НЕЈОНИЗИРАЈУЋЕ ЗРАЧЕЊЕ: Опасност испод три далековода и од 7 базних станица
На конференцији за новинаре одржаној данас Дуња Ђенић, члан Градског већа за екологију, и Миладин Пећинар, шеф Фонда за заштиту животне средине Ужице, представили су истраживања нејонизирајућег зрачења у граду која су вршена у новембру и децембру прошле године, као и мере и предлоге заштите.
Дуња Ђенић рекла је да овај извештај говори о реалном стању нивоa електромагнетног зрачења у нашем граду, док је Миладин Пећина анализирао истраживања.
– Имајући у виду да је на територији града Ужица, у ужем градском подручју, постављено 20 радио базних станица и да се 10 захтева за постављање налази у процедури, град Ужице је донео Програм контролног мониторинга нејонизирајућег зрачења, пореклом од висoкофреквентних (станице мобилне телефоније) и нискофреквeнтних извора (далеководи и трафо станице). Ми смо та мерења доделили Институту „Ватрогас“ из Новог Сада и они су спровели системско истраживање у новембру и децембру прошле године – рекао је Пећинар.
Трафостанице и далеководи
Када је у питању зрачење трансформаторских станица и далековода на територији града, Пећинар каће, одабрано је 4 трафостанице и 4 далековода. Трансформаторске станице се налазе у густим градским деловима окружени објектима повећане осетљивости. За оне који су у приземљу стамбених зграда мерења су рађена у становима који се налазе изнад и поред просторија у којима је смештена опрема трафостанице. Мерења зрачења далековода вршена су на најближим местима поред стамбених објеката који се налазе испод или поред самог далековода.
– Према извештају, саме трафостанице имају ниске вредности електромагнетног зрачења и мали утицај на околину, а највећи утицај имају кумулативни ефекти свих електроенергетских уређаја који се налазе у непосредној средини. Изложеност на свим мерним местима је знатно мање од 1 (граничне дредности). Мерењем зрачења далековода установљено је да на три локалитета од четири, на различитим мерним местима у близини надземног вода, постоји зрачење које прелази 10 посто и да су измерене вредности електричног поља веће од 10 посто граничних вредности – казао је Пећинар.
– Општи закључак Института је да на сва четири локалитета за трафостанице и једног локалитета за делековод, мерне вредности параметара електричног поља и магнетне индукције, не достижу 10 посто референтних граничних нивао, тако да они нису извори зрачења од посебног значаја. На три локалитета за далеководе мерне вредности параметара електричног поља прелазе 10 посто референтних граничних нивоа и они према закону спадају у изворе нејонизирајућег зрачења од посебног интереса – рекао је Пећинар.
Базне станице мобилне телефоније
Када су у питању зрачења радио базних станица мобилне телефоније извршено је мерење на 20 базних станица на укупно 157 мерних места.
– Резултати мерења показују да је на свим мерним местима измерена изложеност тренутном електромагнетном пољу свих извора у фреквентном опсегу 27MHz – 3GHz знатно мања од 1 (кумулативни ефеката од свих извора). Поређење са граничним вредностима није вршено на основу тренутних, већ екстраполираних вредности, које су процена максималног утицаја, у случају да активни радио системи базне станице раде максималним капацитетом. На 13 од 20 станица мобилне телефоније, односно на 148 од 157 мерних места, јачина електричног поља не достиже 10 посто одговарајућег референтног граничног нивоа. На преосталих 7 локалитета базних станица, односно на 9 од 157 мерних места, јачина електричног поља прелази 10 посто одговарајућег референтног граничног нивоа и они су дефинисани као извори од посебног интереса – рекао је Пећинар.
– На три мерна места далековода и девет базних станица јачина електричног поља прелази 10 посто одговарајућих референтних граничних нивоа, али не прелази граничну вредност – рекао је Пећинар.
То су следеће базне станице: четири „ВИП“-ове станице мобилне телефоније у улицама Ужичке републике 1, на мерном месту у стану у згради у улици Лазара Мутапа 8, у улици Трг Светог Саве 34, на мерном месту на терасама и стану у згради у улици Николе Пашића 26; у улици Немањина 85, на мерном месту на тераси зграде и у улици Саве Јовановића 26, на мерном месту испред прозора у кући; затим на две „Теленорове“ базне станице, у улици Његошева (Вујића брдо), на мерном месту испод терасе у кући у улици Лазе Лазаревића 1 и у улици Обелићева, на мерном месту тераса стана у згради Димитрија Туцовића 93, и на крају, једна „Телекомова“ базна станица у Севојну, у улици Миливоја Марића 42, на мерном месту испред прозора куће.
– На основу овог извештаја, ми смо донели неколико предлога и мера за заштиту здравља становништва. На жалост, важећи Закон не забрањује постављање базних станица у стамбеним зонама, у подручјима школа, предшколских установа, болница и тако даље. Једна од мера које смо ми предложили је да се корисник новог извора нејонизирајућег зрачења мора да обезбеди прво испитивање зрачења извора, пре отпочињања коришћења извора или код промене услова коришћења извора или реконструкције објекта. Затим, корисник извора нејонизирајућег зрачења од посебног интереса, мора да има сагласност на процену утицаја на животну средину за те изворе и да сваке две године доставе извештаје инспекцији, а пожељно је једном годишње обављати системска испитивања, без претходне најаве операторима. Предложено је да се током лета испод далековода (када жице буду опуштеније) изврше нова испитивања, да оператери преиспитају техничка решења и да прилагоде положај антена.. – навео је Пећинар и дао посебне препоруке за коришћење мобилних уређаја.
З. Г.
