СУДБИНА ЈЕЗЕРА ВРУТЦИ
Скоро две године је прошло од када су алге, односно цијанобактерије, загадиле воду у акумулацији Врутци. Ситуација је сада још гора, него што је била. Алге се и даље размножавају, бујају и цветају, а нико још није предузео никакве мере да се то спречи. Од наших саговорника једино смо чули да се језеро још испитује, раде се анализе воде, припремају се за рушења, али за две године још ништа конректно није урађено. На сву срећу, имамо Сушичко врело са кога се снабдевамо водом, иначе би остали жедни поред толико воде у акумулацији.
Разговарали смо са неколико, по нашем миишљењу, најодговорнијих људи за ову ситуацију, и сви одговори су се свели на то да испитивања трају читаве две године, и да ће све нека ДРЖАВА да реши. Прочитајте, па оцените сами. Са друге стране, из института Јарослав Черни су јавно рекли да до новембра завршавају са истраживањима и да ће изаћи са предлогом, па да и то чудо видимо…
Дуња Ђенић, задужена за екологију
у Градском већу
О загађености језера и цијанобактеријама разговарали смо и са Дуњом Ђенић, која је у Градском већу задужена за екологију.
УН: Да ли сте скоро били на језеру Врутци и да ли сте видели у каквом је сада стању језеро?
– Нисам била скоро, али сам видела слике и снимке са којих се јасно уочава да су цијанобактерије поново процветале, што је сасвим очекивано.
УН: Докле се стигло у санацији језера Врутци?
– Институт “Јарослав Черни” у сарадњи са Биолошким факултетом из Београда, врши узорковање воде и при том обавља физичко-хемијске, биолошке и микробиолошке анализе као и анализе седимента, који се до сада, за 30 година од када акумулација постоји, није испитивао. Обзиром да је то вештачка акумулација, годинама је дошло до велике наслаге седимента, као природног процеса забаривања водених екосистема, па је и сама појава цветања цијанобактерија упитна – да ли је настала услед интерног или екстерног оптерећења. Дакле, између осталог, утврдиће се да ли је цветање настало услед органског оптерећења приликом спирања са пољопривредних површина, ерозијом земљишта, нерегулисаним токовима отпадних вода или услед нагомилавања фосфора у седименту, као кључног фактора за развој цијанобактерија. Испитивања су рађена током 2014. године као и у 2015. години и радиће се до краја године. Институт “Јарослав Черни” заједно са Биолошким факултетом ће након завршетка испитивања дати предлоге за санацију.
УН: На колико се места узоркује вода и колико пута?
– Агенција за заштиту животне средине, тело у саставу Министарства пољопривреде и заштите животне средине, задужена за контолу квалитета, је до 2012. године обављала испитивање воде три пута годишње на три локације, на улазу у акумулацију, на средини акумулације и у близини бране, и то на неколико дубина. Сада је, Републичка Дирекција за воде посао испитивања воде у циљу изналажења решења за санацију, уговорно поверила Инсистуту “Јарослав Черни”. Институт узоркује воду са језера једном месечно на десетак локација, а такође се врши и узорковање воде са свих притока.
УН: Да ли је раније било неких предлога за санацију акумулације Врутци?
– Било је заинтересовано неколико иностраних компанија, из Италије, Немачке, Словеније, Холандије и Аустралије са различитим предлозима. Једна аустралијска фирма је предложила хемијски препарат који врши везивање фосфора, спушта га на дно и везује у седимент тако да га цијанобактерије више не могу искористити. Дат је и предлог употребе ултразвучних третмана, којима се редукује бројност цијанобактерија, при чему нема бојазни за друге организме. Такође је познат и систем одмуљавања, испуштањем воде, пречишћавањем седимента или његовом изменом, који је изузетно комликован и скуп. Који принцип санације се примењује зависи од карактеристика самог процеса цветања, врсте алги, односно цијанобактерија која је процветала, од састава флоре и фауне датог екосистема и каракетристика тог екосистема. Свакако, када се затвори круг испитивања која се обављају, и када се комплетирају сви подаци и неопходне информације, знаће се који је правац санације, односно стручњаци Института и Биолошког факултета ће дати предлоге за решење проблема.
