SUDBINA JEZERA VRUTCI
Skoro dve godine je prošlo od kada su alge, odnosno cijanobakterije, zagadile vodu u akumulaciji Vrutci. Situacija je sada još gora, nego što je bila. Alge se i dalje razmnožavaju, bujaju i cvetaju, a niko još nije preduzeo nikakve mere da se to spreči. Od naših sagovornika jedino smo čuli da se jezero još ispituje, rade se analize vode, pripremaju se za rušenja, ali za dve godine još ništa konrektno nije urađeno. Na svu sreću, imamo Sušičko vrelo sa koga se snabdevamo vodom, inače bi ostali žedni pored toliko vode u akumulaciji.
Razgovarali smo sa nekoliko, po našem miišljenju, najodgovornijih ljudi za ovu situaciju, i svi odgovori su se sveli na to da ispitivanja traju čitave dve godine, i da će sve neka DRŽAVA da reši. Pročitajte, pa ocenite sami. Sa druge strane, iz instituta Jaroslav Černi su javno rekli da do novembra završavaju sa istraživanjima i da će izaći sa predlogom, pa da i to čudo vidimo…
Dunja Đenić, zadužena za ekologiju
u Gradskom veću
O zagađenosti jezera i cijanobakterijama razgovarali smo i sa Dunjom Đenić, koja je u Gradskom veću zadužena za ekologiju.
UN: Da li ste skoro bili na jezeru Vrutci i da li ste videli u kakvom je sada stanju jezero?
– Nisam bila skoro, ali sam videla slike i snimke sa kojih se jasno uočava da su cijanobakterije ponovo procvetale, što je sasvim očekivano.
UN: Dokle se stiglo u sanaciji jezera Vrutci?
– Institut “Jaroslav Černi” u saradnji sa Biološkim fakultetom iz Beograda, vrši uzorkovanje vode i pri tom obavlja fizičko-hemijske, biološke i mikrobiološke analize kao i analize sedimenta, koji se do sada, za 30 godina od kada akumulacija postoji, nije ispitivao. Obzirom da je to veštačka akumulacija, godinama je došlo do velike naslage sedimenta, kao prirodnog procesa zabarivanja vodenih ekosistema, pa je i sama pojava cvetanja cijanobakterija upitna – da li je nastala usled internog ili eksternog opterećenja. Dakle, između ostalog, utvrdiće se da li je cvetanje nastalo usled organskog opterećenja prilikom spiranja sa poljoprivrednih površina, erozijom zemljišta, neregulisanim tokovima otpadnih voda ili usled nagomilavanja fosfora u sedimentu, kao ključnog faktora za razvoj cijanobakterija. Ispitivanja su rađena tokom 2014. godine kao i u 2015. godini i radiće se do kraja godine. Institut “Jaroslav Černi” zajedno sa Biološkim fakultetom će nakon završetka ispitivanja dati predloge za sanaciju.
UN: Na koliko se mesta uzorkuje voda i koliko puta?
– Agencija za zaštitu životne sredine, telo u sastavu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, zadužena za kontolu kvaliteta, je do 2012. godine obavljala ispitivanje vode tri puta godišnje na tri lokacije, na ulazu u akumulaciju, na sredini akumulacije i u blizini brane, i to na nekoliko dubina. Sada je, Republička Direkcija za vode posao ispitivanja vode u cilju iznalaženja rešenja za sanaciju, ugovorno poverila Insistutu “Jaroslav Černi”. Institut uzorkuje vodu sa jezera jednom mesečno na desetak lokacija, a takođe se vrši i uzorkovanje vode sa svih pritoka.
UN: Da li je ranije bilo nekih predloga za sanaciju akumulacije Vrutci?
– Bilo je zainteresovano nekoliko inostranih kompanija, iz Italije, Nemačke, Slovenije, Holandije i Australije sa različitim predlozima. Jedna australijska firma je predložila hemijski preparat koji vrši vezivanje fosfora, spušta ga na dno i vezuje u sediment tako da ga cijanobakterije više ne mogu iskoristiti. Dat je i predlog upotrebe ultrazvučnih tretmana, kojima se redukuje brojnost cijanobakterija, pri čemu nema bojazni za druge organizme. Takođe je poznat i sistem odmuljavanja, ispuštanjem vode, prečišćavanjem sedimenta ili njegovom izmenom, koji je izuzetno komlikovan i skup. Koji princip sanacije se primenjuje zavisi od karakteristika samog procesa cvetanja, vrste algi, odnosno cijanobakterija koja je procvetala, od sastava flore i faune datog ekosistema i karaketristika tog ekosistema. Svakako, kada se zatvori krug ispitivanja koja se obavljaju, i kada se kompletiraju svi podaci i neophodne informacije, znaće se koji je pravac sanacije, odnosno stručnjaci Instituta i Biološkog fakulteta će dati predloge za rešenje problema.
