Вратио жени достојанство

- Ја једини немам апартман на Златибору, стан у Београду, једини немам локал у граду, отплаћујем кредит. Међутим задовољан сам јер сам добар син, муж и отац и што још увек стварам -

ПРИМАРИЈУС ДР РАДЕ МАРКОВИЋ – СПЕЦИЈАЛИСТА ГИНЕКОЛОГИЈЕ И АКУШЕРСТВА
Визионар и пионир многих гинеколошких начина дијагностиковања и лечења у ужичкој болници и у овом делу Србије, др Раде Марковић за Ужичку недељу говори о детаљима свог животног пута. Како каже, поборник је свега новог што помаже квалитетнијем животу жене. У том циљу, посвећен у превентиви, дијагностици и лечењу, први је у Златиборском округу обавио узимање матичних ћелија, урадио прву хистероскопију, лапароскопију, оснивач је минималне инвазионе хирургије…
Др Раде Марковић је рођен у Ужицу, где је завршио основни и средњу школу. Као дете разведених родитеља, његово детињство само са мајком, није било сјајно. Сам је себи крчио пут ка будућности.
– Живео сам са мајком као подстанар, где није било купатила, где се кајмак остављао на прозору … Али, мајка ме је научила да знање уздиже, ако сам гладан, да не будем јадан, да су неприлике прерушене прилике… Жена без мужа је једрењак без ветра, а дете без оца је раскршће без путоказа. Ипак, уписао сам факултет, завршио га, ишао на специјализацију, субспецијализацију, бавио се спортом. С обзиром на живот какав сам имао, без подршке оба родитеља, разна спутавања током моје каријере, данас себе сматрам комплетном личношћу, ментално јаком и веома стручном особом. Сматрам да сам оставио траг у Ужицу, да сам зачетник многих идеја, од којих сам неке спровео у праксу – каже шездесетдвогодишњи др Раде Марковић.
Још 1988. године, као специјализант, добио је све похвале од професора, када је реч о ултразвучној дијагностици. Захваљујући упорности и циљевима које је поставио испред себе, црпео је знање и остваривао своје визије.
– Учење је као веслање уз воду, чим станеш, идеш низ воду и други те престигну. Иза мене је 36 година искуства и усавршавања, тако да и ако ми неко нешто приговори, више ме се не дотиче. Први сам који је дијагностику са два прста и слушалице на ушима заменио новим методама. Тада се није могло знати да ли је беба нормална, витална. Затим, жена је због цисте на материци лежала 21 дан у болници, бивала је сечена, у хеморагичном шоку, на носилима. Сматрао сам да то није нормално, да то треба спречити, да се превенира. И тако 21 дан лежања у болници свели смо на један дан лежања у болници. То се зове једнодневна хирургија – оперишеш се и данас идеш кући. У последњих 20 година нисам оперисао цисту код жене да сам морао да је отварам и сечем. Све оперишем лапароскопски, тумор са материце извадим лапароскопски и све остале методе у гинекологији, које се могу радити сам оперисао лапароскопски. Оснивач сам минималне инвазионе хирургије. Камером улазим у материцу и када снимим рецимо тумор, цисту или уколико је у питању нежељена трудноћа, све се истовремено скида и оперишем без капи крви. Материца је сачувана и пацијенткиња иде кући. Последице свега тога су лепши естетски изглед, где нема великог реза, нема крварења, бржи опоравак, пацијенткиња устаје и једе, нема инфекција, нема трансфузија, нема прираслица и брже се иде кући – рекао је др Марковић и додао да је међу првима увео тестови крви из којих се може видети да ли је дете монголоид или не.
Наш саговорник је такође први шеф Одсека стерилитета и репродукције.