УН: Док се не заврше та испитивања, да ли је за ове две године нешто конкретно предузето на заштити језера?
– Оно што је у међувремену урађено јесте да је завршен Пројекат одређивања зона санитарне заштите, што нисмо имали 30 година од када акумулација постоји. Тиме се одређују зоне или појасеви око акумулације, у којима су тачно прописане које се активности и где смеју спроводити. То су неке од мера које је требало предузети по самом настанку акумулације. Министарство здравља је издало решење којим се одређују зоне санитарне заштите. Све службе су добиле решење, и приступа се његовом спровођењу.
УН: Али, колико смо видели још стоје нелегални објекти, летос је било камп кућица, купача, рибара…
– Колико сам обавештена, спрема се уклањање првих објеката за које је већ донето решење. А чињеница да се језеро чија је намена водоснабдевање, користи у рекреативне сврхе није нимало страна, нити смо ми јединствен пример такве врсте немара. Постоји низ примера таквог неодговорног понашања, а требамо бити свесни да је намена те акумукације управо производња питке воде, а не рекреација, место за риболов и излетиште. Верујем да ће се применом ових зона санитарне заштите све довести у ред.
УН: Купање, пецање, прање ћебади и вуне у тој води и друго, колико то све утиче на појаву алги?
– Прилив детерџената свакако може доприносити појави алги, али су то оптерећења мањег типа. Управо је важно да се утврди одакле долази органско оптерећење. Да ли је то притокама, да ли су то нерегулисани токови отпадних вода, сметлишта у близини, или спирањем азота и фосфора са обрадивих површина. Дефинитивно је присутан и значајан антропогени фактор, што својим активностима, што и неадекватним управљањем акумулацијом.
УН: Да ли се зна која је тачно цијанобактерија довела Врутке у овакво стање?
– То је врста Планктотриx рубесценс. Прилично је незахтевна врста, може опстајати на великим дубинама, са малом количином светлости, са малим захтевима према нутријентима, и има способност кретања дуж воденог стуба захваљујући гасним вакуолама. Токсична је по природи, лучи цијанотоксин микроцистин, најпознатији из групе хепатотоксина. Међутим ни ова, као ни друге цијанобактерије не мора лучити цијанотоксине, тачније они могу остати везани унутар ћелије, тек приликом лизирања цијанобактерије, долази до њиховог ослобађања. Зато је важан одабир технолошких процеса у третману воде, како би се отклониле и ћелије и токсини уколико их има.
УН: Има ли сада цијанотоксина у води језера?
– Ја сада немам последње резултате, па не бих могла прецизно да Вам одговорим. Сигурно да их има, али те количине никада нису прелазиле дозвољена ограничења. Након појаве цветања у 2013. години, анализама је утврђено њихово присуство у језерској води, али што се тиче воде за пиће, количина токсина никада није прелазила граничне вредности које је прописала Светска здравствена организација од 1µг/л, па ни у децембру 2013., чак је била далеко мања, и у том смислу нисмо били угрожени.
УН: Да ли Ви, као члан Градског већа за екологију, добијате резултате садашњег испитивања са Института “Јарослав Черни”?
– Тренутних не, јер су овогодишња испитивања још увек у току. Прошлогодишње резулате испитивања је добијао колега Костић, и у њих свакако имам увид.
УН: С обзиром да је сада цветање алги много веће него раније, на први поглед би се рекло да сигурно има токсина у води. Колико је његово присуство у води опасно по рибе и стоку која пије воду са језера? Да ли се узорковала риба на преглед и када?
– Најчешће се токсини акумулирају у јетри и изнутрици рибе. Али, ми свакако при чишћењу одстрањујемо изнутрицу, и не користимо је у исхрани. Постоји минималан постотак да се токсини нађу у мишићима рибе. Према последњим испитивањима риба је исправна. Што се тиче напајања стоке на језеру, зависи у ком период се обавља. Како сам поменула да ова цијанобактерија има способност кретања дуж воденог стуба, и у летњим месецима се налази на дубинама од 7, 8 метара, у површинском слоју је готово и нема, и тада је безбедна за напајање стоке. Сада, када је дошло до цветања, и оне се налазе на површини, у виду црвенкастих превлака, лако уочљивих, не би се требала користити за напајање, обзиром да се стока напаја управо са површина у близини обала. Тада се вода не би требала користити ни у рекреативне сврхе, за купање и сл.