UN: Dok se ne završe ta ispitivanja, da li je za ove dve godine nešto konkretno preduzeto na zaštiti jezera?
– Ono što je u međuvremenu urađeno jeste da je završen Projekat određivanja zona sanitarne zaštite, što nismo imali 30 godina od kada akumulacija postoji. Time se određuju zone ili pojasevi oko akumulacije, u kojima su tačno propisane koje se aktivnosti i gde smeju sprovoditi. To su neke od mera koje je trebalo preduzeti po samom nastanku akumulacije. Ministarstvo zdravlja je izdalo rešenje kojim se određuju zone sanitarne zaštite. Sve službe su dobile rešenje, i pristupa se njegovom sprovođenju.
UN: Ali, koliko smo videli još stoje nelegalni objekti, letos je bilo kamp kućica, kupača, ribara…
– Koliko sam obaveštena, sprema se uklanjanje prvih objekata za koje je već doneto rešenje. A činjenica da se jezero čija je namena vodosnabdevanje, koristi u rekreativne svrhe nije nimalo strana, niti smo mi jedinstven primer takve vrste nemara. Postoji niz primera takvog neodgovornog ponašanja, a trebamo biti svesni da je namena te akumukacije upravo proizvodnja pitke vode, a ne rekreacija, mesto za ribolov i izletište. Verujem da će se primenom ovih zona sanitarne zaštite sve dovesti u red.
UN: Kupanje, pecanje, pranje ćebadi i vune u toj vodi i drugo, koliko to sve utiče na pojavu algi?
– Priliv deterdženata svakako može doprinositi pojavi algi, ali su to opterećenja manjeg tipa. Upravo je važno da se utvrdi odakle dolazi organsko opterećenje. Da li je to pritokama, da li su to neregulisani tokovi otpadnih voda, smetlišta u blizini, ili spiranjem azota i fosfora sa obradivih površina. Definitivno je prisutan i značajan antropogeni faktor, što svojim aktivnostima, što i neadekvatnim upravljanjem akumulacijom.
UN: Da li se zna koja je tačno cijanobakterija dovela Vrutke u ovakvo stanje?
– To je vrsta Planktotrix rubescens. Prilično je nezahtevna vrsta, može opstajati na velikim dubinama, sa malom količinom svetlosti, sa malim zahtevima prema nutrijentima, i ima sposobnost kretanja duž vodenog stuba zahvaljujući gasnim vakuolama. Toksična je po prirodi, luči cijanotoksin mikrocistin, najpoznatiji iz grupe hepatotoksina. Međutim ni ova, kao ni druge cijanobakterije ne mora lučiti cijanotoksine, tačnije oni mogu ostati vezani unutar ćelije, tek prilikom liziranja cijanobakterije, dolazi do njihovog oslobađanja. Zato je važan odabir tehnoloških procesa u tretmanu vode, kako bi se otklonile i ćelije i toksini ukoliko ih ima.
UN: Ima li sada cijanotoksina u vodi jezera?
– Ja sada nemam poslednje rezultate, pa ne bih mogla precizno da Vam odgovorim. Sigurno da ih ima, ali te količine nikada nisu prelazile dozvoljena ograničenja. Nakon pojave cvetanja u 2013. godini, analizama je utvrđeno njihovo prisustvo u jezerskoj vodi, ali što se tiče vode za piće, količina toksina nikada nije prelazila granične vrednosti koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija od 1µg/l, pa ni u decembru 2013., čak je bila daleko manja, i u tom smislu nismo bili ugroženi.
UN: Da li Vi, kao član Gradskog veća za ekologiju, dobijate rezultate sadašnjeg ispitivanja sa Instituta “Jaroslav Černi”?
– Trenutnih ne, jer su ovogodišnja ispitivanja još uvek u toku. Prošlogodišnje rezulate ispitivanja je dobijao kolega Kostić, i u njih svakako imam uvid.
UN: S obzirom da je sada cvetanje algi mnogo veće nego ranije, na prvi pogled bi se reklo da sigurno ima toksina u vodi. Koliko je njegovo prisustvo u vodi opasno po ribe i stoku koja pije vodu sa jezera? Da li se uzorkovala riba na pregled i kada?
– Najčešće se toksini akumuliraju u jetri i iznutrici ribe. Ali, mi svakako pri čišćenju odstranjujemo iznutricu, i ne koristimo je u ishrani. Postoji minimalan postotak da se toksini nađu u mišićima ribe. Prema poslednjim ispitivanjima riba je ispravna. Što se tiče napajanja stoke na jezeru, zavisi u kom period se obavlja. Kako sam pomenula da ova cijanobakterija ima sposobnost kretanja duž vodenog stuba, i u letnjim mesecima se nalazi na dubinama od 7, 8 metara, u površinskom sloju je gotovo i nema, i tada je bezbedna za napajanje stoke. Sada, kada je došlo do cvetanja, i one se nalaze na površini, u vidu crvenkastih prevlaka, lako uočljivih, ne bi se trebala koristiti za napajanje, obzirom da se stoka napaja upravo sa površina u blizini obala. Tada se voda ne bi trebala koristiti ni u rekreativne svrhe, za kupanje i sl.
