fudbal za „Slobodu“, trenirao atletiku, išao na folklor, plesne škole, čitao poeziju, a postao sam nosilac crnog pojasa u karateu i majstorski kandidat u šahu. Šta sam god radio u životu, radio sam sa posvećenošću. Vežbao sam karate, ne da bih tukao nekoga, već sebe da branim. Dugo godina sam nosilac crnog pojasa i napustio sam kada sam bio najbolji. Imam dosta titula osvojenih i u zemlji i u inostranstvu. Pre 40 godina sam imao višu trenersku školu, u Užice sam doneo aikido, tenkvando. Osnovni moto aikida je odbacivanje sile i kroz borilačke veštine i filozofiju brusio sam sebe. Tako isto i kod šaha – kazao je dr Marković.
Inače, osnovni moto dr Rada Markovića je: „dok dišem nadam se“ i „budimo realni, tražimo nemoguće“. Član je ESGE-a (Evropskog udruženja za ginekološku endoskopiju), ESHRE-a (Evropskog udruženja za humanu reprodukciju) i ESGO-a (Evropskog udruženja za ginekološku onkologiju).