УН: Да ли ове алге из језера могу да се прошире на друге воде?
– Проблем са језерима је што су стајаће воде, са минималним протоком, и то јесте оно што погодује цветању. Када је вода текућа не постоји могућност задржавања ни нутријената, ни алги, па оне не стижу да обезбеде себи услове за пренамножавање и формирање цвета. Забележен је мали број река које цветају, знатно је већи број језера, алукумација, мочвара, па чак и мора. Научним истраживањем професора са Природно математичког факултета из Новог Сада у период од 2005. до 2007. године, рађена су испитивања водених екосистема у Србији, при чему је утврђено да је од 83 испитивана, 56 екосистема цветало у неком периоду године.Тако да појава цветања алги и цијанобактерија није неуобичајена, нити јединствена у Врутцима. Забележено је цветање алги на Лудошком језеру, Палићком, Бованском, Гружанском, Ћелијама и тд. Цијанобактерија П. рубесценс су се у Врутцима настанила још у 2012. години, и њима посебно годи овај период, након јесење циркулације воде, када њихов цвет избија на површину. Без санације језера, цветање ће бити сезонског карактера, понављаће се циклично у зимском и јесењем периоду.
УН: Навели сте неке примере језера где долази до цветања. Да ли знате какве мере они предузимају да сузбију цијанобактерије? Како се боре са њим?
– Све зависи од случаја до случаја. На Александровачком језеру се радила санација принципом одмуљавања и то се није показало као најеефикасније, што говори да то није био адекватан начин примерен датом случају. Тренутно је у току санација језера Палић, где је пре свега урађено доста на решавању проблема отпадних вода које се уливају у језро, унапређењем рада постројења за пречишћавање отпадних вода, чиме је постигнут прилив чистије воде, након чега се повећала прозирност воде и повратила постојећа заједница макрофита, заједница планктонских рачића, али и птица. Акумулацији Ћелија, одакле се Крушевац снабдева водом, већ се по ко зна који пут сусреће са проблемом цветања алги, још од осамдесетих година. Ту је забележено цветање две токсичне врсте алги, али се алге као и њихови продукти, успешно елиминишу приликом третмана воде за пиће.
– Кључна ствар јесте превенција оваквих догађаја, како до цветања не би дошло, али и адекватна контрола односно успостављања мониторинга, којим би се пратило стање водених екосистема и тиме се пружала могућност за правовремену реакцију. Важно је и на прави начин газдовати односно управљати воденим екосистемима, али и трудити се да као појединци променимо однос према природи уопште.
Завод за јавно здравље не узоркује воду
Др Биљана Мијовић, директорка ужичког Завода за јавно здравље, каже да ова установа није надлежна, нити је била надлежна, за воду из Врутака, као и то да не узоркују воду из језера.
– Завод за јавно здравље нема потписан уговор са ЈКП „Водовод“ за узорковање воде. Ми због тога не узимамо воду на анализу. Анализе воде са Врутака раде Биолошки институт у Београду и „Јарослав Черни“ из Београда – рекла је др Биљана Мијовић.
Драгољуб Костић, члан градског Већа,
председник комисије за санацију језера Врутци
Драгољуб Костић, члан градског Већа задужен за рад јавних предузећа, каже да је упознат са тренутном ситуацијом на језеру, да је пре десетак дана излазио, а и видео је фотографије језера на нашем сајту. Он је акумулацију Врутци упоредио са оболелим човеком.
– Оболело језеро је као оболели човек. Да би се утврдио степен обољења потребно је вршити детаљне анализе, а на основу њих предложити начин лечења. За акумулацију Врутци тај посао држава је поверила Институту „Јарослав Черни“ и Биолошком факултету из Београда – рекао је Костић.