– У борби са белом кугом помогао сам да хиљаду жена, које су имале проблема са стерилитетом, роде, на шта сам веома поносан. Многе младе жене и парови због упала, промискуитета, сексуално преносивих болести, нису могли да имају деце. Многима сам помогао. Брак без деце је као дан без сунца. Стога је велика привилегија помоћи жени да оствари материнство. А ако то помогнете после двадесет година безуспешних покушаја, онда је то више од тога. Једна пацијенткиња, која је после вишегодишњих неуспешних покушаја успела да затрудни и донела на свет здраву ћерку, написала ми је:“Сигурна сам да сте свесни колико сам захвална што сте ми помогли да родим моју Анђелу, али за то нећу да захвалим вама, већ богу што постојите. Посебно ме радује помисао да на мом лекарском извештају никада више неће писати – стерилитет“.
С друге стране, када је у питању абортус, др Марковић, каже да ту доктор не сме да буде императив.
– Он мора да буде саветодаван. Увек сам за рађање, али мора се имати тријас: са ким, када и у ком месту. Ако је девојка млада, 15 или 16 година, и није зрела за материнство, ако нема услова да прави будући дом, нема материјалну ситуацију, онда што више деци треба говорити да се штити, да керета није заштита од трудноће, као и пилула. Потрошачко друштво је отишло наопако, тако да деца сама гутају хормонске таблете, што је веома погешено и може да се одрази на даљу репродукцију. Свака киретажа је шанса да дође до упала, прираслица, до стерлитета, инфекција… Зато треба разговарати и држати предавања. Зато је битније да медији дају простора оваквим разговорима, него да пишу о разним Стојама, Сорајама и слично. За мене је нормално да породица има четворо деце, за свако ћошенце по једно детенце. Али, зато треба стимулисати жену да буде равноправна са мушкарцем, да се равноправно са њим бори, јер тешко је жени да буде мајка, да има амбиције, да заврши факултет, да се равноправно са мном бори у учењу, да спреми, а при том да буде добра супруга и мајка. То није лако. Зато сам да жена има бенефицирани радни стаж, скраћење радног времена, одлазак у пензију, да се стимулише рађање деце, смањењем пореза на дечију опрему. Нико не жели да нема децу, него нема услове да их рађа. Али, много тога се променило. Раније су родитељи деци певали лаку ноћ у пола осам, а сада деца родитељима певају лаку ноћ и оду у град и ко зна када дођу кући. Лутају, не знају где ће, узимају пића, цигарете, не знају деца шта је квалитетан живот – каже др Марковић.
Још као специјализант 1988. године др Марковић је добио потврду да може да ради ултразвучну дијагностику. Од првог дана ради у ужичкој болници и непрекидно се усавршава. Своје радове и многа предавања држао је на локалном нивоу, почевши од Ужичких дана, до светских конгреса. На пример, на конгресу у Паризу, пред 3.000 гинеколога, објавио је иновације у ендоскопији, приступ уласка у стомак, који се тотално разликује од приступа који је учио у књигама. Завршио је многе курсеве, носилац је многих сертификата.
– На овај начин не само да афирмишем себе, него колеге и медицинске сестре са којима радим, установу у којој радим, град у коме живим. Тимски рад и свој радни век сам посветио овој болници и брачним паровима. И даље читам, никог не спутавам, као што су мене спутавали, никада нисам био начелник одељења и члан било које партије, нисам јурио за влашћу. И онда су, па и сада постаје људи који пљују, али знате, човек када би гађао свако пашче које види, никада не би стигао тамо где је пошао. Води ме мисао да прихватимо добре особине, макар потицале од непријатеља, а одбацимо лоше, па макар потицале од родитеља – рекао је др Марковић.