UN: Da li ove alge iz jezera mogu da se prošire na druge vode?
– Problem sa jezerima je što su stajaće vode, sa minimalnim protokom, i to jeste ono što pogoduje cvetanju. Kada je voda tekuća ne postoji mogućnost zadržavanja ni nutrijenata, ni algi, pa one ne stižu da obezbede sebi uslove za prenamnožavanje i formiranje cveta. Zabeležen je mali broj reka koje cvetaju, znatno je veći broj jezera, alukumacija, močvara, pa čak i mora. Naučnim istraživanjem profesora sa Prirodno matematičkog fakulteta iz Novog Sada u period od 2005. do 2007. godine, rađena su ispitivanja vodenih ekosistema u Srbiji, pri čemu je utvrđeno da je od 83 ispitivana, 56 ekosistema cvetalo u nekom periodu godine.Tako da pojava cvetanja algi i cijanobakterija nije neuobičajena, niti jedinstvena u Vrutcima. Zabeleženo je cvetanje algi na Ludoškom jezeru, Palićkom, Bovanskom, Gružanskom, Ćelijama i td. Cijanobakterija P. rubescens su se u Vrutcima nastanila još u 2012. godini, i njima posebno godi ovaj period, nakon jesenje cirkulacije vode, kada njihov cvet izbija na površinu. Bez sanacije jezera, cvetanje će biti sezonskog karaktera, ponavljaće se ciklično u zimskom i jesenjem periodu.
UN: Naveli ste neke primere jezera gde dolazi do cvetanja. Da li znate kakve mere oni preduzimaju da suzbiju cijanobakterije? Kako se bore sa njim?
– Sve zavisi od slučaja do slučaja. Na Aleksandrovačkom jezeru se radila sanacija principom odmuljavanja i to se nije pokazalo kao najeefikasnije, što govori da to nije bio adekvatan način primeren datom slučaju. Trenutno je u toku sanacija jezera Palić, gde je pre svega urađeno dosta na rešavanju problema otpadnih voda koje se ulivaju u jezro, unapređenjem rada postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime je postignut priliv čistije vode, nakon čega se povećala prozirnost vode i povratila postojeća zajednica makrofita, zajednica planktonskih račića, ali i ptica. Akumulaciji Ćelija, odakle se Kruševac snabdeva vodom, već se po ko zna koji put susreće sa problemom cvetanja algi, još od osamdesetih godina. Tu je zabeleženo cvetanje dve toksične vrste algi, ali se alge kao i njihovi produkti, uspešno eliminišu prilikom tretmana vode za piće.
– Ključna stvar jeste prevencija ovakvih događaja, kako do cvetanja ne bi došlo, ali i adekvatna kontrola odnosno uspostavljanja monitoringa, kojim bi se pratilo stanje vodenih ekosistema i time se pružala mogućnost za pravovremenu reakciju. Važno je i na pravi način gazdovati odnosno upravljati vodenim ekosistemima, ali i truditi se da kao pojedinci promenimo odnos prema prirodi uopšte.
Zavod za javno zdravlje ne uzorkuje vodu
Dr Biljana Mijović, direktorka užičkog Zavoda za javno zdravlje, kaže da ova ustanova nije nadležna, niti je bila nadležna, za vodu iz Vrutaka, kao i to da ne uzorkuju vodu iz jezera.
– Zavod za javno zdravlje nema potpisan ugovor sa JKP „Vodovod“ za uzorkovanje vode. Mi zbog toga ne uzimamo vodu na analizu. Analize vode sa Vrutaka rade Biološki institut u Beogradu i „Jaroslav Černi“ iz Beograda – rekla je dr Biljana Mijović.
Dragoljub Kostić, član gradskog Veća,
predsednik komisije za sanaciju jezera Vrutci
Dragoljub Kostić, član gradskog Veća zadužen za rad javnih preduzeća, kaže da je upoznat sa trenutnom situacijom na jezeru, da je pre desetak dana izlazio, a i video je fotografije jezera na našem sajtu. On je akumulaciju Vrutci uporedio sa obolelim čovekom.
– Obolelo jezero je kao oboleli čovek. Da bi se utvrdio stepen oboljenja potrebno je vršiti detaljne analize, a na osnovu njih predložiti način lečenja. Za akumulaciju Vrutci taj posao država je poverila Institutu „Jaroslav Černi“ i Biološkom fakultetu iz Beograda – rekao je Kostić.