На питање шта се све предузело за „излечење“ језера за протекле две године, Костић је рекао:
– Цијанобактерије су се на површини воде појавиле крајем 2013. године, а алармантно стање настало је крајем децембра 2013. године када су се појавиле на целој површини језера. Претпоставља се да су цијанобактерије биле присутне у језеру и раније, највероватније у мањим концентрацијама и нису се појављивасле на површини језера. Држава је формирала радни тим у ком су били најеминентнији стручњаци са Београдског, Новосадског и Крагујевачког универзитета. На чело тима је постављен др професор Првослав Марјановић из Института „Јарослав Черни“. Они су сачинили пројектни задатак који се одвијао у два правца и то први – доградња и реконструкција фабрике воде на Церовића брду и други – дугорочна санација акумулације Врутци. Да би се дала решења за санацију акумулације Врутци, потребно је извршити детаљна лабораторијска мерења: физичко-хемијска, билошка, микробиолошка параметара воде у акумулацији и њеним притокама. Посебно се врше мерења карактеристика седимента (муља) у језеру.
Према његовим речима рад на анализама почео је средином 2014. године и настављене током 2015. године.
– Анализе воде, које се узимају једном месечно, радиће се до 10. новембра ове године, када је рок завршетка радова. Након тога стручњаци Института „Јарослав Черни“ и Билошког факултета презентираће резултате мерења и дати предлог мера. Да ли ће се истраживања наставити зависи од процене државе. Лично мислим да ће се у одређеном степену испитивања наставити и наредних година.
Он каже да према његовим сазнањима од стручњака који раде испитивања, резултате из ове и прошле године су потпуно различити:
– Оно што је карактеристично је да се резултати испитивања воде у језеру у 2014. и 2015. години знатно разликују, јер се између осталог радило и о потпуно различитим климатским годинама. Стиче се утисак као да се 2014. године испитивала једна, а 2015. године нека друга акумулација. Прошла година је била година топле зиме и великих пролећних поплава, а 2015. година била је знатно стабилнија у том погледу. У лето 2015. године дошло је до груписања цијанобактерија у једном појасу на дубини 6 до 7 метара и алге се нису виделе на површини језера. Пре два месеца оне су се поново појавиле на површини. Дошло је до хлађења језера, мешања слојева воде у акумулацији и то је за стручњаке била очекивана појава – рекао је Костић.
Он је потврдио да је Институт „Јарослав Черни“ за сарадника морао да ангажује Биолошки факултет који има лабораторију за биолошка испитивања. Сва досадашња испитивања платила је држава и највероватније да ће се она у неком степену и наставити.
На питање у ком смислу је његов син ангажован у истраживањима, он је одговорио:
– Он се бавио испитивањем акумулација у Србији и иностранству неколико година пре појаве цијанобактерија на акумулацији Врутци. Уско је специјализован у тој области. Његова докторска дисертација везана је управо за испитивање квалитета воде у акумулацијима.
На нашу примедбу да је језеро такорећи загађено и да нема нигде табле о упозорењу, као и да још има несрушених викендица, Костић је рекао:
– То језеро је у надлежности државе. По мом мишљењу држава је дужна да постави табле. Што се тиче нелегалних објеката на обали језера, то је надлежност Града, републичких и градских инспекција, тако да о томе можете од њих добити податке. Мени је познато да су донета нека решења о рушењу објеката у најужој зони акумулације.
Креће рушење
Начелник инспекцијских послова и Комуналне полиције Зоран Милитаров рекао је да ускоро креће уклањање објеката на језеру.
– Већ смо спремили решења која су подељена, нашли извођача радова за уклањање и кренућемо са уклањањем објеката на четири локације. То су Бања, Симића ливаде и две локације на Пјевића ливадама. Рушење ће почети око 10. новембра и обухваћено је око 15 објеката. То су камп кућице и викендице. Уклањање радимо по зонама, па на пролеће спровешћемо другу фазу уклањања објеката. Власници могу сами да уклоне објекте, а ако то не учине, платиће казне око 100.000 динара по објекту.
Звездана Глигоријевић
