97 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА УЖИЦА
Поводом 97. годишњице ослобођења Ужица, 29. октобра 1918. године, у порти цркве Светог Ђорђа на спомен плоче, положени су венци, а у цркви одржан молебан палим борцима. Венце су положили представници града Ужица, Удружење потомака ратника у ратовима 1804-1918. „Мајор Коста Тодоровић“, чланови СУБНОР-а, Друштво историчара и многи други, а церомонији су присуствовали представници Полицијске управе Ужице, месних заједница, ђаци Ужичке гимназије и други.
– На данашњи дан пре 97 година, 29. октобра 1918. године, у Ужице је ушао коњички дивизион Тимочке дивизије, која је била у саставу Друге српске армије, којом је командовао прослављени војсковођа војвода Степа Степановић. Тимочане су са одушевљењем дочекали и поздравили Ужичани, на челу са председником општине Добросавом Јевремовићем, а на високом украшеном транспаренту писало је „Нашим храбрим ослободиоцима, захвално Ужице!“ – рекла Миљка Пилчевић, председница Удружења потомока ратника 1804-1918. „Мајор Коста Тодоровић“.
Она је рекла да је о дану коначног ослобођења Ужица, сачуван плакат великог формата, којим се обавештава грађанство Ужица да ће 29. октобра 1919. године Ужице на најсвечанији начин прославити прву годишњицу свога ослобођења од тешког аустријско-мађарског ропства.
– У ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године из Ужица и ужичког краја погинуло је 16.113 ратника. Највише је погинуло из града Ужица, односно данашњих градских општина Ужице и Севојно – 2.871. Затим из пожешке општине 2.855, из ивањичке 2.454, из бајинобаштанске 2.385, из чајетинске 2.169, из косјерићке 2.059 и из ариљске општине 1.320 ратника. Ова трагична бројка страдања током ових ратова је далеко већа, јер је на подручју Ужичког округа, у разним епидемијама, а највише од тифуса, умрло преко 10.000 људи, жена и деце. Само у 1915. години, на пример, тифус је у нашем крају покосио око 9.000 становника – рекла је Миљка Пилчевић.
Она је још рекла да је у логорима Аутроугарске, окупатор из Ужичког округа интернирао 1.157 мушакраца, жене и деце.
– Скоро да није било куће у селима ужичког краја на којој се нису видели црни барјаци. Из данашњих градских општина Ужица и Севојна, највише је погинуло ратника из Кремана 311, затим Ужица 251, Мокре горе 214, из Гостинице 146, из Дрежника 134, из Биоске 130, из Буара 117, из Равни 125 и из Севојна 113, а из осталих села од 500 до 100 погинулих. Спомен плоче са именима погинулих ратника, као што су ове две на овој саборној цркви, затим у холу Ужичке гимназије, на црквама у Карану и Севојну, на школским зградама … урадио је њихов саборац, први академски сликар и вајар Михаило Миловановић, који је у току Првог светског рата имао звање ратни сликар Врховне команде Српске војске. Њихова имена обавезују нас потомке да их се увек сећамо, да их не заборавимо, поготову у оваквим приликама, када обележавамо неке значајне годишњице – рекла је Пилчевићка.
Чланови Удружења потомока палих ратника 1804-1918. године „Мајор Коста Тодоровић“ положили су цвеће и на бисте пуковнику Душану Пурићу, ратном сликару Михаилу Миловановићу, комаданту Гвозденог пука Кости Тодоровићу и на бисту Димитрију Туцовићу.
З. Г.