Na pitanje šta se sve preduzelo za „izlečenje“ jezera za protekle dve godine, Kostić je rekao:
– Cijanobakterije su se na površini vode pojavile krajem 2013. godine, a alarmantno stanje nastalo je krajem decembra 2013. godine kada su se pojavile na celoj površini jezera. Pretpostavlja se da su cijanobakterije bile prisutne u jezeru i ranije, najverovatnije u manjim koncentracijama i nisu se pojavljivasle na površini jezera. Država je formirala radni tim u kom su bili najeminentniji stručnjaci sa Beogradskog, Novosadskog i Kragujevačkog univerziteta. Na čelo tima je postavljen dr profesor Prvoslav Marjanović iz Instituta „Jaroslav Černi“. Oni su sačinili projektni zadatak koji se odvijao u dva pravca i to prvi – dogradnja i rekonstrukcija fabrike vode na Cerovića brdu i drugi – dugoročna sanacija akumulacije Vrutci. Da bi se dala rešenja za sanaciju akumulacije Vrutci, potrebno je izvršiti detaljna laboratorijska merenja: fizičko-hemijska, biloška, mikrobiološka parametara vode u akumulaciji i njenim pritokama. Posebno se vrše merenja karakteristika sedimenta (mulja) u jezeru.
Prema njegovim rečima rad na analizama počeo je sredinom 2014. godine i nastavljene tokom 2015. godine.
– Analize vode, koje se uzimaju jednom mesečno, radiće se do 10. novembra ove godine, kada je rok završetka radova. Nakon toga stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi“ i Biloškog fakulteta prezentiraće rezultate merenja i dati predlog mera. Da li će se istraživanja nastaviti zavisi od procene države. Lično mislim da će se u određenom stepenu ispitivanja nastaviti i narednih godina.
On kaže da prema njegovim saznanjima od stručnjaka koji rade ispitivanja, rezultate iz ove i prošle godine su potpuno različiti:
– Ono što je karakteristično je da se rezultati ispitivanja vode u jezeru u 2014. i 2015. godini znatno razlikuju, jer se između ostalog radilo i o potpuno različitim klimatskim godinama. Stiče se utisak kao da se 2014. godine ispitivala jedna, a 2015. godine neka druga akumulacija. Prošla godina je bila godina tople zime i velikih prolećnih poplava, a 2015. godina bila je znatno stabilnija u tom pogledu. U leto 2015. godine došlo je do grupisanja cijanobakterija u jednom pojasu na dubini 6 do 7 metara i alge se nisu videle na površini jezera. Pre dva meseca one su se ponovo pojavile na površini. Došlo je do hlađenja jezera, mešanja slojeva vode u akumulaciji i to je za stručnjake bila očekivana pojava – rekao je Kostić.
On je potvrdio da je Institut „Jaroslav Černi“ za saradnika morao da angažuje Biološki fakultet koji ima laboratoriju za biološka ispitivanja. Sva dosadašnja ispitivanja platila je država i najverovatnije da će se ona u nekom stepenu i nastaviti.
Na pitanje u kom smislu je njegov sin angažovan u istraživanjima, on je odgovorio:
– On se bavio ispitivanjem akumulacija u Srbiji i inostranstvu nekoliko godina pre pojave cijanobakterija na akumulaciji Vrutci. Usko je specijalizovan u toj oblasti. Njegova doktorska disertacija vezana je upravo za ispitivanje kvaliteta vode u akumulacijima.
Na našu primedbu da je jezero takoreći zagađeno i da nema nigde table o upozorenju, kao i da još ima nesrušenih vikendica, Kostić je rekao:
– To jezero je u nadležnosti države. Po mom mišljenju država je dužna da postavi table. Što se tiče nelegalnih objekata na obali jezera, to je nadležnost Grada, republičkih i gradskih inspekcija, tako da o tome možete od njih dobiti podatke. Meni je poznato da su doneta neka rešenja o rušenju objekata u najužoj zoni akumulacije.
Kreće rušenje
Načelnik inspekcijskih poslova i Komunalne policije Zoran Militarov rekao je da uskoro kreće uklanjanje objekata na jezeru.
– Već smo spremili rešenja koja su podeljena, našli izvođača radova za uklanjanje i krenućemo sa uklanjanjem objekata na četiri lokacije. To su Banja, Simića livade i dve lokacije na Pjevića livadama. Rušenje će početi oko 10. novembra i obuhvaćeno je oko 15 objekata. To su kamp kućice i vikendice. Uklanjanje radimo po zonama, pa na proleće sprovešćemo drugu fazu uklanjanja objekata. Vlasnici mogu sami da uklone objekte, a ako to ne učine, platiće kazne oko 100.000 dinara po objektu.
Zvezdana Gligorijević