Доктор Марковић је недавно дошао у жижу јавности када је и поред ризика за живот будуће мајке и бебе, помогао жени да остане жива и на свет донесе здраву бебу.
– Она је моја пацијенткиња и долазила је због немање деце. Прво смо камером у стомаку видели да има прираслице и да су оба јајовода запушена. Нисмо одмах одстранили јајоводе, већ прираслице и дали нову шансу. Међутим, поново су се те прираслице формирале и запушили се јајоводи, па сам јој предложио да одстранимо јајоводе и да извршимо вантелесну оплодњу. Тешка одлука је била на њој, јер после остаје без икакве шансе да природним путем остане у другом стању. Пристала је верујући и мени и себи. После те операције извршена је вантелесна оплодња и остала је у другом стању. Док сам био на неком конгресу, она је добила болове и јавила се дежурном доктору. Стање се погоршавало и била је витално угрожена. Дошло је до пуцања рога материце и много је крварила. Тада је колега са екипом урадио операцију, реконструисао рог и оставили смо плод. Ја сам је водио од 11 недеље до 40 недеље трудноће са великим ризиком да рог поново пукне. Она је била јако стрпљива, слушала нас. На крају, мој тим је урадио царски рез и на свет је дошла здрава беба, а мајка није имала никакве последице. За ово је чуо и министар здравља, те нас је позвао у посету. Много нас је лепо примио и водили смо веома пријатан разговор. Захвалио нам се и рекао да у време када су доктори на лошем гласу, да се бар једном осећао лепо када је чуо шта смо ми у Ужицу урадили. Питао је да ли треба да се шта помогне и рекао сам му да нам треба ендоскопски стуб. Обећао је да ћемо то добити. Питао сам га да ли можемо да кренемо вантелесну оплодњу и он нам је дао подршку и само рекао да испунимо услове. И то бих волео да за свога живота Ужице добије, да не морају наши пацијенти ићи у Београд. Жене ового града то треба да добију. Можда не могу прелетети то брдо, али сам замислио да се може прелети – рекао је др Марковић.
У складу са тим и његовим визијама, пре пет година је једна жена из Ужица замрзла своју јајну ћелију, а како каже др Марковић, пре неколико дана се породила у 47 години.
– Тада сам јој предложио да док је још млада, док је млада јајна ћелија, да је замрзне, па када буде желела да се изврши оплодња. И тако сам је пре неколико дана, у њеној 47. години, породио. То је будућност и то ће сигурно заживети за 10 до 15 година, јер ће многе жене одложити гајење деце и порођај због факултета, образовања и усавршавања. Е, то сам ја урадио пре пет година, и дакле, већ се то догађа. Зато саветујем младим женама да на време размишљају о томе, да не чекају да остаре – додао је наш саговорник.
Он сматра да због оваквих успеха, често има и ниподаштавања.
– Почео сам да радим приватно, када су почели да ми ускраћују да радим прегледе. Комплетно сам обучен да могу да радим све дијагностичке послове. Жена може на једном месту све да ради, од прегледа, превентиве, цитоскопије, лапароскопије, ултразвук и 2Д и 4Д. Зато, сада и поред болнице, радим и приватно у „Хипократу“, где имам добру опрему, а очекујем још бољу. Да не радим приватно, не бих могао опстати, јер имам троје деце, које школујем, у кредитима сам и слично. Друго, ја сам једну кућу на Дедињу потрошио на моје усавршавање. Све сам сам финансирао, сва моја путовања авионом и котизације на конгресе, који нису нимало јефтини. Али, не жалим се, јер сам остварио свој циљ и жени вратио достојанство и кроз поступак и знање – казао је др Марковић и додао да је инвазиона хирургија, која се ради у ужичкој болници јача и од ГАК-а и Народног фронта у Београду.
– Створили смо ужичку школу гинекологије. Некада су ми говорили да се кроз отворена врата више види, него кроз кључаоницу. И после толико година сам доказао да се види и кроз кључаоницу и да се врата не морају разваљивати, односно да се жена не мора сећи.
На питање зашто онда наше будуће мајке најчешће иду у Чачак, др Марковић каже:
– Због других лекара, који су завидни. Код нас у граду, у нашој и у још једној ординацији радимо 4Д дијагностику. У нашој ординацији и код једне колегинице је и јефтиније, него у Чачку и плус још плаћате пут. Али, ја се на бавим тим, бавим се собом. Па, двојица сада покојних лекара, др Пауновић и др Маринковић, и ја смо још 1985. године почели да спроводимо идеју ултзразвучне дијагностике у нашем граду – рекао је др Марковић.
Наш саговорник се осврнуо на то што се говори да узима паре од пацијената.
– Ја једини немам апартман на Златибору, стан у Београду, једини немам локал у граду, отплаћујем кредит. Међутим, задовољан сам, јер сам добар син, муж и отац и што још увек стварам. Гвожђе не нагриза челик, већ рђа. Динамична равнотежа постоји. Имате три фазе у животу: човек из сенке, човек са сенком и сенка од човека. Суштина је да што више будете у средњој фази, да будете човек са сенком и да је ваша сенка што већа и да што дуже траје, и да знате када да се повучете. Кроз живот сам ишао знањем, љубављу и успехом. Можда сам окрњени дијамант, али нисам остао бусен – рекао је др Марковић.
Поред свих тих професионалних усавршавања, наш саговорник је нашао времена и за спортске активности.
– Играо сам фудбал за „Слободу“, тренирао атлетику, ишао на фолклор, плесне школе, читао поезију, а постао сам носилац црног појаса у каратеу и мајсторски кандидат у шаху. Шта сам год радио у животу, радио сам са посвећеношћу. Вежбао сам карате, не да бих тукао некога, већ себе да браним. Дуго година сам носилац црног појаса и напустио сам када сам био најбољи. Имам доста титула освојених и у земљи и у иностранству. Пре 40 година сам имао вишу тренерску школу, у Ужице сам донео аикидо, тенквандо. Основни мото аикида је одбацивање силе и кроз борилачке вештине и филозофију брусио сам себе. Тако исто и код шаха – казао је др Марковић.
Иначе, основни мото др Рада Марковића је: „док дишем надам се“ и „будимо реални, тражимо немогуће“. Члан је ЕСГЕ-а (Европског удружења за гинеколошку ендоскопију), ЕСХРЕ-а (Европског удружења за хуману репродукцију) и ЕСГО-а (Европског удружења за гинеколошку онкологију).

Звездана Глигоријевић

One Response to "Вратио жени достојанство"

  1. Sovil Ljilja   1. фебруара 2017. at 14:00

    Porodili ste moju ceru Maju Vasiljevic iz B.Baste ….samo je u vas verovala….kao i ja Sovilj Ljiljana-Kikinda-sve NAJJJ u daljem radu

    Одговори

Leave a Reply

Your email address will not be published.